Linkovi

NATO nudi razgovore o kontroli naoružanja, Rusija tvrdi da Alijansa ignoriše njene zahteve


Učesnici susreta NATO-Rusija u Briselu: američki i ruski zvaničnici Vendi Šerman i Aleksandar Gruško, Jens Stoltenberg i zamenik ruskog ministra odbrane Aleksandar Fomin (Foto: Reuters/Olivier Hoslet/pool)
Učesnici susreta NATO-Rusija u Briselu: američki i ruski zvaničnici Vendi Šerman i Aleksandar Gruško, Jens Stoltenberg i zamenik ruskog ministra odbrane Aleksandar Fomin (Foto: Reuters/Olivier Hoslet/pool)

Severnoatlantska alijansa (NATO) objavila je da je sa Rusijom spremna da razgovara o kontroli naoružanja i razmeštanju projektila – ali da, sa druge strane, neće dozvoliti Moskvi stavljanje veta na ukrajinske ambicije pridruživanju Alijansi.

Zahtevi Rusije upućeni Zapadu

Važne tačke ruskog predloga, prema navodima agencije Rojters:

- Da se isključi mogućnost daljeg širenja NATO-a i članstva Ukrajine u Alijansi

- Da se ne raspoređuju dodatne trupe i oružje izvan zemalja u kojima su bili u maju 1997. godine (pre članstva u NATO istočnoevropskih država), osim u iznimnim slučajevima uz pristanak Rusije i NATO članica

- Da NATO obustavi vojne aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, Kavkazu i centralnoj Aziji

- Da se ne raspoređuju rakete srednjeg i kratkog dometa tamo gde mogu da pogode teritoriju druge strane

- Da se ne sprovode vežbe više od jedne brigade u usaglašenoj graničnoj zoni i da se redovno razmenjuju informacije o vojnim vežbama

- Da se potvrdi da se strane ne smatraju protivnicima i da se saglase da sve sporove rešavaju mirno i da se uzdrže od upotrebe sile

- Da se ne stvaraju uslovi koje bi druga strana mogla da smatra pretnjom

- Da se uspostave veze za hitne kontakte

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, izjavio je posle četiri sata razgovora predstavnika Alijanse i Rusije u Briselu da Moskvi neće biti dozvoljeno da diktira bezbednosne aranžmane drugim zemljama i stvara opasne sfere uticaja.

Postoji realan rizik od novog oružanog sukoba u Evropi. Postoje značajne razlike između NATO saveznika i Rusije. Naše razlike neće biti lako premostiti, ali je pozitivan znak da su svi NATO saveznici i Rusija seli za isti sto i bavili se suštinskim temama”, rekao je Stoltenberg obraćajući se medijima.

Stoltenberg je ukazao da bi bilo koja vrsta upotrebe sile protiv Ukrajine bila ozbiljna politička greška za koju bi Rusija platila visoku cenu.

NATO bi mogao da rasporedi dodatne trupe na području svojih istočnih saveznika ako Rusija ponovo upotrebi silu protiv Ukrajine – od koje je anektirala poluostrvo Krim 2014”, poručio je generalni sekretar Alijanse.

Ponovio je i da samo NATO i Ukrajina mogu da odluče hoće li ta zemlja postati članica – u perspektivi koja joj je obećana 2008. godine.

Aleksandar Gruško, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova rekao je da su razgovori sa Severnoatlantskom alijansom bili otvoreni i direktni. Gruško je upozorio da bi dalje pogoršanje odnosa dve strane moglo da donese, kako se izrazio, nepredvidive posledice po evropsku bezbednost.

Ruski diplomata je optužio NATO da nastoji da obuzda Rusiju i stekne preimućstvo u svim oblastima. Istakao je da Alijansa, za koju je rekao da je predvode SAD, stvara neprihvatljive rizike za Rusiju.

Između Moskve i SAD nije ostvaren pomak”, rekao je Gruško.

"Stvari će biti jasnije kada NATO bude predstavio svoje predloge. Dobro je da su obe strane iskreno razgovarale jedna sa drugom", rekao je zamenik šefa ruske diplomatije.

Aleksandar Fomin, zamenik ruskog ministra odbrane, rekao je novinarima nakon susreta da je Moskva Alijasni ponudila, kako ih he označio, mere deeskalacije – ali ih je NATO ignorisao, javila je ruska nezavisna agencija Interfaks.

Ignorisanjem predloženih mera NATO je stvorio osnov za incidente i sukobe”, poručio je Fomin.

Tenzije između Rusije i zapadnih saveznika traju tokom poslednjih meseci pošto je Rusija rasporedila trupe na granici sa Ukrajinom koje broje oko 100.000 vojnika.

Rusija poriče namere da izvrši invaziju na Ukrajinu, ali tvrdi da joj je potreban niz garancija za sopstvenu bezbednost, uključujući zaustavljanje daljeg širenja NATO-a, povlačenje snaga Alijanse iz zemalja centralne i istočne Evrope koje su joj se pridružile posle Hladnog rata.

Takođe, Rusija optužuje Zapad da nije uvažio hitnost njenih zahteva i rekla da nije spremna da dozvoli da pregovori traju neodređeno vreme.

Ruska strana nezadovolljna je zbog povećanja broja članica NATO-a na 30, u poređenju sa periodom Hladnog rata kada ih je bilo 16 – i pridruživanja velikog broja država nekadašnjih članica Istočnog bloka koji je predvodila bivši SSSR.

Rusija tvrdi da to predstavlja pretnju po njenu bezbednost i da je potrebmno da povuče, kako je ukazala, crvene linije da bi zaštitila sebe.

Pre delegacija NATO-a i Rusije u ponedeljak su se sastali predstavnici Sjedinjenih Država i Rusije. Dve strane nisu približile stavove nakon razgovora u Ženevi.

XS
SM
MD
LG