Zvižduci negodovanja po njegovom „silasku među narod" koji je izašao na ulice da pokaže revolt prema Rio Tintu slikovito, ali i vrlo precizno pokazuju da su razotkriveni pravi razlozi iznenadnog Đilasovog aktivizma i lažne brige za životnu sredinu Srbije.
Đilas je svakim korakom koji je napravio na tom protestu pokušavao zapravo da opere slovo po slovo svojih ranijih hvalospeva o Rio Tintu, ali ga je i svaki zvižduk iz mase i povik „Šta će nam Đilas" podsećao na njegovu ružnu prošlost u kojoj je, iz uloge vlastodršca, mogao da utiče na odluke države i tako menja priču o Rio Tintu u Srbiji. Kada je 2017. javno agitovao da se litijum izvlači iz srpske zemlje, Đilas je bio zaslepljen milionima i milijardama od prodatih baterija „mejd in Srbija", pa o životnoj sredini nije ni progovorio. Danas, pak, zna da politički ćar leži na drugoj strani, pa hoće da ga prigrabi kačeći se na narastajući zeleni talas. Njegova priča da je najglasniji protivnik Rio Tinta jeste stavljena na prodaju, on ju je plasirao, ali će teško biti kupljena, sudeći po subotnjim zvižducima i kiselim osmesima na licima Đilasa, Marinike Tepić, Dejana Bulatovića i ostalih iz vrhuške SSP koji su se pojavili na jednoj beogradskoj blokadi.
Takva drska politizacija ekološkog protesta najmanje je što treba onima koji su iskreno ušli u protestnu kolonu i želeli da ukažu na realne ekološke probleme. Jer, potpuno je bizarno da u istoj koloni koračaju istinski čuvari životne sredine i oni koji su u proteklih 17 godina stvarali razloge za današnje nezadovoljstvo. Đilas je svakako jedan od tih saučesnika u državnom aparatu koji su bili u poziciji da slučaj Rio Tinta kanališu i izgrade ga po meri koja odgovara današnjim zahtevima ekoloških pokreta. Treba stalno podsećati na činjenice da se Rio Tinto nije dogodio Srbiji danas. Ne, Rio Tinto nam se dešava od 2004. kada je vlada Vojislava Koštunice potpisala prvi dokument, a kasnije je svaka vlast nastavljala da širi polje delovanja Rio Tinta.
Dakle i vlast DS u kojoj je Đilas bio i te kako uticajan i u kojoj je dobijao različite državne zadatke, od direktora Narodne kancelarije predsednika države (tada Boris Tadić), preko ministra zaduženog za Nacionalni investicioni plan, do gradonačelnika Beograda.
Kurir.rs/EK
NE PROPUSTITE
Bonus video:
