KO JE ANĐELKO KRSTIĆ KOGA SU HVALILI CRNJANSKI I NUŠIĆ? Dokumentarac "Učitelj iz Drimkola" o zaboravljenom piscu, učitelju, borcu

Sredinom protekle nedelje, tačnije 2. februara, u Muzeju jugoslovenske kinoteke bioskopsku premijeru imao je dokumentarni film “Učitelj iz Drimkola” Boška Milosavljevića i Milana P. Kićevca o Anđelku Krstiću, aktivisti, piscu, rodoljubu... čoveku stradalničke sudbine, izuzetne energije i dobre volje, i čoveku koji je ostavio velikog traga.

Muke od mladosti

Aleksandar Erdeljanović, čelnik Arhiva jugoslovenske kinoteke, ističe da je ”Učitelj iz Drimkola” jedna neobična priča.

- To je biografija zaboravljenog književnika, ali i, da tako kažemo, nacionalnog radnika i podvižnika koji je živeo u teškim vremenima turske a kasnije i povremene bugarske okupacije u današnjoj Severnoj Makedoniji, koja se u vreme njegovog života nazivala i Starom ili Južnom Srbijom. Decenijama se boreći kao učitelj za opismenjivanje srpskog naroda u tim krajevima bio je hapšen i proganjan, a iza sebe ostavio je i niz izuzetnih pripovedaka kao i kultni roman “Trajan” iz 1932, u kome je opisao težak život svojih zemljaka pečalbara, nadničara... Sam film je urađen u zanimljvom spoju novosnimljenih materijala, razgovora sa rođacima, stručnjacima, stvaraocima, arhivskih fotografija, članaka iz stare štampe, dokumenata, kao i nizom izvanrednih crteža koji opisuju vreme i atmosferu u kojima je Krstić živeo - kaže Erdeljanović ističući značaj ovog i ovakvih filmova između ostalog i u edukativne svrhe.

”Učitelj iz Drimkola” traje oko pola sata, a kroz priču o Anđelku Krstiću daje i upečatljivu sliku toga vremena.

Rođen 1871. u Labuništu, kod Struge (današnja Severna Makedonija), ovaj pripovedač u knjizi “Sećanja” (koju je 2000. objavio Institut za književnost i umetnost) opisuje svoj mukotrpan, gotovo isposnički život od rane mladosti do Drugog svetskog rata. Iako je rukopis zaključen 1949. godine, u njemu nema sećanja na tek minuli rat – možda zbog preteške tragedije koja je pogodila pisca. Preminuo je tri godine kasnije, tamo gde je i rođen.

"Trajan" remek-delo

Malo se o njemu zna, bio je veliki borac za nacionalna prava i srpske škole, u mladosti je neretko bivao u turskim zatvorima, ali je uspeo u naumu da srpskoj deci u vrlo teškim uslovima obezbedi obrazovanje. Tokom većeg dela života radio je kao učitelj.

Grigorije Božović 1929. godine objavio je ove redove u “Politici“: “Anđelko Krstić je ozbiljan, najveći dar sa juga. Veći, dublji no svi drugi. Ozbiljan i težak dar. Po toj težini on je najbliži Bori Stankoviću“.

Foto: Privatna arhiva

Film predočava reć znalaca da je roman “Trajan“ najobimnije i najsveobuhvatnije delo ovog autora, pripovest o našim sunarodnicima iz Stare Srbije, i obuhvata period od nekoliko decenija.

Glavni junak ostaje bez oca, koji gine kao žrtva bezumne mržnje. Zbog sirotinjskih uslova života, odmalena je prinuđen na težak fizički rad i pečalbarstvo. Odlazeći sve dalje od kuće, u potrazi za poslom, on sve vreme nosi svoj zavičaj i porodicu u duši. Kroz njegov lik i život, pisac nas vodi i dalje, u Rumuniju i Češku, sve do kraja Prvog svetskog rata. Patrijarhalnog morala, ali bez suvišne pridike, Anđelko Krstić uz put glavnog junaka svedoči i o teškoj borbi naših ljudi za opstanak i slobodu. Borbu da otvore i sačuvaju srpske škole. Borbu koja je neretko podrazumevala i ulazak u komitske čete koje su se sukobljavale sa krvoločnim turskim bašibozucima i sa osionim bugarskim četama.

Opredeljen za istinu i pravdu, pisac u ovom romanu neretko slika i neke Turke i Arbanase kao mudre i poštene ljude, a kritički posmatra mane “našinaca“, odnosno svojih sunarodnika. Ipak, njegova glavna opredeljenja, pored poštenja, jesu religioznost i patriotizam, što se vidi u celom romanu, a posebno na poslednjim stranicama, efektnim i katarzičnim.

Dug aplauz

Umetnik prikazuje širu sliku suživota različitih naroda koji su živeli deleći jedan lep, ali uvek turbulentan balkanski prostor. U romanu su jako dirljivi motivi plemenitosti i žrtve. Oni su naročito vezani za glavnog junaka, a zahvaljujući veštini pisca, ali i ljubavi prema istini, o kojoj je Anđelko Krstić svedočio životom, pojaviće vam se suze u očima dok budete čitali ovo remek delo. Sveprisutna je i stara, arhaična, orijentom prožeta reč; bogatu leksiku Krstić je očuvao potpuno autentično, kao i mnoštvo običaja koji su nepoznati današnjem čitaocu. Ovaj pisac romanom “Trajan“ naslikao je čitav jedan svet, sa bezbroj nijansi i koloritnih likova – te ovaj roman može da bude svrstan u ono najlepše što postoji u našoj kulturi. Srpska kraljevska akademija 1937. dodelila mu je nagradu za pripovetke, kaže se u pratećoj belešci o filmu.

A kada je nagrađen roman “Trajan“, Miloš Crnjanski je na svečanosti govorio da je žalosno koliko slabo poznajemo našu književnost. Stariji kolega Crnjanskog, Branislav Nušić, rekao je:

- Ovo priznanje je utoliko lepše što nikada nijedan žiri za književnu nagradu nije bio srećniji u izboru, no ovog puta, kada može sa gordošću da istakne jedno svečano i lepo ime. Ime Anđelka Krstića.

Na projekciji u Muzeju jugoslovenske kinoteke, u doslovce punoj sali, bili su i potomci Anđelka Krstića, a nakon odjavne špice dugo je odjekivao aplauz.