"Sada smo u središtu sekundarne pandemije"

Dok je u završnim nedeljama prošle godine u Severnoj Makedoniji vladala stabilna situacija sa građanima novozaraženim kovidom 19 i brojevi su se kretali negde između 300 do 400 novih slučajeva na dan, postojala je i nada da će ovi brojevi opasti tokom vremena. Međutim, 2022. godina imala je druge planove.

U prvim danima nove godine usledila je kulminacija novozaraženih širom države. Kao i u mnogim zemljama u svetu, varijanta omikron dovela je do ponovnog velikog prisustva virusa.

Sada se u Severnoj Makedoniji svakoga dana javlja najmanje 1.000 novih slučajeva zaraženih. U usponu su brojevi onih koji su inficirani varijantom omikron, a virus se rapidno širi, sa dva puta više zaraza u populaciji između 20 i 29 godina i sa povećanjem u starosnoj grupi od 30 do 39 godina.

Povećanje u broju novih slučajeva još je više očigledno ako se uzme u obzir da su tokom perioda od 27. decembra do 2. januara u zemlji bili registrovani ukupno 2.643 pozitivna slučaja koronavirusa.

Ovi su brojevi za 43 procenta veći u poređenju sa minulom godinom u približno istom periodu. To znači da porast broja novozaraženih ulazi u novu, daleko jaču fazu.

Nisu postojale mere

Prema ekspertima, varijanta omikron širi se znatno brže nego pređašnje varijante i potrebno je daleko manje vremena za inkubaciju u telu – do tri dana.

Ipak, podaci o omikronu su obećavajući zbog toga što dolazi sa blažim simptomima. Zbog toga dolaze informacije da će institucije skratiti period obavezne izolacije za inficirane. Tačan broj nije poznat, ali izvori ukazuju na mere preuzete u Sjedinjenim Američkim Državama, koje umanjuje izolaciju za novozaražene sa 10 na pet dana.

Dok brojimo slučajeve zaraženih od omikrona, pitanje koje treba da postavimo je: zašto postoji toliko povećanje zaraženih?

Reč je o praznicima, a to je uobičajeno period kada ljudi idu po barovima, kafićima i restoranima, zajedno sa svojim prijateljima i porodicama. Svakako, to je bio slučaj i ove godine.

Nisu postojale mere koje su sprečavale ljude da masovno slave, a čini se da se niko nije brinuo jesu li restorani bili puni nevakcinisanih ljudi, a kamoli da im potraže sertifikate na uvid.

Mladi stradaju zbog beskrajne pandemije

Sa ponovo razbešnjenom pandemijom, ponovo se pojavljuju i razgovori o tome da li škole treba da ostanu otvorene nakon praznika. Teret na mladim ljudima je ionako težak, a ovo će biti još jedan udar na njihovo mentalno zdravlje.

Posledice pandemije po njihovo mentalno zdravlje nisu vidljive na dnevnoj osnovi, ali postoje izveštaji koji pokazuju da je povećan broj pacijenata koji stradaju od psihičkih poremećaja, umerenih ili ozbiljnih.

“Sada smo u središtu sekundarne pandemije. Za razliku od primarne, dogodio se porast poremećaja”, kaže specijalizovana psihijatrica Vaska Miteva.

Pandemija je iz raznih razloga posebno teška za mlade ljude. Iako su neki iz starijih generacija već stvorili život za sebe, mladi su ljudi “potrošili” više od dve godine u neizvesnosti oko svoje budućnosti.

U najvažnijim godinama, poznatim kao “godine koje određuju karakter”, u kojima adolescenti stvaraju osećaj o tome ko su kao pojedinci i istražuju svoje mesto u svetu, ovi mladi ljudi su odsečeni iz socijalnih interakcija, distancirani, izolovani i uplašeni. Boje se za svoje zdravlje, za zdravlje svojih roditelja, za svoje mentalno zdravlje, za svoju društvenu situaciju, za svoja radna mesta, obrazovanje, itd.

“Neki od brucoša u srednjim školama i na fakultetima nikada se nisu sreli sa svojim vršnjacima i profesorima. Osim činjenice da ih to izoluje, nedostatak društvenih odnosa je razlog za zabrinutost oko razvoja profesionalnih karijera ovih generacija”, upozorava Anita Jančevska, konsultantkinja za ljudske resurse i psihologiju.

Psihološki saveti polako postaju neophodnost

Mlađim radnicima takođe teže pada i rad iz sopstvenog doma, jer većina njih su na početnim radnim pozicijama i imaju potrebu slušanja mentora koji će ih usmeravati na radnom mestu. Nažalost, ovaj pristup nije glavni fokus većeg dela kompanija tokom pandemije.

“Pre pandemije postojao je masovni kriticizam ka društvenim mrežama, što je ostavilo efekta na mladim ljudima. Tokom pandemije, društvene mreže su možda jedina uteha koja stvara mogućnost da mladi ljudi ostanu povezani, informisani, pa čak i distancirani od problema u teškim vremenima u kojim živimo”, napominje Jančevska.

Borba sa poremećajima sa kojima se suočavaju mladi sada je u rukama volonterskih nastojanja i građanskih udruženja, koji pomažu mladim ljudima da se izbore sa svojim mentalnim teškoćama. Ipak, postoji i potreba da se omogući institucionalna podrška, ne samo za mlade ljude, već i za opštu populaciju. Pandemija je narušila mentalno zdravlje svih. Volonterstvo ipak ne može da omogući baš sve u vremenima u kojima psihološki saveti polako postaju neophodnost.