Aung San Su Ći je proglašena krivom da je promovisala i sama kršila kovid mere uvedene na osnovu zakona o prirodnim katastrofama.
Su Ći se suočava sa ukupno 11 optužbi, koje su mnogi doživljavaju kao nepravedne. Su Ći, koja je u kućnom pritvoru od vojnog udara u februaru koji je srušio njenu civilnu vkadu, odbacuje sve optužbe.
Kako prenose svetski mediji, za sada nije je jasno da li će i kada Su Ći biti poslata u zatvor.
Njen saradnik i bivši predsednik Vin Mint takođe je danas osuđen na četiri godine pod istim optužbama.
Organizacija za ljudska prava Amnesti internešonel nazvala je optužbe "lažnim“, rekavši da je to "najnoviji primer rešenosti vojske da eliminiše svu opoziciju i uguši slobode u Mjanmaru“.
Su Ći (76) optužena je za čitav nizu zločina, uključujući korupciju i kršenje zakona o službenoj tajni. U jednom slučaju, Su Ći je osuđena za kršenje kovid restrikcija jer je mahala grupi pristalica tokom prošlogodišnje predizborne kampanje dok je nosila masku i štitnik za lice.
U drugom je proglašena krivom za podsticanje nemira zbog izjave u kojoj se poziva na javno protivljenje puču, koju je objavila njena stranka Nacionalna liga za demokratiju, nakon što je već privedena.
Advokatima Su Ći, koji su bili jedini izvor informacija o sudskom postupku, zabranjeno je da objavljuju informacije o svojoj klijentkinji, a sama Su Ći je osim retkih pojavljivanja na sudu, retko viđena.
NE PROPUSTITE
104 godine zatvora
Portparol novoformirane Vlade nacionalnog jedinstva, grupe koju čine prodemokratske ličnosti i protivnici puča, ranije je rekao za BBC da Su Ći nije dobro. "Vojni generali joj spremaju kaznu od 104 godine zatvora. Žele da umre u zatvoru", rekao je on.
Vojska Mjanmara je početkom godine izvršila puč zbog navodne prevare birača na opštim izborima održanim prošle godine na kojima je NLD pobedila ubedljivo.
Nezavisni posmatrači rekli su da su izbori uglavnom bili slobodni i pošteni. Puč je izazvao masovne demonstracije i žestoku reakciju vojske.
Su Ći je jedna od više od 10.600 ljudi koje je hunta uhapsila od februara, a najmanje 1.303 osobe su ubijene u demonstracijama, navodi Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima.
Pad ikone
Aung San Su Ći je provela skoro 15 godina u pritvoru između 1989. i 2010. godine i dobila je Nobelovu nagradu za mir za svoj rad na dovođenju demokratije u Mjanmar.
Njena stranka, Nacionalna liga za demokratiju (NLD) odnela je ubedljivu pobedu 2015. godine, ali ona nije mogla da postane predsednica zbog pravila koja zabranjuju osobe koje imaju decu strane državljane da obavljaju tu funkciju. Iako nije bila zvanično predsedmnica, smatali su je de fakto vladarkom zemlje.
Međutim, njena reputacija u inostranstvu bila je ozbiljno narušena načinom na koji se obračunala sa Rohindžama 2017. godine. Su Ći se 2019. pojavila pred Međunarodnim sudom pravde UN (ICJ) kako bi odbranila svoju zemlju od optužbi za genocid.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
