Sa troje dece u predškolskom uzrastu, menadžer brendiranja Džeremi Kotman bio je spreman da prehlade, dečje bolesti ili kovid-19 pogode njegovu porodicu u nekom trenutku tokom zime. Ali uoči Božića bilo je još gore nego što je očekivao.
"Imali smo rotirajući ringišpil bolesne dece koja su imala temperaturu ili norovirus", kaže 42-godišnjak, koji radi za tehnološku kompaniju za zapošljavanje u Stokholmu. "Bolest je na kraju kulminirala noćnim povraćanjem i ranim odlascima u vešeraj naše zgrade da operemo odeću i posteljinu".
Međutim, pritisak na njegovu porodicu bio je ipak malo ublažen zahvaljujući politici koja se zove Vard av Barn (obično skraćeno na VAB). Slobodni prevod bi bio "briga o detetu“ i ta politika omogućava roditeljima da uzmu plaćeno odsustvo kako brinuli o svojoj deci ako se razbole.
To znači da švedski roditelji, za razliku od mnogih širom sveta, ne moraju da se muče da pronađu rođake ili prijatelje da pomognu, ne moraju da uzimaju odmor ili neplaćeno odsustvo ili jednostavno da rade od kuće dok su im deca bolesna.
"To je ogromna sigurnosna mreža“, kaže Kotman, koji je poreklom iz SAD. On i njegova supruga, direktor marketinga uzeli su devet VAB dana kako bi brinuli o deci. "Nemamo nikakvu drugu podršku porodice u Švedskoj, [tako da] nam je teško da se nosimo sa šokovima u našem porodičnom sistemu. Bez VAB ne bi bilo šanse da oboje imamo karijeru, porodični život i mentalno zdravlje".
Pored poznatih švedskih politika prilagođenih porodici, kao što su roditeljsko odsustvo i subvencionisana briga o deci, švedska preduzeća sve više koriste VAB kao alat za privlačenje i zadržavanje međunarodnih talenata kao što je Korman. Ali, slično drugim inicijativama za dobrobit zaposlenih, poput neograničenog odmora ili obaveznih mesta za vežbanje, VAB donosi izazove, kao i prednosti, uključujući zabrinutost da bi mogao da uspori karijeru roditelja ako ga koriste prečesto.
NE PROPUSTITE
Kultura rada prilagođena porodici
VAB može da zvuči kao ideja koju su poslodavci izmislili tokom pandemije, ali već decenijama postoji u švedskom zakonu. Država pokriva 80% plate roditelja, ograničene na oko 1.081 kruna (120 dolara) dnevno.
Majke i očevi mogu uzeti onoliko dana koliko im je potrebno, do 120 svake godine po detetu, sve dok ne napune 12 godina (iako je potrebna napomena lekara nakon osam uzastopnih dana).
Roditelji takođe mogu da imenuju druge članove porodice, prijatelje ili komšije kao staratelje koji u njihovo ime dobijaju VAB. Čak i samozaposleni imaju pravo na beneficiju, koja se utvrđuje na osnovu imovinskog cenzusa u odnosu na njihov godišnji zarađeni prihod. Sva papirologija se obrađuje preko aplikacije Švedske agencije za socijalno osiguranje.
VAB je toliko uobičajen da postoji čak i glagol zasnovan na konceptu: att vabba, što znači ostati kod kuće i brinuti se o detetu. U međunarodnim kompanijama u kojima se engleski široko govori, redovno ćete čuti frazu "I’m vabbing“ (vabingujem).
Šveđani februar nazivaju vabruari jer obično tog meseca zbog virusa roditelji "vabinguju". Poslodavci ne mogu da odbiju zaposlenim pravo na VAB, a većina kompanija je empatična ako roditelji moraju da ga koriste.
"Moj šef i sam ima dvoje dece i često koristi VAB... tako da cela kompanija ima veliko razumevanje“, kaže Kotman.
Sva pomoć koju država i švedska preduzeća pružaju porodicama verovatno je šokantna zemljama koje se oslanjaju na privatne zdravstvene ustanove i pružaoce nege dece, ali u kontekstu duge istorije švedske politike prilagođene porodici, ona ima smisla.
VAB je uveden 1974. godine, u isto vreme kada je zemlja postala prvo mesto u svetu koje je uvelo rodno neutralno plaćeno roditeljsko odsustvo. Sledeće godine svim roditeljima je stavljena na raspolaganje dnevnu negu koju je subvencionisala država.
U tom kontekstu, VAB je sada "tako dobro uspostavljen i tako praktičan za roditelje“ da je široko prihvaćen od strane partija i glasača iz celog političkog spektra, objašnjava Katarina Boje, sociolog sa Švedskog instituta za društvena istraživanja.
Za poslodavce, VAB predstavlja očigledne izazove u smislu ometanja planiranih projekata ili rotacija. Ali i dalje je popularan među preduzećima, jer omogućava kompanijama da privuku i zadrže raznoliku radnu snagu, kaže Katarina Bek, istraživač u Konfederaciji švedskih preduzeća, koja predstavlja 60.000 kompanija.
Ona tvrdi da je VAB jedan od faktora zašto Švedska ima najvišu stopu zaposlenosti žena u EU, jer im olakšava da ostanu u radnoj snazi dok se brinu o maloj deci. "Roditeljsko odsustvo i sistem osiguranja – uključujući VAB – zajedno sa brigom o deci su suštinski preduslovi da oba roditelja kombinuju radni i porodični život”, rekla je ona.
Postoje pogodnosti i za one koji nisu roditelji, uključujući mogućnost da se smanji širenje bolesti među zaposlenima u radnim prostorima, što je bio veliki bonus tokom pandemije.
"To ima pozitivan uticaj na mene, jer moje kolege ne dolaze na posao noseći bakterije svoje male dece“, kaže Asa Svensson, 30, službenik za komunikacije iz južne Švedske, koja nema dece. Pored toga, uživa u prilici da radi sa toliko mladih majki, što ona misli da ne bi bio slučaj da živi u zemlji sa manje razvijenim sistemom socijalne zaštite. "To je stvar solidarnosti... kao žena i neko ko se snažno identifikuje kao feministkinja, mislim da je to apsolutno divno."
Kompromis parova
Ipak, uprkos popularnosti VAB-a, koncept dolazi sa izazovima, od kojih su mnogi pogoršani tokom širenja koronavirusa.
Podaci švedske Agencije za socijalno osiguranje ukazuju na to da, iako je Švedska na putu ka rodno ravnopravnom uzimanju VAB, majke i dalje uzimaju većinu dana, sa podelom dana između žena i muškaraca 60:40.
U Švedskom institutu za društvena istraživanja, Boje kaže da je to verovatno delimično zbog toga što Šveđani i dalje zarađuju više sa poslovima u privatnom sektoru. U ovim slučajevima, na njih više utiče dnevno ograničenje VAB isplata nego na partnerke sa nižom platom. Rodne pristrasnosti takođe mogu igrati ulogu.
"Još uvek očekujemo da žene budu nežnije i brižnije, a očekivanja od ’dobrih majki’ se razlikuju od očekivanja od ’dobrih očeva’“, kaže Boje.
Čak i među parovima koji žele da podjednako podele teret, odluka o tome koji roditelj je najbolje pozicioniran da uzme neočekivani VAB dan može biti čest izvor trvenja, kaže Mane Forsberg podkaster iz Stokholma. "Ovo će zvučati kao pravi luksuzni problem prvog sveta, jer smo izuzetno privilegovani što imamo VAB na mestu da ga koristimo. Ali izazov je brzo odlučiti ko ima važniji posao”.
Godine 2020, dok su dani VAB-a rasli zbog pandemije, Forsberg je napisao članak pod naslovom "Kako sačuvati brak u vremenima VAB-a“ i koristio svoj podkast da savetuje roditelje da svake nedelje podele svoje rasporede i unapred planiraju ko će uzeti VAB ako bi im se neko od dece iznenada razbolelo.
To je pristup koji su prihvatili Kotman i njegova supruga, koji oboje imaju zahtevne rukovodeće uloge i često biraju da se smenjuju po pola dana. "Ona često ima stvari kao što su sastanci odbora koji se jednostavno ne mogu pomeriti, ali mi dajemo sve od sebe da jedni druge pokrijemo i predamo VAB štafetu na pošten način“, rekao je Kotman.
Međutim, kao i milioni drugih parova koji su radili kod kuće tokom pandemije, on kaže da je ovo postalo teže jer su granice između domaćeg i korporativnog života postajale sve nejasnije.
"Roditeljima koji nisu na plaćenom odsustvu, ponekad je teško da pronađu mirnu atmosferu za rad od kuće... Definitivno postoje trenuci kada cika dece i svađa postaju smetnja,“ kaže Kotman.
A, ako vabinguje to znači da će i posle celog dana čuvanja dece, proveravati mejl i raditi. "Pa, posao ne prestaje samo zato što brinete o bolesnom detetu“, kaže on. "Ako ste menadžer poput mene ili moje žene, morate biti dobri u delegiranju kako ne biste bili zatrpani i dodatno stresirani, povrh onoga čime se već bavite kod kuće".
Poslednjih godina pojavio se i neformalniji koncept pod nazivom att vobba, koji je mešavina reči att vabba i att jobba, što na švedskom znači "raditi“.
Vobba znači da umesto da uzimate VAB, vi se obavezujete da ćete završiti celodnevni rad, a da istovremeno brinete o svom bolesnom detetu. Ideja je da možete da izvršavate svoje obaveze i, ako imate visoku zaradu, ne gubite na platu zbog dnevnog ograničenja na VAB beneficije.
Ovaj koncept je postao češći tokom pandemije, kada su relativno zdrava deca odusstvovala iz škole zbog manjih prehlada. Međutim, švedski sindikati su izrazili zabrinutost da to može povećati rizik od sagorevanja i upozorili da zaposleni treba da vode računa o tome da ih šefovi podstiču na "vobbu", a ne da koriste svoje zakonsko pravo na "vabba".
Tihi ubica karijere?
Dok švedskim preduzećima nije zakonski dozvoljeno da diskriminišu roditelje koji imaju potrebu da češće vobinguju od drugih, neki zaposleni nisu uvereni da je to uvek slučaj. Katarina koja kao državni službenik, obično uzima lavovski deo VABa u odnosu na supruga, a tokom novembra i decembra prošle godine imala je ukupno četiri nedelje vabingovanja.
"Neke kolege nisu oduševljene. Jedna od dilema je ta što ne dovode zamenu kada sam ja odsutna pa moj posao preuzimaju kolege", kaže majka dvoje dece iz Stokholma. "Takođe se osećam kao da postoji izvesno oklevanje da me unaprede zbog količine dana VAB-a koje koristim u godini, ali to mi naravno nikad nije rečeno u lice.”
Istraživanje objavljeno 2015. godine pokazalo je da su švedski roditelji zarađivali manje u godinama kada su njihova deca mala, što su više VAB dana uzimali. To se odnosilo i na majke i na očeve, iako su najviše bili pogođene tate. Očevi koji su redovno uzimali VAB dane imali su dva prodenta nižu platu od onih koji su uzimali prosečan broj VAB dana; kod majki pad je bio pola procenta.
"Roditelji na odsustvu signaliziraju nedostatak radne posvećenosti svojim poslodavcima“, tvrdi Boje. "Ovaj signal može biti jači za očeve nego za majke, jer poslodavci očekuju da očevi na prvom mestu budu više posvećeni poslu".
Skup koncept
Plaćanje roditeljskih VAB dana je takođe problem za švedsku državu.
U 2019. vlada je pokrila 6,7 miliona dana bolovanja, za populaciju od 10 miliona. Ova brojka je porasla na rekordnih 8,3 miliona u 2020. godini. Epidemija kovida bila je u punom jeku i od Šveđana je zatraženo da ostanu kod kuće u slučaju da imaju simptome slične prehladi. Državu je to koštalo 1,7 milijardi švedskih kruna (18 miliona dolara).
Švedska ekonomija se oporavila od gubitaka od pandemije bolje od većine, ali bilo je političkih i medijskih debata o tome kako će se nastaviti apsorbovanje ovih dodatnih troškove ako kovid potraje.
Takođe postoji zabrinutost da pojedini roditelji zloupotrebljavaju ili preterano koriste sistem. Šveđani već dugo imaju visok nivo poverenja u vlasti i zbog toga teže da poštuju pravila, ali 2019. godine broj roditelja za koje se sumnja da su lažno ili netačno zahtevali VAB beneficije porastao je za skoro 50%, pošto je Državna agencija za socijalno osiguranje izvršila provere pojedinaca koji su često tražili VAB, od kojih su neki istovremeno primali svoje uobičajene plate.
Vlada je pokrenula javnu istragu a izveštaj se očekuje kasnije 2022. godine. "Poslodavcima su potrebni bolji alati kako bi mogli da procene zakonitost VAB odsustva, tako da se zloupotreba suzbije“, tvrdi Katarina Bek iz Konfederacije švedskog preduzeća, koje učestvuje u istrazi.
Globalna inspiracija
Uprkos izazovima, teško je pronaći Šveđanina koji ne podržava ovaj sistem. "Prilično je popularan i nije ga dovodila u pitanje nijedna stranka ili grupa za koju znam“, potvrđuje Boje.
"Nije savršen, naravno, ali je fantastičan sistem koji bi apsolutno trebalo da bude repliciran u drugim delovima sveta“, tvrdi Kotman rođen u SAD. "Imam prijatelje kod kuće koji su izričito odlagali da imaju decu jer žele da se fokusiraju na svoje karijere, što je razumljivo, ali ovde u Švedskoj se čini da možete oboje.“
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
