Veliki raskorak srpske i kineske privrede – da li će slobodna trgovina poboljšati rezultat Srbije

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom biće logičan nastavak dugo godina građenih odnosa kroz pokretanje inicijative "Pojas i put", a zatim potpisivanja Sveobuhvatnog strateškog partnerstva 2016. godine, kojim je Srbija ucrtana na kinesku mapu partnera u svetu.

Sporazumima iz 2019. godine, kojima su ujednačeni fitosanitarni i veterinarski certifikati, omogućen je izvoz poljoprivrednih proizvoda, pre svega svinjskog mesa.

Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, kaže da sva resorna ministarstva i druge nadležne institucije moraju da daju svoje mišljenje u vezi sa predmetnim sporazumom, da li je on i u kojoj meri koristan za Srbiju.

"Formira se pregovarački tim, koji se sastoji naravno od stručnjaka i koji će zatim Vlada kroz jedan zaključak formirati, formalizovati i koji će potom početi da pregovara", objašnjava Matićeva.

Mali broj zemalja može se pohvaliti Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Kinom, svega oko 30, pre svih zemlje istočne Azije, a od evropskih samo Švajcarska i Island. Iz Privredne komore upozoravaju da je raskorak između naših ekonomija veliki.

"Uglavnom postoji uvek jedan određeni broj ili grupe proizvoda koje se na određeni način štite, da li kvotama ili zadržavanjem carina ili nekim prelaznim periodima kada se primenjuje taj sporazum i to su instrumenti kako država može da zaštiti osetljiviji deo svoje privrede posebno u nekom periodu prilagođavanja", kaže Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize PKS-a.

Čime najviše trgujemo s Kinom 

Iz Kine najviše uvozimo medicinsku opremu, telefone i drugu elektronsku opremu, a izvozimo hranu i poljoprivredne proizvode.

Aleksandar Marković, generalni direktor "Budimke", navodi da je za grupu njihovih proizvoda, kiselo-slatkog programa i sokova, carinska stopa na uvoz u Kinu bila između 20 i 30 procenata.

"Sada sa sporazumom koji željno iščekujemo da bude potpisan, nadamo se u ovoj godini... te stope će se mnogostruko smanjiti i omogućiti nam da mi možemo biti konkurentni na kineskom tržištu i uvećati naše proizvodne kapacitete", ističe Marković.

Stefan Pantić, tehnolog "Stemine", kaže da Kinezi uglavnom vole crvena vina, a da ih bela ne zanimaju.

"Koliko sam ja negde shvatio, kod njih bela boja nije nešto popularna. Nama je crveno vino sa crvenom etiketom, tako da im se to baš svidelo", dodaje Pantić.

Ugovor omogućuje samo izvoz domaćih proizvoda

Ugovor o slobodnoj trgovini otvara mogućnost samo za izvoz domaćih proizvoda, a to znači da je minimum 50 odsto proizvoda od domaćih sirovina, što otvara šire mogućnosti od robne razmene.

Profesor sa Ekonomskog fakulteta Predrag Bjelić kaže da su bilateralni sporazumi više jedna dopuna, kada želite nekome da, na primer, date mnogo povoljnije uslove trgovine van okvira STO.

"To će biti stimulans za strane investicije zato što će te kompanije, ako ispune uslove domaćeg porekla, morati da koriste naše, domaće sirovine, obično se traži da budu ugrađene 50 posto u proizvod – moći pod povlašćenim uslovima da izvoze za Kinu", objašnjava profesor.

Srbija do sada takve sporazume ima sa Evropskom unijom, Ceftom, zemljama EFTA i Evroazijskom Unijom.