Određene grupe neće smeti da koriste Fajzerov i Merkov lek protiv kovida, da li spadate tu?

Fajzerov pakslovid, antivirusni lek protiv kovida, odobren je za ljude koji imaju stanja koja povećavaju rizik od hospitalizacije i smrti, kao što su bolesti srca i dijabetes.

Ali čini se da bi jedan od dva leka u antivirusnom koktelu mogao da izazove teške i po život opasne interakcije sa lekovima koji se široko koriste, kao što su statini, razređivači krvi i neki antidepresivi.

Takođe se ne preporučuje osobama sa teškim oboljenjem bubrega ili jetre, prenosi NBC News.

Merkov lek je ograničen samo na odrasle

Kako su stručnjaci zabrinuti za Merkov molnupiravir, njegova upotreba je ograničena na odrasle i samo ako drugi odobreni tretmani, uključujući monoklonska antitela, nisu dostupni ili nisu klinički prihvatljivi.

Pakslovid se sastoji od dve tablete antivirusnog nirmatrelvira i jedne tablete ritonavira, leka koji se dugo koristi za jačanje imuniteta obolelih od side.

Ritonavir potiskuje ključni enzim jetre koji se metaboliše mnogim lekovima, uključujući nirmatrelvir. U slučaju lečenja pakslovidom, ritonavir usporava razgradnju aktivnog antivirusnog leka u telu i pomaže mu da dugo ostane na terapijskom nivou. Koji lekovi su problematični u interakciji sa pakslovidom?

Potencirajući efekat je verovatno bio presudan u promovisanju visoke efikasnosti pakslovida u kliničkim ispitivanjima. Kada se pakslovid kombinuje sa drugim lekovima koji se metabolišu ovim enzimom, glavna zabrinutost je da ritonavir može da poveća toksične nivoe istovremenih lekova. To komplikuje stvari jer lekove koji predstavljaju rizik uzimaju ljudi koji su najviše izloženi riziku od koronavirusa.

Lekovi koji mogu da stupe u interakciju sa pakslovidom uključuju razređivače krvi, lekove protiv srčanog napada, lekove za nepravilan rad srca, visok krvni pritisak i holesterol, antidepresive, lekove protiv anksioznosti, imunosupresive, steroide, tretmane side i lekove za erektilnu disfunkciju. "Neke od ovih potencijalnih interakcija nisu baš trivijalne, a neke treba potpuno izbegavati", rekao je Peter Anderson, profesor farmakologije na Univerzitetu Kolorado.

Interakcije ne bi trebalo da isključuju upotrebu leka pakslovid

Farmaceuti naglašavaju da se mnoge interakcije lekova mogu kontrolisati i da ne bi trebalo da sprečavaju upotrebu pakslovida. Dobro je što lekari već imaju iskustva sa upotrebom ritonavira kod pacijenata sa sidom.

Lečenje pakslovidom je kratko, počinje u roku od pet dana od pojave simptoma, ima 30 tableta i uzima se tri puta dnevno, pa se stručnjaci nadaju da je rizik od interakcije sa drugim lekovima nizak.

Pet dana interakcije nije velika stvar za većinu lekova, kaže specijalista za kliničku farmakologiju zaraznih bolesti Džejson Galager iz Univerzitetske bolnice Templ u Filadelfiji.

"Ako potencijalna interakcija pakslovida sa drugim lekom predstavlja rizik", rekao je Anderson, "bezbedna i efikasna terapija bi bila Glakso Smit Klajnov sotrovimab, tretman monoklonskim antitelom koji pouzdano neutrališe varijantu omikrona."