Nalazi dva izveštaja o stanju sloboda u svetu: Pada demokratska fasada

Međunarodni institut za demokratiju i pomoć na izborima čije je sedište u Švedskoj overio je prethodni nalaz američkog Fridom hausa da je recesija demokratije globalni proces, da su autoritarni trendovi realnost i nacije koja pretenduje da je “lider slobodnog sveta”, kao i ono što smo znali i pre toga – da je Srbija u lošem društvu i na pogrešnom putu

Piše: Milan Mišić

Više od četvrtine čovečanstva danas živi u zemljama u kojima demokratija nazaduje, a zajedno sa državama čiji režimi klize ka autokratiji, demokratskoj recesiji je izloženo više od dve trećine stanovnika sveta.

Ovaj sumorni podatak sadržan je u trećem po redu izveštaju Međunarodnog instituta za demokratiju i pomoć na izborima (čije je sedište u Švedskoj), koji je uveliko podudaran s nalazima prethodno objavljenog dosijea o političkim slobodama u svetu sačinjenog u američkoj nevladinoj (mada delimično finansiranoj od američke vlade) organizaciji Fridom haus (“Kuća slobode”). Oba dokumenta ukazuju da su politički trendovi u prošloj i u ovoj godini takvi da postoji realna pretnja da se pretvore u “posebnu vrstu pandemije” koja pogađa i zemlje za koje se donedavno smatralo da su na nju apsolutno imune.

Opšta dijagnoza je da se u ovom momentu više zemalja kreće prema nekoj vrsti autoritarnosti nego ka demokratiji, a ono što je u tom pogledu senzacija jeste da je postojan i hotimičan proces subverzije osnovnih demokratskih načela evidentiran i u donedavnom “bastionu demokratije” – Sjedinjenim Američkim Državama.

Institut iz Stokholma u svom izveštaju od 80 strana, od kojih su 20 reference, identifikuje tri vrste režima – demokratski, hibridni i autoritarni, pri čemu su poslednja dva klasifikovani kao nedemokratski. Prema autorima ovog dokumenta, u demokratijama se kao minimum održavaju izbori na kojima opozicija “ima realne šanse da preuzme vlast”, što nije slučaj u hibridnim i autoritarnim sistemima koji se inače razlikuju samo po nijansama – hibridni su donekle otvoreniji i u njima postoji izvestan prostor za delovanje građanskog društva i medija.

Srbija je prema ovoj sistematizaciji među zemljama čije je demokratsko nazadovanje najprimetnije – u društvu je sa Turskom, Nikaragvom, Poljskom (koja je članica UN) i Brazilom. Iako se počeci demokratske recesije u Srbiji uočavaju još od 2013, status “demokratije” je etiketom “hibridni režim” zamenila tek prošle godine.

Sličnu dijagnozu globalnih i pojedinačnih prilika postavio je u svom ovogodišnjem izveštaju i Fridom haus, s tim da ova institucija razloge za demokratsko nazadovanje vidi u širem sticaju nepovoljnih okolnosti tokom prethodne decenije – neuspehu postojećih institucija da se uhvate ukoštac sa rastućim nejednakostima i političkom polarizacijom, neadekvatnim merama za suzbijanje pandemije, što je sve donelo neizvesnosti, egzistencijalne strepnje i razočaranje u demokratske lidere i institucije demokratske vladavine.

Prema ovogodišnjem izveštaju “Nacije u tranziciji”, koji analizira političke procese u prošloj godini, Fridom haus konstatuje demokratsko nazadovanje u 18 zemalja, dok su demokratski procesi unapređeni u pet. Ono što je, međutim, uznemirujuće jeste da su numerički indeksi demokratije u padu već 17 uzastopnih godina. Primera radi, dok je 2010. u “slobodne” svrstano 87 zemalja, u 2020. ih je bilo 82, dok se broj “neslobodnih” za deset godina sa 54 uvećao na 57.

U ovogodišnjem fokusu su dve evropske zemlje – Mađarska i Poljska, obe članice EU koje su prilikom prijema u članstvo briselskog kluba položile ispite demokratske uređenosti, da bi se tek naknadno videlo da je to bila samo demokratska fasada koja danas pada. Uočava se da dve vladajuće partije u Budimpešti i Varšavi imitiraju jedna drugu u podrivanju pravosudne autonomije, kontroli medija i otvorenog širenja nedemokratske prakse.

Izveštaj Fridom hausa uočava i da su mađarski model zaposedanja medija primenili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS), a donekle i premijer Slovenije Janez Janša, koji je “verbalne napade na medije podigao na novi nivo”.

URUŠAVANJE BASTIONA: “Zvezda” u oba izveštaja je, međutim, američka demokratija, koja je na rang-listi Fridom hausa nazadovala za dva mesta, dok je Institut iz Stokholma ocenio da je i “globalni bastion demokratije postao žrtva autoritarnih tendencija”.

Kao glavni krivac za to navedeni su nedemokratski postupci bivšeg predsednika Donalda Trampa, čiji je, uz mnogo sporednih, glavni greh što je bez relevantnih dokaza osporio (i dosad nije priznao) svoj poraz na predsedničkim izborima i što je 6. januara ove godine podstakao pobunu svojih sledbenika i njihovo nasilno (i srećom kratkotrajno) zaposedanje zdanja Kongresa, sedišta zakonodavne vlasti, u momentu kada je tamo verifikovan rezultat predsedničkih izbora.

“Neosnovane optužbe za izbornu prevaru i prateće dezinformacije imale su uticaj i na druge zemlje”, konstatuje se u izveštaju Instituta iz Švedske, čiji je generalni sekretar Kevin Kazas Zamora agenciji AFP izjavio da je “primetno pogoršavanje demokratije u SAD jedan od trendova koji najviše zabrinjava”, s obzirom na to da je praksa osporavanja izbornih rezultata na različite načine potom primenjena i u posleizbornim zapletima u Mjanmaru, Peruu i Izraelu.

Ono što se događalo tokom američkih predsedničkih i kongresnih izbora 2020. povod je da Fridom haus konstatuje “pomračenje američkog liderstva”, pri čemu za to ne optužuje samo Trampa nego i članove Republikanske partije koji ga podržavaju i slede u kršenju tokom više od dva veka ustanovljenih normi političkog ponašanja. Događaji od 6. januara, nešto bez presedana u istoriji američke politike, inače su predmet istrage specijalnog kongresnog komiteta, koji je kao svedoke već pozvao poveći broj bliskih saradnika bivšeg predsednika s namerom da utvrdi da li je nasilje na Kapitol hilu bilo spontano ili je njime dirigovano iz Bele kuće.

Tramp je, kako stvari danas stoje, nameran da drugi mandat koji mu je izmakao u novembru 2020. zatraži na predsedničkim izborima 2024.

SAMIT ZA LOŠE ĐAKE: Pripreme za te izbore i one koji će im u novembru sledeće godine prethoditi (bira se kompletan sastav Predstavničkog doma i trećina Senata) već su uveliko u toku, s velikim izgledima da krizu političkog sistema dodatno prodube. Reč je o političkim manevrima na nivou federalnih država kojima se menjaju granice izbornih jedinica da bi se obezbedile sigurne pobede svojih kandidata u poraz protivničkih. Reč je o nedemokratskoj, ali tamo uobičajenoj praksi “džerimanderinga” – “pakovanja” “svojih” ili “razuđivanja” birača druge strane, čime se stiče sigurna izborna prednost.

Prema jednoj analizi demokratama naklonjenog Njujork tajmsa, republikanci su na ovaj način uoči izbornog odmeravanja u novembru 2022. već obezbedili buduću većinu u Predstavničkom domu, gde je današnji odnos snaga 221 prema 213 u korist Demokratske partije. Svaka federalna država u ovom donjem kongresnom domu zastupljena je, inače, srazmerno broju svojih stanovnika, što je podložno reviziji svakih deset godina na osnovu rezultata prethodno obavljenog popisa stanovnika.

Drugi proces je otežavanje glasanja biračima koji su pripadnici manjina – u 19 država u kojima lokalne skupštine kontrolišu republikanci usvojena su 33 zakona koji Afroamerikancima, Latinosima i drugima otežavaju glasanje. U pojedinim zakonskim rešenjima ide se čak dotle da je za krivično delo proglašeno davanje vode ili hrane onima koji u redovima čekaju da glasaju.

U nameri da donekle popravi utisak o diskreditovanoj “mekoj moći” Amerike, predsednik Džo Bajden, čiji se rejting srozao na nivo Trampovog – samo oko 43 odsto Amerikanaca podržava način na koji obavlja svoj posao – sazvao je za 9. i 10. decembar virtuelni “Samit za demokratiju” (na koji je Srbija pozvana tek naknadno, pošto se podigla prašina zbog uskraćene joj pozivnice), koji će imati tri teme – odbranu od autoritarizma, borbu protiv korupcije i ljudska prava. O tome se još može naučiti od Amerike, ali će ona prvi put biti i u ulozi lošeg đaka – onoga koji treba da obnovi gradivo iz demokratije.