Dok smo se dogovarali da provedemo “pet minuta” za Novi magazin, aktivista Brajan Brković je morao da gleda kroz prozor i proverava da li je policija s rotacijom ispred njegove zgrade došla zbog njega ili zbog nekog/nečeg drugog.
Očekivao je i da mu se jave drugovi koji su upravo otišli sa advokatom u MUP da “budu saslušani”. Proveo je dan popisujući koliko je puta, a do ovog razgovora izbrojao je više od dvadeset, bio tema u “novinskim” člancima tabloida, naznačen kao izdajnik i strani plaćenik. O pretnjama koje već mesecima dobija na društvenim mrežama više i ne misli, samo ih redovno prijavljuje.
Sve pretnje i uvrede koje doživljavate već godinama kulminirale su protekle subote kada je grupa huligana napala grupu novosadskih studenata koji su krenuli na blokadu Mosta slobode u Novom Sadu, prebila ih i naterala ih da u kamere izjave da su od vas lično dobili 100 evra da dođu na protest. Jeste li mogli tako nešto uopšte da zamislite?
Pretnje su postale svakodnevna rutina u životima aktivista, ali i običnih ljudi koji drugačije misle o vlasti ili je makar preispituju. Različiti su načini pritiska, nekada su to poruke po sandučićima društvenih mreža, nekada su to mimovi po različitim stranicama na društvenim mrežama, nekada javna targetiranja u medijima, kako onim s nacionalnom frekvencijom tako onih na digitalnim platformama. Nekada su to poruke mržnje od političkih partnera Aleksandra Vučića iz nama bratskih država, nekada i od samog predsednika i njegovih dvorjana poput gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, povremeno su to bile i preteće poruke na zidovima, ali danas se to preliva iz sajber prostora u realnost.
Kada mi je napadnuti student prišao da mi kaže šta mu se dogodilo, osetio sam da je i mene zabolelo. Zbog čega jedan student mora da trpi iživljavanje batinaša? Kako niko nije odgovarao za to? Kako taj snimak može da se vrti na televiziji s nacionalnom frekvencijom? Zbog čega taj snimak prenosi RTV na svom portalu? Bojim se da su to pitanja na koja ćemo odgovor dobiti onih dana kada nezavisne institucije budu vodile postupke protiv vedeta današnjeg kriminalnog režima u Srbiji, taj dan je blizu, to znaju i batinaši, ali i narod. Jer, glavni generator svih poruka i govora mržnje u Srbiji je vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem.
Imali ste toliko duha da se na društvenim mrežama našalite na svoj račun kada ste obavestili javnost “da vam je ponestalo para” jer, ako ste sav onaj narod platili da dođu, tu se radi o hiljadama evra. Koliko zaista humor i pozitivan duh mogu da pomognu u ovim mučnim situacijama?
Previše puta dosad smo navikli da se u našoj državi dešavaju apsurdne situacije koje vas nekada ostave bez adekvatnog komentara. U tim situacijama mislim da nastupaju epizode humora i satire na račun dešavanja u našem okruženju. Ljudi su sve više svesni da živimo u paralelnim realnostima. Glavni arhitekta jedne od njih Aleksandar Vučić, a arhitekta druge je život koji vidimo svojim očima i čujemo svojim ušima. Nekada je humor dobro rešenje za razbijanje paralelne realnosti. Meni se izuzetno veliki broj ljudi javio posle jezive situacije koja se dogodila tom momku, pretežno oni koji me poznaju. Bili su zapanjeni, ali su dekonstruisali takvu vrstu laži time što su neke šale na taj račun postale viralne. Velikoj većini ljudi jasno je da je u pitanju još jedno iživljavanje režima nad ljudima koji slobodno misle.
Kako se vi kao mlad čovek osećate kada živite u gradu čiji gradonačelnik građane koji su izašli na proteste i blokade naziva fašistima?
Volim Novi Sad, u njemu se osećam kao kod kuće. To je osnov zbog kojeg želim dostojanstven i dobar život za svoje sugrađane. Gradonačelnik Miloš Vučević takav koncept ne razume, kao što ne razume ni duh Novog Sada. Miloš Vučević često veoma neprimerenim rečnikom priča o političkim protivnicima i neistomišljenicima. On je u svojoj duši radikal, oni žive na talasu sukoba i podela, pa me odatle ni ne čudi zbog čega se na vulgaran način obraća Mariniki Tepić, zbog čega studente šalje odakle su došli i odmerava s njima fizičku snagu, naziva ih bitangama i slično. Miloša Vučevića ne zanima dobar i dostojanstven život za sve građane Novog Sada, on Novi Sad pravi po meri svojih biznis-partnera. Kvadrat u našem gradu ne može sebi da obezbedi 80 odsto građana Novog Sada. Miloš Vučević je kriminalizovao naš grad i istorija Novog Sada će ga pamtiti kao mračnog vladara.
Mladi se ljudi sada sve više aktiviraju. Vi ste neko ko je osetio potrebu da se angažuje još za vreme studija, pre tri godine, još i pre protesta “1 od 5 miliona”. Koji je bio vaš motiv tada?
Moj aktivizam vezan za Novi Sad počinje dve godine pre početka protesta “1 od 5 miliona”. Prvi momenat bunta u ovom gradu koji je u meni probudio potrebu da budem na ulici i otvorio oči da institucije više ne postoje jesu protesti “Podrži RTV”. Sledeće godine su počeli “Protesti protiv diktature”, tu je takođe bio veliki broj mladih ljudi. Dan-danas smo svi na neki način u kontaktu, dobro se poznajemo i to je jedna od prednosti Novog Sada u aktivističkom smislu.
Kada su počeli protesti “1 od 5” to je bio momenat kada sam iz gerile na neki način prešao na megafon i na organizovanje studenata uz svoje kolege. Napravili smo dobre veze i prijateljstva međusobno, preneli bunt na deo generacije, što smo najbolje mogli da vidimo kad smo formirali Omladinsko-studentsku akciju u Novom Sadu, koja je na nedeljnom nivou imala akcije vezane za studentsku politiku, tribine, performanse, proteste, gerilske akcije. OSA je imala više od 50 aktivnih članova koji su uglavnom bili mlađi od 25 godina. Većina njih su i dan-danas mladi ljudi koji se bave aktivizmom. Uz te mlade ljude, svoje saborce i rad s njima dodatno sam mogao da definišem svoju motivaciju. Uvek je to bilo pravo na normalan život i uređeni sistem koji je preventiva tiraniji, autoritarizmu i nepravdi. Ljudi imaju veću moć nego donosioci odluka, mi njih biramo, a ne oni nas.
Nakon toga bili ste i u Stranci slobode i pravde, ali ste nedavno istupili iz te stranke. Da li je razlog bio što partija nije stala iza vas i vaših akcija kad ste sa drugim aktivistima širili transparente protiv Vučića s mosta Duga ili prekrečavali srpske zastave po zgradama Limana?
Stranka slobode i pravde je moj prvi politički angažman. Upoznao sam u toj organizaciji neverovatne ljude, pametne, kreativne, hrabre i poštene. Međutim, stranke su organizacije koje pretenduju na vlast i put dolaska na vlast su zapravo brojevi koji oslikavaju poverenje građana. Tako da je akcija na mostu Duga za te brojeve bila dobra stvar, dok akcija na Limanu nije bila jer je procenjena kao nanošenje štete stranci. Ja ne delim takvo mišljenje, smatram ga povlađivanjem tabloidno kreiranom javnom mnjenju, u čemu ne želim da učestvujem. Moje mesto u politici i aktivizmu će uvek biti tamo gde se stvaraju nove vrednosti u odnosu na ono što već postoji u zagađenom javnom političkom prostoru u Srbiji.
Šta je vaš cilj? Za kakvo se društvo borite, u kakvoj državi želite da živite?
Moj lični cilj je društvo u kojem postoji socijalna pravda i jednakost pred institucijama. Država koju čine institucije, a političke organizacije su samo izvođači radova koje mi zapošljavamo. Voleo bih da izgradimo društvo u kojem razumemo smisao demokratije, solidarnosti i dijaloga.
Ne želim da učestvujem u politici destrukcije koja nam je oduzela godine budućnosti, moramo izgraditi ambijent politike odgovornosti i nade. To možda jeste floskula, ali za to nije potrebno da prođe 100 godina. Za to je potreba politička hrabrost!
G. N.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR