Foto: Privatna arhivaIako je prošlo skoro dve godine od kada je postavljena prva dijagnoza kovida-19 u Evropi, ponovo se suočavamo sa eksplozijom novih slučajeva širom regiona Evrope, gde je samo u drugoj nedelji januara, zabeleženo je više od osam miliona novih slučajeva.
U poređenju sa nešto preko milion novih slučajeva svake nedelje koji su prijavljeni u septembru, vidimo da se radi o devetostrukom povećanju nedeljne stope kovid-19 infekcija, i to u roku od nekoliko meseci.
U najvećoj meri, iza ovoga stoji omikron soj virusa. Srbija nije izuzetak, time što za manje od nedelju dana beležili najbrži porast slučajeva. Osamnaestog januara ove godine u zemlji je prijavljen najveći broj novih slučajeva zabeleženih u danu od početka epidemije.
Svi imamo nekog člana porodice ili bliskog prijatelja koji je oboleo od kovida, ili se upravo oporavlja od te bolesti.
Međutim, u ovom trenutku bila bi greška označiti omikron kao “laku” bolest. U regionu Evrope, ovaj veoma zarazan soj virusa se u velikoj meri širi kroz vakcinisano stanovništvo, kao i kroz one koji su već preležali kovid-19.
Pravi test težine Omikron soja doći će kada se ovaj soj proširi kroz veliku grupu nevakcinisanog stanovništva. Vakcinisani se u najvećem broju oporavljaju kod kuće.
Sama veća prenosivost doprinosi povećanju broja slučajeva i time pravi pritisak na zdravstvene sisteme i pružanje osnovnih usluga. U zemljama gde je omikron u ekspanziji, broj hospitalizacija i smrtnih slučajeva raste. I sami najnoviji podaci ukazuju na to da većinu onih kojima je potrebna bolnička nega čine nevakcinisani. Stoga, moja poruka je jasna: molim vas, vakcinišite se. Bezbedno je i može vam spasiti život.
Srbija je bila jedna od prvih zemalja u svetu koje su pokrenule kampanju vakcinacije. Obuhvat vakcinacijom razlikuje se u grupacijama stanovništva, pa je na primer 8 od 10 starijih sugrađana (70-79 godina starosti) primilo dve doze vakcine, što je odličan rezultat.
Međutim, možemo bolje, time što ćemo učiniti sve što je potrebno da starije osobe dobiju i treću dozu. Uz to zabrinjava to što u drugim starosnim grupama ima manje vakcinisanih, pa su zbog toga u riziku od ozbiljne bolesti i smrti. I dalje je potrebno uložiti više napora kako bi obezbedili da svi budu zaštićeni.
Već smo isuviše puta pomislili da se radi o poslednjem talasu epidemije. Do sada samo naučili da je kovid- 19 snažan neprijatelj koji nalazi načine da nas iznenadi.
Koraci koje države preduzimaju danas i u narednim nedeljama uticaće na dalji razvoj situacije u vezi sa omikronom. Ako zemlje budu čekale da uvedu mere tek onda kada bolnice počnu da se pune, biće prekasno. Iako još uvek čekamo odgovore na neka ključna pitanja, nismo bespomoćni protiv omikrona.
Vakcinišite se, jer to može spasiti vaš ili život vaših voljenih. Nastavite da poštujete mere za koje se zna da smanjuju prenošenje virusa – nosite maske, održavajte fizičku razdaljinu, perite ruke, izbegavajte mesta sa previše ljudi, otvarajte vrata ili prozore kako biste obezbedili dobro provetravanje. Podsetiću da pravila samoizolacije i karantina moraju da postoje i da svi moraju da poštuju ta pravila. Ostanite kod kuće kada ste bolesni, čak i onda kada imate blage simptome.
Region Evrope je i dalje epicentar pandemije. Šest od deset zemalja sa najvećim brojem zaraženih je iz Regiona Evrope.
Nije ključno da se eliminiše kovid-19, već da se stabilizuje, kao i da se smanji stepen ometanja funkcionisanja društva, istovremeno vodeći računa o bezbednost ljudi. Postoji 5+1 ključni stabilizator: oVakcinišite se. Znamo da vakcine spasavaju živote – one su istinsko čudo moderne nauke i izuzetno su bezbedne.
Prema projekcijama zasnovanim na dokazima, samo u Evropi su spasile skoro pola miliona života koji bi bili izgubljeni zbog kovida-19.
– Primite i buster dozu. Sve je više dokaza da zaštita koju daje vakcina od zaraze ili od laksih oblika bolesti, s vremenom postepeno opada. Busteri su neophodni u kontekstu omikrona, naročito za osobe koje su u velikom riziku od razvijanja teže kliničke slike.
– Nosite masku kada ste u zatvorenom prostoru. Nošenje maski smanjuje učestalost kovida-19 za 53%, prema pouzdanim podacima. Kada bi se univerzalna upotreba maski podigla na 95% u regionu Evrope – kao što je to slučaj u mnogim delovima Azije – procenjuje se da bi to moglo da spasi više od 160.000 života do marta ove godine.
– Provetravajte zatvorene prostore posebno one u kojima boravi veći broj ljudi. Ovo je posebno važno za škole sada kada ponovo kreću da rade nakon raspusta. Potrebno je da škole rade.
– Primenite nove protokole lečenja. Ipak, bolje je sprečiti nego lečiti i trebalo bi na prvom mestu da pokušamo da izbegnemo zaražavanje.
– Za sve navedene stabilizatore ključna je solidarnost, kako u zemlji, regionu i globalno. To znači tamo gde ima viška vakcina treba ih podeliti sa zemljama koje su u potrebi. Treba podeliti tehničko znanje i ekspertizu, pružiti podršku zaposlenima u zdravstvu i drugima koji se na prvoj liniji borbe protiv epidemije, ali treba biti pažljiv i prema drugima u ovim teškim vremenima.
Ovo je i dalje teško vreme za sve nas. Neophodno je uložiti više napora kako bi svi bili zaštićeni budući da znamo kako to uraditi. Sve mere koje su bile relevantne do sada i dalje su i mi moramo da ih poštujemo bez izuzetka.
Možemo da okončamo akutnu fazu ove pandemije tokom 2022. godine, ali samo ako svi udružimo snage.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
