Opčinjen Rembrantom: Profesor Marković se duže od pola veka bavi životom i stvaralaštvom ovog genijalnog umetnika
Četvrtog oktobra 1669. godine umro je Rembrant Harmens van Rajn najveći holandski slikar i jedan od najvećih u istoriji umetnosti. Sin jednog siromašnog mlinara, dao je svojom umetnošću sintezu građanske umetnosti baroka. Ostavio je više od 600 slika i preko 300 bakroreza u kojima je uglavnom obrađivao scene iz života siromašnih slojeva holandskog društva.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Prof. dr Kamenko M. Marković se duže od pola veka bavi životom i stvaralaštvom ovog genijalnog umetnika. On svake godine predavanjem obeležava datum Rembrantovog rođenja i datum umetnikove smrti. Učinio je to ovog oktobra pedeset i drugi godine, u svom životu. Marković se usavršavao u Holandiji i Francuskoj, obišao je gotovo sve muzeje i galerije u svetu u kojima se čuvaju dela ovog majstora čijim je delom opčinjen još od svoje petnaeste godine, kada je prvi put u Amsterdamu video dela ovog majstora slikarstva. Prof. Marković je jedan od najboljih poznavalaca Rembrantovog života uopšte. Objavio je o Rembrantu tri knjige, preko 300 radova, održao više od 220 predavanja u zemlji ali i van njenih granica. Prof. dr Kamenko M. Marković je do odlaska u penziju predavao Opštu istoriju umetnosti novog veka na Katedri za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici.
Ovo je dobra prilika da još nešto saznamo o Rembrantu-slikaru kome je svet nesebično poklonio ljubav i divljenje. Rembrant je rođen u Lajdenu 15. jula 1606. Posle sedam godina školovanja u latinskoj školi, gde je dobio osnove klasičnog obrazovanja, Rembrant se 20. maja 1620. upisao na Lajdenski univerzitet. Međutim, on nikada nije ni želeo da se posveti akademskom pozivu, jer predavanja nije ni pohađao. U svakom slučaju, ubrzo posle upisivanja, verovatno početkom 1621. postao je učenik lajdenskog slikara Jakoba Isaksona van Svanenburha. U radionici ovog osrednjeg slikara, koji je boravio u Italiji radeći u Veneciji, Rimu i Napulju, Rembrant je ostao sve do 1624. Njegov novi učitelj Piter Lastman koji je takođe radio u Italiji, nije uticao na Rembranta. Po napuštanju Lastmanove radionice, Rembrant je uredio atelje u očevoj kući. U svom rodnom gradu Rembrant je živeo sve do očeve smrti 1630. Nakon očeve smrti, seli se 1631. u Amsterdam, i pridružuje domaćinstvu trgovca umetničkim slikama Hendrika van Ujlendurga.
U mnogobrojnim autoportretima iz toga doba on studira svaki duševni pokret čoveka i trudi se da kroz njegovu običnu, svakodnevnu fizionomiju pronikne u suštinu psihofizičkih zbivanja koja se kriju od društva. Među njegove najpoznatije slike spadaju: „Čas anatomije dr. Nikolaesa Tulpa“, „Noćna straža“, „Jevrejski mladenci“, „Čovek sa zlatnom kacigom“, „Upravitelji suknarskog esnafa“, „Raščerečeni vo“, „Titus koji čita.“
Od svih čuvenih Rembrantovih slika „Noćna straža“ je najbaroknija, i po zamisli i po kompoziciji. Efekat svetlo- tamnog je toliki da je nesumljivo po njemu ova slika stekla epitet „jednog od svetskih čuda“. U svojoj, sjajno napisanoj knjizi: Rembrant- sjaj i beda genija, Marković između ostalog piše: “Rembrantovi autoportreti su dirljiva svedočanstva genija, zaokupljenog životom duše, koga je bogata i ohola amsterdamska sredina pokušala da smrvi, ne uspevši da ga integriše u svoje redove.“ Rembrant je do savšenstva doveo slikanje materije, koja blista neprolaznom vrednošću. „Upravitelji suknarskog esnafa“ (Suknari) su klasično Rembrantovo delo, nastalo na završetku njegovog izuzetno dramatičnog života, ono predstavlja sumu njegovih iskustava i znanja. Jednom reči, to je delo dostojno divljenja.
Portreti čine otprilike tri četvrtine celog Rembrantovog dela. Ni pojedinačni portreti većinom nisu strogo portretski shvaćani. Oni se osetno razlikuju od portreta drugih slikarskih škola. U većini slučajeva Rembrantov portret je kompozicija koja se sastoji bar iz podjednakog udela stvarnih elemenata i jednako ideje. Dakle, onoga što model pruža i onoga što slikar nezavisno od modela nosi u sebi kao apriornu ideju za koju mu je potreban podesan model. Po sebi se razume da sličnost u takvim slučajevima prestaje da bude ono najvažnije i da se često od nje ponešto žrtvuje „ideji“. To je najsnažnije izraženo kod „Noćne straže“.
U ostalim svojim delima on obradjuje sve rodove kojim se slikarstvo inače zanimalo: pejzaž, mitološke, alegorijske i religiozne teme i žanr. Naročito u biblijskim legendama on je našao poeziju koja mu je prisna i povod za svoju viziju Orijenta,-- za neki čudni luksuz u odelu i oružju, teške kadifene ili svilene zavese, ogrtače, turbane, zlato, dragulje, koji svetlucaju u prozirnom, zamračenom vazduhu njegovih slika.
Danas svaka Rembrantova slika predstavlja umetničku dragocenost, a zemlja koja poseduje delo ovog umetnika upisana je zlatnim slovima na kulturnoj mapi sveta.
Predavanjem u Nišu Kamenko M. Marković je započeo obeležavanje jubileja : „50 godina druženja sa Rembrantom“. Njegova je namera da u narednih pet meseci održi širom Srbije 50 predavanja o Rembrantu.