ADLIGAT: Balkanski špijun, profesionalac, genije glumišta - Danilo Bata Stojković

-Približava se dvadeseta godišnjica smrti, 60 godina od kako je postao član ansamba Ateljea 212, 65 godina od kako je prvi put izašao na scenu JDP-a. Ove važni jubileji dolaze za nekoliko meseci, a slučajno se dogodilo da mi upravo sada nabavimo najznačajniji deo biblioteke jednog od najpoznatijih srpskih pozorišnih, televizijskih i filmskih glumaca- kaže predsednik Adligata Viktor Lazić.

-Ti si sine, još u majčinoj utrobi postao glumac-rekao je jedan od najtalentovanijih glumaca svoje generacije, Dobrica Milutinović, kada je Stojković tek činio svoje prve glumačke korake, davne 1953. godine.

Skoro stotinu knjiga sa posvetama – srce nevelike ali probrane biblioteke, pričaju i svedoče o Batinim interesovanjima, prijateljstvima i uspešnim predstavama, pošto je naročito veliki broj knjiga dobio posle maestralnih izvođenja pojedinih dela u Ateljeu 212, kao i po dobijanju Oktobarske nagrade. Naročito su značajne posvete Dragoslava Mihailovića na prvim izdanjima, uključujući prvo izdanje „Tikvi“, te posvete Borislava Mihailovića Mihiza i Mire Trailović.

U okviru biblioteke nalaze se i prve Batine glumačke nagrade, ispisane na knjigama koje je Danilo Bata Stojković dobio početkom pedesetih godina, kao srednjošokolac i student.

Tu su i poruke ispisane rukom Dejana Medakovića, Milovana Danojlića, Matije Bećkovića, Duška Kovačevića, Ljubomira Simovića, Vuka Vuča, Miće Popovića, Mila Gligorijevića, Vide Ognjenović.... Cele jedne generacije istaknutih intelektualaca i osvedočenih ljubitelja pozorišne i filmske umetnosti.

Matija Bećković, koji je svečano otvorio izložbu i održao prigodnu besedu – podsećanje na porodicu Stojković, rekao je:

-Obradovala me je ova izložba. Poznavao sam celu porodicu Stojković. Bata je voleo knjige i pisce... Obično se misli da od glumca ništa ne ostaje. A ispostavlja se da u njima sve pretraje i da sve vaskrsava. Svaki gest, svaki pokret, svaka grimasa... Bata je bio glumac 24 sata i on je mislio da štagod radite, da i vi glumite.

Na svečanom otvaranju izložbe koja će biti prikazana u Adligatu do 27.12, govorili su još Vladan Bajčeta, naični saradnik Instituta za književnost koji je pričao o prijateljstvu Mihiza i Bate i značaju Mihizovih posveta i beleški u knjigama iz ove biblioteke, kao i Mirjana Vuisić, supruga Pavla Vuisića, koja je čak i učestvovala na snimanjima zajedno sa Batom i podelila nekoliko anegdota iz tog perioda.

-Neprocjenjive su posvete autora na tim knjigama, iz kojih će se u budućnosti pronalaziti građa za istoriju kulturnog života prestonice u dvadesetom vijeku, naročito književnosti i pozorišne umjetnosti- kaže Bajčeta.

-Sve više velikih srpskih glumaca okupljeno je u Adligatu i to nam je izuzetno drago. Započelo je sa Pavlom Vuisićem, Ivanom Bekjarevim, Ružicom Sokić, a sada se na divan način nastavlja. Time smo hteli da podržimo značajan projekat srpske manjine u Rumuniji. U Adligatu će biti otvorena do 27.12, a zatim će biti preseljena u Inđiju, gde će biti stalno smeštena duži vremenski period -kaže Viktor Lazić i dodaje da je ova izložba prvi put prikazana tokom Dana srpske kulture u Temišvaru prošle nedelje na Minisajmu srpske knjige.

Najznačajnija knjiga u izloženoj zbirci svakako je ,,Derviš i smrt’’ Meše Selimovića, i to primerak na osnovu kojeg je Mihiz uradio dramatizaciju, koji je prepun njegovih oznaka i beležaka. Poštovanje i prijateljstvo dve porodice bile toliko veliki, da Mihiz, u jednoj od više posveta, piše kako je on zapravo „četvrti Aleksin sin“, čime se stavlja u položaj Batinog brata.

Od domaćih pisaca, pored velike veze sa Dragoslavom Mihailovićem i Mihizom, može se primetiti da je Bata voleo Eriha Koša, Pavla Florenskog, Petera Handkea i Sola Beloua.

I Matija Bećković u posveti napisanoj Stojkoviću kaže da sebe smatra njegovim bratom, tako da, na prvom izdanju „Međe vuka manitoga“ davne 1976 piše: „mlađem burazeru mog starijeg burazera“, a misli na Žiku Stojkovića, nepravedno zaboravljenog, izuzetno značajnog kulturnog delatnika, koje je bio stariji brat Batin. Taj čovek je, istakao je Bećković na otvaranju, posle rata prvi priredio i objavio sabrana dela Jovana Dučića, te Bore Stankovića, Slobodana Jovanovića i značajna izdanja mnogih drugih velikana. Deo Žikine biblioteke, kao i biblioteke Olge Stojković, Batine supruge, takođe se nalaze u fondu koji je preuzeo Adligat. Kao što to obično biva, biblioteka jedne ličnosti, zapravo je porodična biblioteka i priča daleko širu i veoma emotivnu priču o celom jednom vremenu, isprepletanim prijateljstvima i životnim putevima čitavih generacija.

Na knjizi Dušana Kovačevića „Bila jednom jedna zemlja“ Batin prijatelj i saradnik sa kojim je ostvario najveće domete,  kaže: „...jedna priča o jednoj zemlji, koja je umrla pre nas“.

Na knjizi „Otisak“, Žika Stojković svom bratu i svaji piše: „ovo čudo od hartije, najnormalniji dani, u ova okupacijska, oskudacijska vremena - sa preporukom da nije za čitanje, već za čuvanje (zlu ne trebalo),  sa poštovanjem i zagrljajem, Živorad, 1996“.

-Zaključili smo iz posveta da je Bata izuzetno voleo književnost, lepo napisanu reč i da je svaki slobodan momenat koristio kako bi upijao  nova dela. Knjige su za Batu bile otac pozorišta, jer bez kvalitetne književnosti, nema ni kvalitetnog pozorišnog dela- kaže Milica Stojković, koja je uz Viktora Lazića autorka izložbe i propratnog kataloga.

-Ne znam da li je iko voleo pozorište kao Bata. Pred početak svake predstave, ulazio je u garderobu maksimalno doteran, sa pažljivo odabranom kravatom. Govorio je:,,Dobro veče, deco, za vas sam se uredio, svaka predstava je za mene praznik i ja joj na ovaj način odajem počast- rekao je jednom prilikom Dušan Kovačević.

Treba se podsetiti nekih od najznačajnijih uloga Bate Stojkovića: lik Bubuleje u ,,Diplomcima’’, Ilije Čvorovića u ‘‘Balkanskom špijunu’’, lik Brke u ,,Ko to tamo peva’’, Vasilija u ,,Urnebesnoj tragediji’’, Luke Labana u ,,Profesionalcu’’ i mnoge druge. Bata Stojković je bio dobitnik mnogobrojnih priznanja, uključujući i Dobričin prsten (najveća nagrada koja se u Srbiji dodeljuje za glumačko delo), nagrada ,,Pavle Vuisić’’, Zlatni ćuran, Sterijina nagrada i mnoge druge.