Foto: K.V.Iako je područje Mačve poznato po plodnoj zemlji i vrednim ljudima, poljoprivredni proizvođači ukazuju na izuzetno težak položaj u kome se trenutno nalaze. Nagli skok cene veštačkog đubriva, ozbiljno je ugrozio jesenju i prolećnu setvu i povećao neizvesnost u ceni i plasmanu poljoprivrednih proizvoda.
Poljoprivredno gazdinstvo Stanković u selu Zminjak, nadomak Šapca, jedno je od najvećih u mačvanskom kraju. Tri generacije pod istim krovom, bave se stočarskom i ratarskom proizvodnjom.
Najmlađi Milan Stanković, apsolvent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, odlučio je da ostane na rodnoj zemlji, nedvno se oženio, a uskoro će postati i otac.
“Uzgajamo svinje i goveda. Trenutno u tovu imamo 77 bikova, a obrađujemo 45 hektara zemlje čime obezbeđujemo hranu za svoju stočarsku proizvodnju”, kaže Milan Stanković.
Idiličnu sliku, međutim, kvare neizvesnost i nestabilno tržište koja je, prema rečima Stankovića, prisutno kod svih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji.
„Situacija je kritična, posebno u poslednje dve godine. U stočarstvu i biljnoj proizvodnji sve je poskupelo, a cene naših proizvoda ostale su na istom ili nižem nivou. Mladim ljudima veoma je teško i zaista ne znam da li ćemo moći da opstnemo na selu, iako imamo veliku želju i volju za radom”, ističe Milan.
Obrazovanje i iskustvo koje se prenosilo sa kolena na koleno, doprineli su da ovo domaćinstvo u proteklom periodu ostvari izvanredne prinose.
“Prošle godine, koja je bila izuzetno rodna, imali smo odlične prinose kukuruza i pšenice, koji su bili među najboljima u celoj Mačvi. Mi smo uradili sve što je do nas, i usavršavali smo se, međutim sve to nije uticalo na poboljšanje kvaliteta života. Ostali smo na istom, možda je danas čak i gore”, tvrdi Stanković i dodaje:
“Ove godine radimo sa gubitkom, jer su žitarice poskupele sto odsto. Dobra mera je podsticaj, ali ta sredstva bi trebalo da se isplaćuju na vreme, jer nije isto kad novac dobijete u oktobru ili u januaru, kada je cena žitarica već skočila”, objašnjava Stanković.
Očekuje tešku prolećnu setvu, imajući u vidu da su azotna đubriva poskupela čak 350 odsto, dok je cena stoke izuzetno niska.
“Država nas tu nije adevatno podržala. Najavili su neku podršku, ali na kraju se sve svelo na beskmatni kredit. To je previše riskantno, jer niko ne zna šta će se desiti u maju, kada bi mogle da nas zadese obilne kiše, a grad, dan pred žetvu, može da odnese sav rod. Na kraju, treba taj kredit treba vratiti, a rasprodati celu stočarsku proizvodnju da bi vraćali kredite, nije rešenje”, objašnjava Stanković.
Iako cena mesa u trgovinama skače, poljoprivredni proizvođači tvrde da od toga nemaju ništa, jer ekstraprofit uzima neko drugi, dok oni izvlače deblji kraj, jer građani sve teže izdvajaju za “parče mesa”.
Skok cene inputa za ratarsku proizvodnju, pre svega veštačkih đubriva, ozbilno je ugrozilo jesenju i prolećnu setvu.
“Mi smo prošle godine za azotna đubriva u januru izvojili oko 480 hiljada dinara, ove godine ta cifra dostiže milion i po. Prošle godine nas je kompletna setva izašla oko dva miliona dinara sa potrebnom hemijom, semenima i gorivom, ove godine, samo azotna đubriva koštaju 1.5 miliona dinara, što je ogroman gubitak. Kada je reč o ceni stoke, u ovo vreme 2021. iznosila je 120 dinara, dok je sada čak 150 dinara“, objašnjava naš sagovornik.
Rešenje ovakvog stanja Stanković vidi u sigurnijem plasmanu proizvoda i cenama koje bi trebalo da budu poznate bar u narednih 12 meseci, što bi poljoprivrenicima pomoglo da lakše dođu do računice, da li im je proizvodnja isplativa ili ne.
Apeluju na državu da se smanji uvoz mesa lošeg kvaliteta, kao i prasadi iz stranih zemalja, jer to, kako tvrde, ubija domaću proizvodnju.
Više informacija iz ovog grada čitate na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
