Loš kvalitet sna može da učini da izgledate starije nego što zaista jeste

straživači sa Univerziteta u Ekseteru kažu da je moguće da se osoba oseća starije nego što jeste ako nema kvalitetan san.

„Loš kvalitet sna je povezan sa negativnijim osećanjima u vezi sa starenjem“, kaže glavna autorka studije dr Serena Sabatini.

Pored toga, ljudi koji ne spavaju dobro mogu da postanu skloniji problemima sa svojim zdravljem.

U ovoj studiji je učestvovalo 4.482 osobe starosti 50 i više godina. Učesnici su bili deo druge studije pod nazivom „Protect“ studija.

Ova studija je nastala zato što su tokom „Protect“ studije primetili da mnogi ljudi komentarišu kvalitet svog sna i kako se to odnosi na to kako se osećaju.

Zbog ovih komentara, odlučili su da učesnicima daju da popune upitnik o njihovom viđenju kvaliteta sna.

Upitnik je takođe sadržao pitanja o negativnim promenama u pamćenju, energiji, motivaciji i aktivnosti.

Učesnici studije popunjavali su upitnik dva puta, u razmaku od godinu dana.

Kada su istraživači analizirali prikupljene podatke, otkrili su da se ljudi koji su najgore ocenili svoj kvalitet san osećaju starije.

Loš san može da utiče na fizičko, mentalno i kognitivno zdravlje

Stručnjaci kažu da loš san ne samo da može da učini da se osećate starije, već može da ima i stvarne posledice po vaše zdravlje, piše Healthline.

Dr Stefani Grigs, docent na „Frances Payne Bolton School of Nursing“ i saradnica fakulteta Šubert Centra za dečije studije na „Case Western Reserve University“, rekla je da tokom spavanja prolazimo kroz  različite faze sna poput REM faze i NREM: N1, N2 i N3 faze.

„Ovi procesi i faze sna su od suštinskog značaja i one mogu da nam pomognu da se oporavimo od bolesti, popravimo svoje telo, konsolidujemo svoja sećanja i regulišemo naše emocije“, rekla je ona i dodala da se različiti hormoni luče ili regulišu tokom različitih faza sna.

Na primer, hormon rasta se luči tokom NREM N3  faze (sporotalasno spavanje). Ovaj hormon je odgovoran za popravku krvnih sudova. Dr Grigs je rekla da je ovo važno jer može doći do nakupljanja plaka na krvnim sudovima i na kraju do srčanog ili moždanog udara.

Kristijano Guarana, docent za menadžment i preduzetništvo na „University Kelley School of Business“u Indijani, dalje je objasnio da loš san može da oteža razmišljanje i dodao da nedostatak sna smanjuje povezanost između amigdale i prefrontalnog korteksa mozga.

„Generalno, ti regioni su odgovorni za kontrolu naših impulsa i obradu relevantnih informacija. Na primer, osobe lišene sna imaju propuste u pažnji, donose loše izbore, neetično se ponašaju i loše su u regulisanju negativnih emocija“, rekao je on.

„U suštini, kada pojedinci ne spavaju dovoljno, manje su sposobni za obradu informacija“, zaključio je Guarana.