Severna Makedonija posle teške saobraćajne nesreće u Bugarskoj: Šoping bez povratka

Kao u filmovima strave i užasa, tragedija u kojoj je stradalo 45 ljudi od početka je obavijena misterijom. Sve otežava činjenica da nema svedoka, osim sedam preživelih. Bugarski tužioci koji vode istragu izašli su još u ranoj fazi s tvrdnjom da je verovatno u pitanju ljudska greška, dopunjena lošom signalizacijom na putu i bankinom van standarda, ali istraga može potrajati i šest meseci

Piše: Savo Pejčinovski

Paklena nesreća makedonskog autobusa u Bugarskoj u kojem je izgorelo 45 ljudi i istraga koja se odvija ovih tužnih dana samo su potvrdili da je u zemlji odavno instalirana partokratija i da je politički proces u funkciji interesa stranaka na vlasti. Na to se nadovezuje i korupcija narasla do neslućenih razmera. Neshvatljive su dimenzije do kojih je dovedeno nefunkcionisanje državnih institucija i njihova podređenost nosiocima vlasti i korupciji, a “nosioci suvereniteta” takvo stanje sve češće plaćaju porezom u krvi.

Zbog toga građani već duže žive dane kao u horor-filmovima – smrt, noćne more, strah, mučnina i užas menjaju se kao na pokretnoj trasi. Samo što se nacija malo oporavila od požara u modularnoj kovid-bolnici u Tetovu, nova užasna vest stigla je prošle nedelje iz susedne Bugarske – makedonski autobus pun putnika pri povratku iz Istanbula na magistralnom putu “Struma” kod Pernika zapalio se i bukvalno za nekoliko minuta zajedno sa putnicima izgoreo do neprepoznatljivosti. U “autobusu smrti” izgorelo je 45 ljudi, mahom mladih, među kojima 12 dece. Brzom, hrabrom i snalažljivom reakcijom jedini srpski građanin u autobusu Ljuljzim Sulejmani iz Preševa uspeo je da spase sebe, svoju verenicu Medinu Ljutvi iz kumanovskog sela Sopot i još pet putnika.

PREVIŠE SMRTI: Sva službena lica i stanovnici iz okoline koji su brzo stigli na mesto nesreće svedoče o užasnom i nestvarnom prizoru koji su zatekli na autoputu. U ovoj najvećoj autobuskoj nesreći u Evropi u poslednjoj deceniji nastradao je jedan od četiri autobusa turističke agencije Besa trans. Neradni dan povodom Dana albanske azbuke građani su iskoristili za produženi šoping-vikend u glavnom gradu Turske po izrazito popularnim cenama. Iz Istanbula je krenuo karavan od četiri autobusa, a u Skoplje su se vratila samo tri.

“Smrt... Previše smrti... Previše smrti da bi se to progutalo kao normalna pojava. Bol, tuga, neverica... Šok i čuđenje. Saosećanje, suze i anksioznost. I ta prokleta misao koja uvek korača iza smrti. Da se to i tebi može desiti”, tužno i gnevno komentariše pisac Aleksandar Rusjakov.

Kao i u filmovima strave i užasa, i ova tragična nesreća od početka je obavijena misterijom. Sve otežava činjenica da nema svedoka nesreće, osim sedam preživelih. Bugarski tužioci koji vode istragu izašli su još u ranoj fazi s tvrdnjom da je verovatno u pitanju ljudska greška, dopunjena lošom signalizacijom na putu i bankinom van standarda.

Činjenice govore da je autobus prešao tursko-bugarsku granicu u 21.12 na graničnom prelazu Kapetan Andreevo i put do mesta udesa od 304 kilometara prešao za četiri sata i 51 minut. Autobus je imao dva šofera, na putu nisu registrovana kršenja pravila i nema dokaza da je prekoračena dozvoljena brzina. Poslednja stanica autobusa bila je na benzinskoj pumpi, da se putnici odmore, popiju kafu i osveže, samo nekoliko kilometara pre mesta gde će tragično završiti putovanje. Zato se isključuje i mogućnost da je iskusni šofer zaspao.

Bugarski tužioci pretpostavljaju da su loša signalizacija i neobeleženo proširenje auto-puta zbog parkinga za odmor – znak leži u jarku pored puta! – doveli vozača autobusa u zabludu. Duboko u noći u kojoj je padala i slaba kiša, negde pre dva sata, autobus je još iz nepoznatih razloga, pri brzini od 100 kilometara (dozvoljeno je 120 kilometara) udario u bankinu, koja je ostala zaglavljena s njegove desne strane, gde se nalazi rezervoar za gorivo. Vučenje metalne ograde ispod autobusa prouzrokovalo je velike iskre, što je dovelo do paljenje nafte i ulja u autobusu. Vatra na prednjoj strani autobusa naterala je putnike da izlaz potraže na zadnjim vratima, koja su ostala zaglavljena ogradom na putu.

BAGAŽ: Oficijelna istraga odbacuje sve spekulacije koje su cirkulisale u medijima sa obe strane granice da su u pronađenim kantama u autobusu prevoženi nafta i benzin (zbog znatno manjih cena u Turskoj) i da su oni prouzrokovali tragediju. Kolaju priče i da je švercovana velika količina petardi, a bugarski medij Osiguranje čak pominje da je možda veliki požar u autobusu prouzrokovan zbog organizovanog prevoza anhidridne kiseline koja se koristi za proizvodnju heroina!? Na ove spekulacije “zalepio” se i opozicioni VMRO-DPMNE, a njihov poslanik Antonio Milošoski pita zašto drugi autobusi Besa transa nisu stali da bi videli šta se dogodilo, da pomognu u nesreći, već su odmah otišli preko granice u S. Makedoniju? I da li im je važnije bilo da izbegnu pretres bagaža?

Sve ove spekulacije prouzrokovao je ključni detalj za koji bugarski tužioci nemaju odgovor; za bugarsku privremenu ministarku za regionalni razvoj Violetu Komitovu, ekspertkinju protivpožarne zaštite objekata, koja je bila na licu mesta, čudno je što je požar buknuo i brzo se raširio, što se događa u posebnim slučajevima. I bugarski i makedonski stručnjaci iz ove oblasti nemaju odgovor za pojavu iznenadnog i tako intenzivnog požara jer nafta ne bi trebalo da izazove ovakvu buktinju u tako kratkom vremenu. Sve dileme treba da otkloni istraga, za koju bugarska strane kaže da će trajati i do šest meseci.

BEZ LICENCE I CARINE: Sa druge strane, istraga koja se sprovodi u S. Makedoniji uz dana u dan pokazuje u kakvom je stanju državna administracija i kako ona funkcioniše. Ugljenisani autobus, star 17 godina i nedavno je prošao registraciju bez primedbe, u protekle dve godine 135 puta je bez licence prolazio makedonsku granicu na putu za Istanbul. Za njega Besa trans nije imala izvod od licence za međunarodni slobodan prevoza i nije evidentiran u elektronskoj bazi Ministarstva za transport i veze, ali je bez problema prolazio granični prelaz Deve Bair.

Ministarstvo je post festum oduzelo licencu agenciji Besa trans za obavljanje ove delatnosti, makedonska carina je suspendovala dva carinika i njihovog šefa zbog propuštanja autobusa bez licence – nisu čak ni zaveli da je prešao granicu već su samo zaveli listu putnika. Suspendovani carinici se brane da je te večeri bila velika gužva i da su kompjuteri bili spori, pa nisu mogli da sve urade po propisu!? Odgovornost za propuste prebacuje se od jednog do drugog ministarstva ili institucije, a moralna odgovornost već odavno ne živi u S. Makedoniji.

“Da li je koalicija između socijaldemokrata i DUI važnija od života ljudi”, pita Marija Miteva, portparolka opozicionog VMRO-DPMNE.

Rufat Huseini, direktor Državnog inspektorata za transport, lakonski kaže da ne oseća krivicu za tragediju jer “ne može sa 13 inspektora da kontroliše dve hiljade firmi”. Veliki broj prevoznika radi na divlje i nikome ništa. Javna je tajna da su vlasnici mnogih firmi pod zaštitom funkcionera i direktora državnih institucija zbog toga što su članovi njihovih stranaka i finansiraju njihovu stranačku delatnost.

U S. Makedoniji se pre tri i po godine desila slična saobraćajna nesreća kod sela Laskarci, ali i pored toga što je poginulo 16 putnika, još nema sudske završnice za Durmo turs, kompaniju blisku stranci etničkih Albanaca DUI, čime je promovisana nekažnjivost.

“Našu ljudskost poriče privilegovana kasta koja mora da kontroliše – i istovremeno profitira od – našu kockarsku sreću i ljudsku nesreću. Zbog njih nijedna nezgoda nije stvar sudbine, više sile ili nemara. Ni ohridska, ni laskarska, tetovska ili sofijska tragedija nisu slučajnosti. Oni su ono što zaista jesu. Tragedije zbog nekažnjivosti i ubistava iz nehata”, izričit je politički analitičar Arsim Zekoli.