POZITIVNA OCENA "Ugovor o slobodnoj trgovini šansa za napredak Srbije"

Ona je za Tanjug rekla da je ovo prvi put da se predsednik Kine sastao sa nekim državnikom od kako je počela pandemija, i istakla da dve zemlje već dugi niz godina neguju prijateljske odnose na najvišem nivou.

- Saradnja dve zemlje je dosegla visok nivo, mi od 2016. godine imamo sveobuhvatno strateško partnerstvo koje se i dalje razvija - podsetila je Arežina.

Ocenila je da je za Srbiju najznačajnija konstatacija predsednika Sija da bi saradnja dve zemlje trebalo da se fokusira na dugoročan strateški partnerski odnos, koji bi na duže staze Srbiji doneo ekonomske benefite.

Pročitajte još

"ISKORISTIĆEMO TIH POLA SATA" Vučić iz Pekinga: Sutra sastanak sa Đipingom (VIDEO)

"Živelo čelično prijateljstvo Srbije i Kine": Vučić objavio snimak o značaju slobodne trgovine sa Kinom (VIDEO)

Smatra da je Srbija u protekle dve godine tokom pandemije i napada na Kinu pokazala da je dostojna ukazanpog poverenja i da uz Kinu nije samo kada su politički uslovi povoljni.

Arežina je podsetila da je predsednik Vučić istakao da dve zemlje "imaju čelično prijateljstvo" i da bi fokus sada trebalo da bude na ekonomskoj saradnji i trgovinskoj razmeni između Kine i Srbije.

Rekla je da je u interesu Srbije da privuče sto više investicija iz Kine i dodala da su od izuzetne važnosti preferencijalni krediti koje je Srbija dobija od Kine.

Naglasila je da Ugovor o slobodnoj trgovini otvara niz novih mogućnosti za kineske investicije, jer je, kako je rekla, prema oceni Kine, Srbija stabilna i prijateljski nastrojena.

Navela je da je u vreme pandemije tokom 2020. Kina imala 2,2 odsto BDP- a, dok je Srbija na planu ekonomskog rasta bila na pozitivnoj nuli, te kazala da su to više nego dobri rezultati za džavu veličine Srbije.

Takođe, dodala je i da je 2021. godine došlo do globalnog ekonomskog rasta kada je Kina ostvarila rast od 8,1 odsto BDP, dok je Srbija "pratila stopu rasta i bila lider u regionu".

Arežina je istakla da će Srbiji Ugovori o slobodoj trgovini doneti nove mogućnosti za saradnju sa Kinom, i to, u smislu smanjenja carinskih stopa na razmenu proizvoda, kao i regulisanja carinske barijere i fito-sanitarnih uslova za plasman srpskih proizvoda na konesko tržište.

- Kinesko tržište je tržište velikih brojeva, i koliko god da izvezemo, za Kinu to će biti malo. Međutim, vremenom izvoz naših proizvada se povećavao i danas imamo 5,3 milijardi dolara trgovinskog obrta, dok je izvoz veoma porastao u protekloj deceniji, sa 7,3 miliona dolara koliki je bio 2010. godine, na skoro milijardu u prethodnoj godini - rekla je Arežina.

Poručila je da bi za Srbiju značajno bilo i da u predstojećem priodu nastupi udružena sa zemljama regiona.

Arežina je rekla i da najveće potencijale za kinesko tržište ima drvna i prehrambena industrija, kao i proizvodi kao što su suvo voće, mleko u prahu, trvrdi sirevi i meso.

Ocenila je da ekonomska saradnja sa Kinom neće remetiti Srbiju na putu ka evrointegracijama, ali je istakala da problem eventualno može da nastane u političkoj saradnji sa Kinom.

Međutim, dodala je da tu postoji političko usaglašavanje sa spoljnopolitičkim odredbama EU i da Srbija ima prostora da se dogovori sa prijateljskom zemljom pre ulaska u EU.