Kina je u optužila Sjedinjene Države da su "narušile olimpijski duh", nakon što su SAD najavile diplomatski bojkot zimskih Olimpijskih igara u Pekingu u februaru.
Portparol ministarstva spoljnih poslova Kine Džao Liđijan rekao je 7. decembra da SAD pokušavaju da se "umešaju u Zimske olimpijske igre u Pekingu iz ideoloških predrasuda i na osnovu laži i glasina".
Bojkot "ozbiljno krši princip političke neutralnosti sporta utvrđen Olimpijskom poveljom", rekao je Džao novinarima.
Kao i u prvoj reakciji nakon američke odluke o diplomatskom bojkotu Igara, Džao je obećao da će Kina odgovoriti "odlučnim kontramerama", ali nije ponudio detalje.
"SAD će platiti cenu za svoje postupke", rekao je Džao, dodajući novinarima da "sačekaju i vide" odgovor Kine.
Da američka vlada neće slati zvaničnu delegaciju na Zimske olimpijske igre 2022. godine u Pekingu zbog kineskog odnosa prema ljudskim pravima, potvrđeno je iz Bele kuće u ponedeljak 6. decembra.
Američki sportisti će prisustvovati Igrama i imaće punu podršku američke vlade rekla je novinarima glasnogovornica Bele kuće Jen Psaki.
Psaki je rekla da SAD imaju "osnovnu posvećenost promovisanju ljudskih prava".
Džao je pozvao SAD da "prestanu da politizuju sport" i da, kako je rekao, ne sprovode akcije koje potkopavaju Zimske olimpijske igre u Pekingu.
"U suprotnom će to potkopati dijalog i saradnju između dve zemlje u nizu važnih oblasti i međunarodnih pitanja", rekao je Džao.
Za sada nije poznato koje su diplomatske zvaničnike SAD mogle poslati u Peking na Zimske olimpijske igre, a portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je 6. decembra da Kina nije uputila nikakav poziv.
Grupe za ljudska prava pozdravile su potez SAD, ali su naglasile da Vašington može učiniti više da Kinu pozove na odgovornost.
Ko od zvaničnika (ne) ide na Igre u Pekingu?
Druge velike zemlje tek treba da se izjasne da li će slediti incijativu SAD, iako je američki državni sekretar Antoni Blinken rekao da su saveznici konsultovani o "zajedničkom pristupu".
Vlade Australije i Japana rekle su da još uvek razmatraju svoje stavove.
Japanski premijer Fumio Kišida rekao je 7. decembra da će Japan doneti sopstvenu odluku "iz perspektive nacionalnih interesa, uzimajući u obzir značaj Olimpijskih igara i značaj japanske diplomatije".
"To je osnovni stav naše zemlje", rekao je on.
Glavni sekretar japanske vlade Hirokazu Macuno rekao je da ostaje nejasno šta znači diplomatski bojkot i da će odluka o prisustvu zvaničnika biti doneta "u odgovarajućem trenutku".
Kanadsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je "i dalje duboko uznemireno zabrinjavajućim izveštajima o kršenju ljudskih prava u Kini" i da nastavlja da razgovara o tom pitanju sa partnerima i saveznicima.
Zamenik premijera Novog Zelanda, Grant Robertson, rekao je da zemlja neće slati vladine zvaničnike, ali da je ta odluka uglavnom zasnovana na zabrinutosti zbog pandemije COVID-19 i prethodila je bojkotu SAD.
Prošle nedelje, Stefano Sanino, šef diplomatske službe Evropske unije, rekao je da je bojkot stvar pojedinačnih država članica, a ne zajedničke spoljne politike EU.
Ruski predsednik Vladimir Putin jedini je lider među velikim svetskim državama koji je prihvatio poziv Kine.
Kremlj je ocenio 7. decembra da Olimpijske igre treba da ostanu "oslobođene od svake politike".
"Predlažemo da olimpijska pitanja ostanu slobodna od svake politike", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov i dodao da je najvažnije da američki sportisti nisu pogodjeni bojkotom.
Slanje delegacija visokog nivoa na svake Olimpijske igre je odavno tradicija SAD i drugih vodećih nacija.
Tadašnji predsednik Džordž Buš prisustvovao je otvaranju Letnjih olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine. Prva dama Džil Bajden predvodila je američku delegaciju na letnjim Olimpijskim igrama u Tokiju ove godine.
