Poslednjih 30 godina na pitanje kakva su njihova očekivanja radnici u istraživanjima odgovaraju da su to pristojne plate i bolji standard. Sva su istraživanja, kazao je Mihailović, pokazala dva glavna nalaza, a prvi je da su sindikati i radnici u vrzinom kolu
Dosadašnja generalna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata Čedanka Andrić u utorak je na Devetom kongresu izabrana za predsednicu te sindikalne centrale. Zamenik predsednika Nezavisnosti u narednom petogodišnjem mandatu biće Zoran Ilić, dok su za potpredsednike izabrani Dejan Titović i Dragan Čabrić.
Prva žena na čelu tog reprezentativnog sindikata u njegovoj 30-godišnjoj istoriji poznata je sindikalna aktivistkinja. Do danas, od 2016. obavljala je funkciju izvršne sekretarke UGS Nezavisnost, a bila je i članica Izvršnog odbora te sindikalne centrale.
Od 2008. do 2016. Andrić je bila generalna sekretarka Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.
Diplomirala je na beogradskom Fakultetu političkih nauka, na smeru za Međunarodne studije.
Nedavno, povodom obeležavanja 30 godina postojanja i sindikalne borbe Nezavisnosti, Čedanka Andrić je izjavila da je za sindikat prioritet “zdravo i bezbedno radno mesto u ovo strašno vreme pandemije, ali se spremamo i za izazove koje će doneti novo radno i socijalno zakonodavstvo”.
Radnom delu Kongresa, simbolično održanom na isti datum i na istom mestu kao osnivački pre 30 godina, 23. novembra u Velikoj sali Doma omladine Beograd, prethodila je svečana akademija na kojoj su zaslužnim pojedincima ili u slučaju posthumnih priznanja njihovim zastupnicima uručene povelje za doprinos radu. Program je vodio glumac Tihomir Stanić.
“Govoriti o tri decenije UGS Nezavisnost znači govoriti o tome gde je Srbija bila pre trideset godina, gde je sad i koja je uloga Nezavisnosti”, kazao je dosadašnji predsednik UGS Zoran Stojiljković.
On je podsetio na uslove u kojima su sindikati osnovani, ali i na zadatke koji su pred njima, a to je pre svega je obnova poverenja članstva i zaposlenih u sindikat kao organizaciju.
SEDAM IZAZOVA: Prethodnog dana takođe u DOB-u održana je konferencija “Tri decenije iza nas i vreme pred nama”. Kako je rečeno, Sindikati će morati da se bore sa “sedam vrsta izazova”, poput digitalizacije i robotizacije koje će promeniti sam karakter rada i dovesti do toga da ćemo svi biti “upotrebljiva roba koja se iznajmljuje i plaća kratko vreme”.
Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost su na sindikalnoj sceni pune tri decenije, ali je na Međunarodnoj konferenciji “Tri decenije iza nas i vreme pred nama”, uz sve poglede u prošlost, predsednik ove sindikalne centrale Zoran Stojiljković više gledao u budućnost i govorio o tome šta sindikati moraju da urade, kako da animiraju ljude i kako da se izbore sa izazovima, kojih je mnogo.
“Radnici su nezadovoljni svojim položajem, ali nisu spremni da nešto učine, pokazali su podaci iz istraživanja koje je”, kako je rekao istraživač Srećko Mihailović, urađeno na uzorku od 225 sindikalnih funkcionera i 400 slučajno odabranih radnika.
Upravo na to pitanje 38 odsto funkcionera reklo je da je to tačna tvrdnja, kao i 19 odsto radnika, da je delimično tačna reklo je 51 odsto funkcionera i 43 odsto radnika, a da nije tačna misli svega četiri odsto funkcionera i 28 odsto radnika.
“Očigledno da u neaktivnosti radnika sindikati nalaze razlog za sindikalnu nemoć, dok radnici većinski ne priznaju, kažu da to nije tačno. Da li lažu radnici ili sindikalni funkcioneri nisu dovoljno spremni”, rekao je Mihailović danas na Međunarodnoj konferenciji “Tri decenije iza nas i vreme pred nama”.
Mihailović je istakao da je jedno od pitanja bilo i zašto sindikati nisu spremni i sposobniji za animiranje i aktiviranje radnika, te da četvrtina radnika misli da je u tome sindikalni problem. Sindikalni funkcioneri na drugo mesto stavljaju loše međusindikalne odnose, dok je to radnicima tek na šestom mestu.
Na pitanje da ocene obaveštenost o radu sindikata, pet odsto reklo je da je dobro, da je obaveštenost osrednja reklo je 25 odsto njih, dok je neobaveštenih 70 odsto.
BEZ ODGOVORA: Na pitanje zašto ste se učlanili u sindikat, dve trećine ispitanika, naglasio je Mihailović, nije odgovorilo.
“Nemaju sindikat, ili nisu članovi, ili nisu zainteresovani, a od jedne trećine koja je odgovorila najviše njih je navelo da svi zaposleni treba da budu članovi sindikata. Neke konkretnije razloge navelo je relativno malo njih, ali dominira jedan prihvatljiv – očekujem da sindikat poštuje prava radnika i zaštiti ih”, istakao je Mihailović.
Poslednjih 30 godina na pitanje kakva su njihova očekivanja radnici u istraživanjima odgovaraju da su to pristojne plate i bolji standard. Sva su istraživanja, kazao je Mihailović, pokazala dva glavna nalaza, a prvi je da su sindikati i radnici u vrzinom kolu.
“Sindikati su nemoćni, a bili bi moćniji kada bi stopa sindikalizovanosti bila veća. Sa druge strane, radnici bi se učlanili u sindikate ako bi sindikati bili moćniji. Trenutno imamo situaciju u kojoj vidimo nemoćne i relativno nezainteresovane radnike”, rekao je Mihailović.
Drugi nalaz je u vezi sa iluzijama koje proističu, kako je naglasio, iz stereotipa o socijalnom dijalogu i kolektivnom pregovaranju.
“Socijalni partneri zaboravljaju da nema dijaloga i pregovora između partnera nejednake snage. Onaj ko je jači diktira uslove i ishod pregovora. U takvoj situaciji imamo fingiranje i pregovora i dijaloga jer bude kako onaj jači kaže i to se i videlo kad se razgovaralo na SES-u o minimalcu”, istakao je Mihailović.
Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković rekao je da je sindikatima neophodna platforma, koja bi morala da bude celokupna i zavodljiva i da posle toga ostaje problem mobilizacije, da se ubede ljudi, posle svih proneverenih nada i izneverenih očekivanja, da ima smisla boriti se.
“Sindikat mora da ima platformu koja sagledava stvarnost, takvu platformu mora činiti vidljivom, mobilizovati ljude oko nje, a ako to nećemo da promišljamo, onda smo rešili da potrajemo u svojim mandatima”, naglasio je predsednik UGS Nezavisnost.
N. M.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR