Nestanak holandskog konceptualnog umetnika Bas Jan Adera u Atlantiku 1975, označen kao umetnikovo poslednje delo U potrazi za čudesnim, da se tumačiti u sprezi sa široko rasprostranjenim motivom nestanka u savremenoj književnosti.
Iako ne možemo sa sigurnošću tvrditi, možemo pretpostaviti uticaj poslednjeg dela Bas Jan Adera i na fenomen nestanka u romanu Ulica mračnih dućana, nobelovca i jednog od najznačajnijih francuskih savremenih pisaca, Patrika Modijana, koji je krajem 2021. objavila Akademska knjiga, u prevodu s francuskog Mirjane Uaknin.
Tematsko-motivska srodnost implicira da se pomenuta dela tumače u svojevrsnoj korelaciji.
Tim više što junak Patrika Modijana Fredi misteriozno nestaje u Tihom okeanu. To je prva ravan koja omogućava komparativno tumačenje.
Sledeća je nestanak i drugih junaka Modijanovog romana objavljenog prvi put u Parizu 1978. godine.
Roman Ulica mračnih dućana, koji po svojim estetskim vrednostima i visokim umetničkim dometima zavređuje da se svrsta u sam vrh evropske književnosti, može se tumačiti s jasnim fokusom na poetiku sećanja, jer je prva i dominantna tema Modijanovog dela potraga za izgubljenim sećanjem, za tragovima pređašnjeg života i pokušaj da se prošlost rekonstruiše, dok je druga tema određena fenomenom nestanka.
Istorijski sloj romana ogleda se u tematizovanju sudbina suočenih sa strahotama fašističke okupacije.
Modijanov stil karakteriše jednostavnost, što tekst čini lako prohodnim, i s druge strane, dokumentarnost, kao obeležje detektivskog romana.
Ulica mračnih dućana detektivsko je štivo.
Glavni junak Gi Rolan i sam je privatni detektiv.
Ono što presudno određuje njegov lik jeste svojevrsni gubitak identiteta i traganje za izgubljenim pamćenjem.
Ime Gi Rolan samo je privremena identifikacija Modijanovog glavnog junaka, stečena zahvaljujući prijatelju i detektivu Huteu.
Na složenom putu koji čini glavnu fabulu romana, glavni junak, Gi Rolan tragaće za svojim sećanjem koje je u pokušaju bekstva izgubio.
Na tom putu susretaće različite ljude, često ekscentričnih sudbina.
Razgovori sa sagovornicima, praćeni detektivskim izveštajima koji čine lajtmotiv romana, delimično i postepeno će popunjavati praznine koje je gubitak pamćenja doneo.
Gi Rolan, kasnije Pedro, osećaće se kao povratnik u sopstveni život, kao neko ko očajnički vapi da sebe prepozna na starim fotografijama koje dobija od sagovornika, kao neko ko vapi za vlastitim identitetom koji je misteriozno izgubio.
Sa osećajem skeptika, saopštavajući prijatelju Huteu da putuje na ostrvo Bora-Bora sa ciljem da konačno dozna svoju prošlost, govori: „Da li se stvarno radi o mom životu? Ili o životu nekog drugog u čiju sam se kožu zavukao?“
Stvarno i prividno se ukrštaju, međusobno prožimaju i prepliću. Sam pokušaj da se do kraja dozna o prošlosti, da se sećanje u potpunosti rekonstruiše ostaje jalov.
Tragajući za sopstvenim identitetom, glavni junak romana će otputovati na ostrvo Bora-Bora.
Međutim, kako će njegov prijatelj Fredi nestati sa ostrva samo petnaestak dana pre Gi Rolanovog dolaska i ta će namera ostati samo pokušaj.
Sledeći cilj biće Ulica mračnih dućana u Rimu, adresa koju je Gi Rolan (Pedro) pronašao tragajući za svojom prošlošću.
No tu pisac završava roman o Pedru, ostavivši nedorečenu priču o nestanku Pedrove žene Deniz na francusko-švajcarskoj granici i situaciji u kojoj je izgubljeno pamćenje.
Glavni junak usled mukotrpnog puta postavlja pitanje: „Zbog čega sam još tražio da spojim prekinute niti i pronađem davno zazidane prolaze?“
Odgovor leži u potrazi za identitetom i prošlošću koja nas često određuje kao i sama sadašnjost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
