70 GODINA NA TRONU Od čoveka na Mesecu do mimova na društvenim mrežama: Ovako se svet menjao od kada je Elizabeta postala kraljica
Кraljica Elizabeta II postala je danas prvi britanski monarh koji vlada 70 godina. Čitava 2022. godina će u Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta biti u znaku proslave kraljičinog Platinastog jubileja, uprkos njenom postepenom povlačenju iz javnosti.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Značajan datum ovog vikenda proći će bez mnogo pompe, jer 95-godišnja kraljica tradicionalno provodi godišnjicu smrti svog oca nasamo. Ipak, kraljica je sinoć izrazila svoju želju da Kamila Parker Bouls, supruga njenog sina princa Čarlsa, dobije titulu kraljice kada on postane kralj, što je izazvalo iznenađenje.
Vladavina kraljice Elizabete počela je kada je imala 25 godina. Ona je od tada postala jedna od najprepoznatljivijih figura u svetskoj istoriji – kraljica koja je nadvladala sve druge britanske monarhe, kao i većinu svetskih lidera. Ona je simbol kontinuiteta i tradicije monarhije, ali njena vladavina je bila sve, samo ne predvidiva. Od kada je zauzela tron 1952. godine, ona je redefinisala ulogu monarha i morala je da se prilagodi ogromnim promenama u svojoj porodici, svojoj zemlji i svetu.
- Promena je konstanta. Način na koji je prihvatamo definiše našu budućnost – rekla je ona prilikom obeležavanja njenog zlatnog jubileja 2002. godine.
Tokom 70 godina provedenih na tronu, bila je svedok i učesnik u dramičnim istorijskim momentima koji su preoblikovali svet.
Krunisanje Elizabete 2. juna 1953 godine postalo je istorijski događaj – to je bilo prvo krunisanje emitovano na televiziji. Ideja o kamerama u Vesminsterskoj opatiji užasavala je konzervativnu komisiju koja je organizovala pompeznu ceremoniju. Elizabetina odluka da dozvoli prenos uživo dovela je do revolucije u stavu monarhije prema medijima, a tada nije mogla ni da sanja da će sedam decenija kasnije kraljevska porodica oblikovati svoj javni imidž putem pametnih telefona i društvenih mereža.
Odmah nakon krunisanja, Elizabeta i njen suprug princ Filip posetili su Australiju i Novi Zeland i time stavili tačku na transformaciju britanske imperije u Komonvelt nacija. U narednim godinama biće sprovedena i dugo očekivana dekolonizacija Afrike i Kariba. Više od dvadeset zemalja proglasiće nezavisnost od Velike Britanije. Ove promene utabale su put ulasku Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu, preteču Evropske unije. Pod vladom Edvarda Hita, Britanija je postala punopravna članica 1973. godine.
Do početka Elizabetine vladavine, žene su se u većini zemalja načelno izborile za jednaka socijalna i politička prava, pa je šezdesetih godina prošlog veka došlo do drugog talasa feminizma. Žene su ispoljavale svoje stavove na javim skupovima, spaljivale su grudnjake kao izraz otpora principu dominacije i moći, a uz to se javlja i hipi kontrakultura i sa sobom donosi seksualnu revoluciju.
Manje od jedne decenije kasnije, Velika Britanija dobija prvu ženu premijerku, Margaret Tačer. Čuvena „Čelična lejdi“ je, navodno, imala napet odnos sa kraljicom tokom njihovih tradicionalnih sedmičnih sastanaka. Njihovi susreti su bili poznati kao strogo profesionalni i kruti. Uprkos tome, za Tačerovu se kaže da je gajila ogromno poštovanje prema kraljici, a na kraju je bila i njen premijer sa najdužim stažom – od 1979. do 1990. godine.
Pročitajte još
Tih decenija zapad i istok su bili u Hladnom ratu i čuvenoj trci za osvajanje svemira. Jurij Gagarin je bio prvi čovek koji se otisnuo u svemir 1961. godine, dok je Nil Armstrong 1969. godine prvi kročio na Mesec. Iako je svaka dobila po jednu bitku u osvajanju kosmosa, zaoštreni odnosi između SAD i Rusije trajali su još 20 godina. Uprkos blokovskoj podeli, kraljica je ugostila Jurija Gagarina i navodno je bila očarana šarmantnim ruskim astronautom.
Kao monarh, Elizabeta nije imala političku ulogu u sukobima, ali je ipak doprinela okončanju Hladnog rata tako što je zagrejala diplomatske odnose između Velike Britanije i Sovjetskog Saveza. Iako ove dve zemlje nisu imale izgrađenu diplomatsku bliskost, kraljica je primila sovjetskog lidera Mihaila Gorbačeva i njegovu suprugu Raisu u Vinzor zamku 1989. godine. Mnogi istoričari se slažu da je čuvena trodnevna poseta bila ključna za završetak sukoba.
Simbol Hladnog rata, Berlinski zid, pao je nekoliko meseci ranije. Kraljica je zid obišla 1978. godine tokom posete nemačkoj prestonici. Ona je tom prilikom pružila podršku Zapadnom Berlinu u njegovoj „borbi za slobodu“ u kojoj su učestvovale i britanske vojne snage.
Godinu dana ranije, kraljica je obeležavala Srebrni jubilej, a proslava je bila u senci ekonomskih i društvenih tranzicija. Brojni Britanci u kojima je već nestajao osećaj priklanjanja monarhiji, glasno su protestovali protiv jubileja.
Bilo je to vreme štrajkova, teške ekonomske situacije i velike nezaposlenosti. Narodu je posebno smetao novac koji se izdvajao za proslavu Srebrnog jubileja. To je za njih bio još jedan dokaz koliko je monarhija zakazala - bacali su pare na besmislene zabave u trenutku kada je čitava zemlja grcala.
Britanski pankeri bili su posebno ljuti na monarhiju i ono što je zemlja postala posle Drugog svetskog rata. Tada su nastali čuveni stihovi Seks pistolsa „Bože, čuvaj kraljicu, ona nije ljudsko biće“. Već u sledećem stihu su je optužili za fašizam.
Od tada je kraljevska porodica postala i deo pop kulture. „Poštovanje“ monarhije od tada podrazumeva i slobodu da se ona javno kritikuje ili ismeva, kao što je to učinio Endi Vorhl kada je, nakon što je naslikao njene portrete, izjavio da „želi da bude popularan kao kraljica“.
Iako je često bila na meti kritika, Elizabeta se nije previše eksponirala u kriznim momentima. Međutim, uvek je bila tu kada je trebalo pružiti podršku vojnicima, a tu tradiciju je zadržala još od Drugog svetskog rata.
To je učinila i kada je Margaret Tačer povela trupe na Argentinu u bitku oko Foklandskih ostrva 1982. godine. Taj rat je vratio osećaj „veličine“ britanskom narodu, Čeličnoj lejdi i samoj kraljici.
Jedan od retkih slučajeva kada je loše procenila osećaj Britanaca, bilo je kada 1997. godine nije učestvovala u nacionalnoj tuzi zbog pogibije princeze Dajane, bivše žene njenog sina Čarlsa, koja je u narodu bila popularnija od svih ostalih članova porodice zajedno.
Svet je poslednju deceniju dugog i krvavog 20. veka proveo željno išekujući novi milenijum. Tehnologija je napredovala više nego tokom cele dotadašnje istorije. Komunikacjske, informacione i transportne tehnologije su drastično promenile ljudsku svakodnevicu. Evropa je, prvi put u svojoj istoriji, bila u održivom miru. Svet je bio u procesu globalizacije, a na mestu najveće svetske sile bile su SAD. Počeo je da raste uticaj Kine i Indije koje su se brzo integrisale u svetsku ekonomiju.
Počelo je da se spekuliše o dugoročnim ekološkim problemima i klimtskim promenama. Mnoge zemlje su počele da preduzimaju mere za smanjenje emisije ugljen-dioksida. Slika sveta izgledala je potpuno drugačije u odnosu na period kada je Elizabeta stupila na presto.
Kraljica je novi milenijum dočekala na proslavi u Milenijum Domu, u društvu princa Filipa. Supružnici su tada pokazali jedan od retkih javnih izliva nežnosti kada su se u ponoć poljubili.
Kraljevska porodica u 21. veku prihvata tehnološke i društvene novine. Pre deset godina porodica je napravila zvanični profil na Tviteru. Godinu dana kasnije nastao je jedan od najpoznatijih tvitova u istoriji u kome je najavljena veridba Elizabetinog unuka princa Vilijama i Kejt Midlton. „Kraljevsko venčanje“ pratili su milioni gledalaca širom sveta, a porodica danas ima i svoje Fejsbuk i Instagram profile na kojima se mogu pročitati novosti o njenim članovima.
Pola veka od skandaloznih stihova Seks pistolsa, došla je era interneta u kojoj su kraljica i njena porodica nepresušan izvor duhovitih mimova. Posle šokantanog "izlaska" iz kraljevske porodice njenog unuka Harija i njegove supruge Megan, skovan je čuveni hašteg "mexit" pod kojim je napisano stotine hiljada komentara na Tviteru.
Takođe, sahranu kraljičinog supruga princa Filipa, koji je preminuo u aprilu prošle godine, uživo je pratilo stotine hiljada ljudi.
Kraljica Elizabeta je 2012. godine obeležila Dijamantski jubilej, odnosno 60 godina vladavine. Multinacionalna ceremonija priređena je u celom Komonveltu, a zemlje članice su, u kraljičino ime, obišla njena deca i unuci. Četiri godine kasnije, Britanija je slavila kraljičin 90. rođendan tradicionalnom vojnom paradom boja, koju je cela porodica posmatrala sa balkona Bekingemske palate.