Beogradski Gete institut, osim organizacije kulturnih događaja i predstavljanja umetnika iz matične zemlje, kreativno pristupa i ostalim sektorima – uspešno kombinujući učenje jezika, društveni angažman i umetnost
Razgovarao: Nikola Marković
Jedno od najaktivnijih inostranih predstavništava u Srbiji koje se bavi organizacijom kulturnih događaja i predstavljanjem umetnika iz matične zemlje, svakako je Gete institut. Za ovu instituciju specifično je to što i ostalim sektorima pristupa na kreativan način – uspešno kombinujući učenje jezika, društveni angažman i umetnost. Upravo o ovom segmentu rada razgovarali smo sa Sofi (Sophie) Engel, rukovoditeljkom Odeljenja za nemački jezik i zamenicom direktora Goethe-Instituta.
Jezičko odeljenje Gete instituta vrlo je aktivno na mnogim poljima. Koji su to projekti koje realizujete ili pripremate, a na koje ste posebno ponosni?
U okviru obrazovne saradnje sa partnerima u zemlji domaćinu, u Republici Srbiji, podržavamo i razvijamo brojne projekte u vezi sa podsticanjem nastave nemačkog jezika kao i prenošenjem informacija o istoriji, kulturi i svakodnevici zemalja nemačkog govornog područja. Naša dugogodišnja saradnja sa 12 odabranih škola u Srbiji i Crnoj Gori realizuje se u okviru projekta Škole: Partneri budućnosti (PASCH).
U jesen ove godine, Gete institut Beograd pokrenuo je novu seriju manifestacija stručnog usavršavanja pod nazivom Schuldeutsch / Nemački u školama. Pozitivni odjek i veliki broj učesnika iz cele Srbije potvrđuju nam da nastavnice i nastavnici žele da se angažuju i da postoji interesovanje za stručno usavršavanje i u ovim vremenima koja postavljaju ogromne zahteve pred škole, tako da učenici imaju mogućnost da uče nemački i pod ovim trenutnim uslovima.
Pred kraj godine, 6. decembra, u Dečjem kulturnom centru Beograd, javnosti ćemo predstaviti specijalni projekat: Digitalni dečji univerzitet. Radi se o projektu koji smo razvili zajedno sa koleginicama i kolegama iz Gete instituta u Moskvi, kao i u saradnji sa Zapadnonemačkom radio-televizijom (WDR), a koji se trenutno realizuje širom sveta. Digitalni dečji univerzitet obraća se deci starijoj od osam godina i prenosi radost učenja, sa težištem na pitanjima koja potiču iz prirodnih nauka, posredstvom kratkih filmova i para lutaka profesora Ajnštajna i Sofi Šlau. Srpske glasove su im pozajmili Milan Čučilović i Vladislava Đorđević. Za upis na Digitalni dečji univerzitet nije neophodno znanje nemačkog jezika, prijava se vrši preko veb-sajta Gete instituta. U 2022. godini planiramo brojne aktivnosti, pre svega u saradnji sa srpskim bibliotekama.
Ljudi koji uzimaju časove nemačkog dolaze u Gete sa različitim motivacijama, od učenja jezika iz čistog interesovanja do pripreme za odlazak u inostranstvo. Koje su to aktivnosti Gete instituta usmerene na one koji ostaju, ili žele da ostanu ovde?
Gete institut u Beogradu nudi kurseve jezika u više različitih formata, tako da svaki polaznik i svaka polaznica mogu da pronađu kurs koji im odgovara. Za nivo znanja jezika A1 postoji posebno veliko interesovanje, za intenzivne kurseve zainteresovani su oni koji žele da se isele, jer se ta ciljna grupa često nalazi u vremenskom tesnacu, a za potrebe migracije moraju da dokažu znanje jezika, tako da tim polaznicama i polaznicima stalno nudimo nove termine.
Međutim, početni nivo postoji i za sve ostale formate kurseva, ako uz rad želite da steknete dodatnu kvalifikaciju ili naprosto imate želju (npr. zato što imate rodbinu u Nemačkoj) da naučite nemački.
Studentima i studentkinjama nudimo mogućnost da konkurišu za stipendije, s tim što je tu, po pravilu, prvi nivo B1, a zauzvrat nam ti mladi polaznici pomažu u realizaciji naše ponude.
Pored ponude za odrasle, Gete institut ima i formate za decu i mlade, pri čemu je tu najvažnije da im učenje stranog jezika bude zabavno, a komunikativni pristup koji sledimo u svim našim kursevima jezika naročito je omiljen među ovom mladom ciljnom grupom.
Kakvu ulogu u tom smislu igra nedavno pokrenut projekat STAYnet?
STAYnet je nova inicijativa u jugoistočnoj Evropi kojom Gete institut povezuje nekoliko različitih aktera, daje glas mladim ljudima i zajedno sa partnerima (srednje škole, Nemačko-srpska privredna komora, privreda i drugi) ukazuje na perspektive za mlade ljude u Srbiji i nastoji da ih dalje osmisli.
U oktobru je održana početna konferencija, a 14. novembra se u okviru pozorišne predstave Malo sutra u Dečjem kulturnom centru mogao čuti glas mlade generacije. Ovaj komad će se sigurno izvoditi i u drugim mestima u Srbiji, a želela bih posebno da se zahvalim pedagogu Predragu Kalabi i pedagoškinji Jeleni Gojić. Njima je pošlo za rukom da za kratko vreme i intenzivnim radom stvore pozorišnu predstavu koja će svakako potaći mnoge mlade ljude u Srbiji na razmišljanje o budućnosti.
Nedavno je počela i “nova sezona” Jezičkog kafea, koja tretira učenje nemačkog jezika u manje formalnom okruženju od standardnih časova. S kojom idejom je započet ovaj serijal i kako ste zadovoljni njegovim razvojem?
Svi koji su naučili neki jezik, znaju koliko je važan kontakt sa tim jezikom, ne samo u fazi učenja nego i kasnije. Posredstvom Jezičkog kafea, Jezičko odeljenje Gete instituta u Beogradu želi da dâ svoj doprinos kako bi se svim zainteresovanima omogućio pristup nemačkom jeziku. Nemaju svi vremena da pohađaju kurs na našem institutu, ali svako ko želi da govori nemački srdačno je dobrodošao u našem Jezičkom kafeu. Njegov koncept zajedno su osmislili moj kolega Prodromos Grigorijadis i dve mlade studentkinje germanistike. Radujemo se što su prva dva kafea naišla na pozitivne reakcije i pozivamo sve zainteresovane sa minimalnim znanjem na A2 nivou da 2. decembra dođu u KC Grad.
Čest je problem radnika koji odlaze u inostranstvo sa lažnim sertifikatom za nemački jezik, na rad u zemlje nemačkog govornog područja. Kako dolazi do toga i s kojom vrstom problema se ti radnici suočavaju?
S obzirom na to da sam i sâma živela i radila u mnogim zemljama, veoma dobro razumem one koji iz profesionalnih ili ličnih razloga žele da se na neki kraći ili pak duži period presele u Nemačku. Po pravilu, za preseljenje u neku drugu državu su vam potrebna brojna dokumenta kao i mnoge informacije. Osim toga, ko god želi da se iseli u Nemačku (ili u neku drugu zemlju nemačkog govornog područja) mora i da podnese dokaz o znanju jezika. Ponekad se neophodnost znanja jezika baš i ne shvata previše ozbiljno ili su ljudi u žurbi i nasedaju na prevarante na internetu koji tvrde da sertifikat o znanju jezika može da se kupi. Za takav sertifikat, npr. za nivo znanja A1, potrebno je učiti nemački jezik najmanje 120 sati i pripremiti se za ispit Gete instituta ili Austrijskog foruma. Tek nakon toga je svrsishodna prijava za polaganje ispita, jer su to nužni preduslovi da se položi ispit.
Svi nadležni organi, od ambasada pa sve do odgovarajućih službi u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj izvršiće dodatnu proveru svakog sertifikata Gete instituta. Molbe uz koje su priložena falsifikovana dokumenta se odbijaju, a licu koju je podnelo takav dokument biće zabranjeno polaganje bilo kog ispita Gete instituta u narednih godinu dana. Neretko organi vlasti u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj pokreću čak i krivični postupak, čime se umesto željenog ubrzanja zapravo samo otežava put za Nemačku. Svi oni koji žele da dobiju savet mogu da nam se obrate i da koriste naše besplatne konsultacije.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR