Zaboravljeni Škodin kupe s kraja pedesetih zasijao starim sjajem FOTO/VIDEO

Razvoj trkačkih automobila Škoda 1100 OHC započeo je u češkom gradu Mlada Boleslav u proleće 1956. Nakon prvih par automobila sa otvorenim krovom, usledila su dva kupea na prelazu iz 1959. u 1960.

Eskalacija Hladnog rata značila je da ova dva automobila nikada nisu dobila priliku da izađu izvan granica tadašnje Čehoslovačke. Ali to nije bio kraj nevoljama.

Foto: Škoda promo

Čak se i domaća karijera ovog elegantnog i okretnog automobila čija je masa iznosila svega 555 kg prerano završila.

Promene u tehničkim propisima i opšti pad u kategoriji trka do 1.100 ccm uticale su na njegovu propast.

Kao što je bilo uobičajeno u to vreme, dva automobila su prodata privatnim kupcima 1966. godine, da bi zatim bili modifikovani za korišćenje na javnim putevima – a na kraju su doživeli i sličnu sudbinu.

Sudari nisu prepreka

Foto: Škoda promo

Prvi vlasnik upravo obnovljenog automobila sa fotografija bio je Hanuš Hrabanek, otac Michala Hrabaneka, sadašnjeg direktora Škoda Motorsporta.

Hrabanek stariji zamenio je OHC motor 1100 praktičnijim OHV četvorocilindarskim iz modela Felicia kabriolet.

Izvađeni trkački motor izložen je na Škodinoj akademiji u mestu Mlada Boleslav.

Drugi vlasnik modela 1100 OHC Coupe udario je svojim vozilom u stub u podvožnjaku auto-puta u blizini tog češkog grada. Vozač se, na sreću, iz olupine spasao tako što se provukao kroz rupu na zadnjem staklu, a automobil se potom zapalio.

Foto: Škoda promo

Slupani automobil je rastavljen. Zadnja osovina sa menjačem pripala je Nacionalnom tehničkom muzeju u Pragu, od koga ju je Škodin muzej otkupio pre 15 godina.

Šasija automobila – okvir s prednjom osovinom, kočnice, papučice i drugi sitni delovi – preživela je u češkoj privatnoj kolekciji, da bi je 2014. takođe kupio muzej.

Mehaničke komponente bile su relativno malo istrošene, jer je automobil u svojoj kratkoj karijeri učestvovao na samo pet trka.

Foto: Škoda promo

"Drugi od dva proizvedena primerka Škode 1100 OHC Coupe bio je naš porodični automobil dve godine", kaže Mihal Velebni, koordinator restauratorske radionice Škodinog muzeja.

"Moj otac, Dušan Velebni, kasnije rukovodilac test radionice, kupio je ovaj jedinstveni automobil 1966. godine, ali je tada već bio opremljen trkačkim 1300 OHV motorom iz serije modela Octavia. Kako je naša porodica rasla, kupe je morao ustupiti mesto praktičnijem porodičnom automobilu 1000 MB."

Restaurirana Škoda 1100 OHC iz 1956. (Foto: Škoda promo)

Spomenimo da je kasnije ovaj kupe takođe učestvovao u udesima – i to više puta.

Nekoliko neoriginalnih karoserija različitih dizajna potom je uzastopno montirano na njegov okvir, a automobil je, između ostalih avantura, učestvovao i u brdskim trkama.

Sačuvan je u nepotpunom obliku u češkoj privatnoj kolekciji.

Zajednički napor

Foto: Škoda promo

Ključni korak na dugom putu do restauracije automobila dogodio se kada su stručnjaci iz restauratorske radionice Škodinog muzeja udružili snage sa profesionalcima iz Centra za izradu prototipova, čiji je zvanični naziv EGV sektor.

Pritom, znanje stečeno restauracijom verzije 1100 OHC sa otvorenim krovom bilo je vrlo korisno.

Gotovo sva originalna tehnička dokumentacija za kabriolet i kupe verzije, uključujući sve dijagrame preseka i crteže koji prikazuju konstrukciju pojedinih grupa, sačuvana je u Škodinoj arhivi.

Superb II Combi (Foto: Škoda promo)

Do kraja 2015. restauratori su već dovršili šasiju sa novoizrađenim hladnjakom, rezervoarom goriva i ostalim elementima, a temeljno su obnovljeni i motor i menjač.

Imali su sreću da su mogli da pretražuju police u muzejskoj radionici u potrazi za nizom manjih komponenti koje trkački model deli sa serijskim Škoda automobilima tog vremena.

Na primer, spoljašnje kvake na vratima kupea odgovaraju modelu Škoda 1200 Sedan; neki od prekidača i razvodne kutije dokazali su svoju vrednost u modelima kao što su Škoda 440 Spartak i Octavia; trokraki volan obložen crnom plastikom upućuje na predratni model Škoda Popular...

Od kovanih panela do 3D

Foto: Škoda promo

Najtvrđi orah bila je rekonstrukcija aluminijumske karoserije koju je krajem 1950-ih osmislio Jaroslav Kindl, dizajner Škode.

Tada su stolari izradili drvenu maketu na osnovu Kindlovih crteža, a zatim je tim ručno iskovao aluminijumske ploče prema maketi.

Svaki je primenio svoju inventivnost i ukus, pa je leva polovina karoserije bila nešto drugačija po obliku od desne.

Foto: Škoda promo

Znatan deo posla prebačen je u Centar za izradu prototipa. Proveravanje i ispravljanje oblika pojedinih elemenata, poput zadnjih svetala, trajalo je nekoliko desetina sati.

Stručnjaci iz Škodinog muzeja dali su niz saveta i komentara, upoređujući sačuvane fotografije sa nacrtanom dokumentacijom i 3D modelom izrađenim pomoću CAD (Computer-Aided Design) tehnologije.

Foto: Škoda promo

U virtuelnom studiju, kupe se mogao posmatrati iz svih mogućih uglova kako bi se saznalo koja su prilagođavanja potrebna.

Sledili su modeli prednjeg i zadnjeg dela karoserije u razmeri 1:1.

Nakon što su spoljašnji oblici karoserije dobili definitivan pečat odobrenja, Škodini inženjeri dizajnirali su pregrade, lukove iznad točkova i druge elemente skrivene od pogleda, opet tako da svi odgovaraju originalnoj dokumentaciji.

Boja originala

Foto: Škoda promo

Telo je izrađeno od aluminijumskog lima debljine 0,8 mm i 1,0 mm. Paneli su zavareni i zakivani ručno, baš kao i pre više od 60 godina.

Jedino što je preostalo je bilo određivanje boje karoserije. Oba kupea su izvorno bila plava, a njihovi su se tvorci odlučili za eloksirani aluminijum na čiju su površinu elektrolizom naneli boju.

Restauratori su, međutim, poštovali kasniji istorijski razvoj - kao što svedoče preživele fotografije iz tog perioda, sredinom 1962. oba su kupea bila crvene boje. Zahtevan proces profesionalne restauracije trkačkog automobila kada je samo njegova šasija ostala netaknuta ne bi bio moguć bez kombinovanog iskustva osoblja Škodinog muzeja i stručnjaka za izradu prototipa.

Iako su koristili tehnike i moderne tehnologije primenjene u konstrukciji automobila u 21. veku, pokušali su da interpretiraju misaone procese svojih prethodnika.

Želeli su da novorođeni 1100 OHC Coupe učine što vernijim originalnom obliku, savladavajući poteškoće uzrokovane nizom promena na vozilima, udesima i kasnijom sudbinom spašenih komponenti.

Rezultat se može videti na fotografijama.