Linhart i Blinken: Na Balkanu potrebno zapadno prisustvo
Ministar inostranih poslova Austrije Mihael Linhart i šef američke diplomatije Entoni Blinken smatraju da je potrebno više, a ne manje zapadnog prisustva u državama Zapadnog Balkana.
To je agenciji APA izjavio ministra Linhart nakon telefonskog razgovora sa američkim kolegom.
On je ukazao da je približavanje Zapadnog Balkana EU bila tema razgovora, u kojem je Blinken pozdravio snažnije angažovanje Austrije u regionu.
„Naš je zajednički interes da EU i SAD budu u regionu prisutne i da koordinisano deluju", istakao je Linhart.
Takođe, Blinken je zahvalio Austriji na organizovanju nedavne konferencije o budućnosti Belorusije, a dva ministra su ocenila da se ne sme popustiti ucenama režima Aleksandra Lukašenka.
Isto tako Blinken je zahvalio Austriji na tome što je domaćin razgovora o iranskom nuklearnom programu.
Linhart je naglasio da se u te razgovore, nako višemesečne pauze, mora ući sa realističnim očekivanjima.
Brzi prodori, kaže, se ne mogu očekivati.
"Jasno je, međutim, da dalji razvoj iranskog nuklearnog programa, suprotno sporazumu, predstavlja razlog za zabrinutost, zbog čega bi dogovor trebalo postići što pre. Ako se u tome ne uspe, onda bi realnost mogla preteći sporazum", upozorio je Linhart.
Vursdorfer: Zapadni Balkan mora da bude deo dekarbonizacije
Zapadni Balkan mora da bude deo procesa dekarbonizacije i energetske tranzicije, izjavila je danas zamenica Generalnog direktorata za energetiku u Evropskoj komisiji Mehtild Vursdorfer na 19. sastanku Ministarskog saveta u Beogradu.
"To može doneti velike prilike i mogućnost da zemlje transformišu svoje ekonomije kako bi bile snažnije, kompetetivnije i da bi imale razumne cene energije", izjavila je Vursdorfer.
Na današnjem sastanku ministarskog saveta Energetske zajednice će, se prema njenim rečima, govoriti o regulatornom okviru za 2030. godinu i o ključnim koracima za kreiranje snažnog regulatornog okvira za Zapadni Balkan i tri istočne susedne zemlje.
"Kao što znate Evropska unija je ustanovila Evropski zeleni dogovor i naš cilj je da EU postane ugljenično nezavisna do 2050. godine", izjavila je Vursdorfer.
EU se zbog toga, kako dodaje, fokusira na tekuću - 2030. deceniju, a u vezi s tim je u julu ove godine usvojen paket koji predviđa smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto u ovoj deceniji.
"Kao što znate sve se radi o klimi, ali energija je ključ na osnovu kojeg možemo da se uhvatimo u koštac sa smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte, jer energija učestvuje sa 75 odsto u tim emisijama", izjavila je zamenica Generalnog direktorata za energetiku.
Napominje, međutim, da su Evropa i ostatak sveta trenutno suočeni i sa velikim skokom cena energije, zbog čega je, kako dodaje, Evropska komisija izašla sa preporukama šta treba uraditi, kratkoročno i srednjoročno gledano, kako bi se zemlje bolje pripremile na visoke cene energije.
"Jedna stvar je ovde jasna, a to je da moramo ubrzati razvoj obnovljivih izvora energije, energetsku efikasnosti i biti manje zavisni od uvoza fosilnih goriva", poručila je Vursdorfer.
