Dmitrović: Podrška roditeljima da ne pređemo liniju bez povratka

Republički Zavod za statistiku saopštio je da je za prvih deset meseci ove godine preminulo skoro duplo više ljudi nego što je rođeno. Broj preminulih zaključno sa oktobrom je 108.000 građana, a rođeno je 57.000.

Od broja novih ljudi zavisi i opstanak nacije i ekonomski napredak zemlje i zbog toga je donet niz mera za poboljšanje populacione politike.

Ratko Dmitrović je potvrdio za RTS da će mera, kojom će se roditeljima za prvorođeno dete uplaćivati 300.000 dinara, umesto dosadašnjih 100.000 biti i sastavni deo zakona, a da sledi, kao što je nagovestio predsednik Aleksandar Vučić, povećano davanje i za drugo, treće i četvrto dete i da se o tome razgovara, što zavisi i od snage budžeta. 

Naglasio je da je to važna mera bez obzira što neko misli da novac nije važan.

"Novac nije važan ali je presudan. I to je tako svuda i u Evropi", rekao je Dmitrović.

Pomoć države od 20.000 evra za stan

Istakao je i da je druga mera podrška mladima koji zasnivaju porodicu i koji, da bi postali porodica, moraju da imaju stan.

"Najbolje je da imaju svoj stan, da se osećaju sigurno i da tu planiraju više dece. I to davanje od 20.000 evra minimum, to je poklon države i bez obzira što kažu da u Beogradu to nije nikakva suma, to jeste i u Beogradu izuzetna suma. A zamislite sad što bi mi svi voleli da imamo tu disperziju i da ne idemo svi ka Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu da na primer u Apatinu i Vranju tih 20.000 sa još dodatkom možete da uzmete veoma dobar stan", ocenio je Dmitrović.

Dodao je i da će taj stan u vlasničkom smislu biti vezan za ženu odnosno devojku, odnosno za buduću majku.

Studentima roditeljima poseban status

Objasnio je i da je treća mera, koja je višeslojna, izuzetno važna i daje mogućnost da mladi bračni par, studenti koji hoće da imaju decu ulaze u poseban status.

To znači, precizirao je, da za njih nema ispitnih rokova, nema obnavljanja plaćanja godine. 

"Kada devojka, supruga, mlada hoće da rodi a najbolje je, ja to sada laički govorim, prenosim samo ono što kaže medicina - da rodi do 24, 25. godine, to je, pre svega, niska stopa steriliteta, iznad 30 do 35 raste 50 do 60 odsto, a ovde je do pet odsto i ovde potpuno drugačije organizam zdravije reaguje. Ona sa završenim fakultetom ima dvoje dece i potpuno je njena druga pozicija kod poslodavca, što je posebno žalosna priča", smatra ministar.

Što se tiče podsticaja rađanja u manjim sredinama, Dmitrović je naveo da je vrlo važno da su ti ljudi na lokalu vrlo svesni problema i bore se na na razne načine koje im dozvoljava nihova ekonomska situacija i da je direktno vezano za ideju da ti ljudi ostanu tamo gde su rođeni.

Ukazao je i na pitanje strategije, jer kako idemo u budućnost shvatamo da imamo pored ovoga i dva najveća problema, a to je energetika i proizvodnja hrane.

"U gradu ne možemo proizvoditi hranu, hajde da vidimo kako možemo zadržimo ljude u Svrljigu, u okolini Niša... Svaka velika nova stambena zgrada u Nišu Beogradu, Kragujevcu prazni neke kuće u okolini tih gradova i u bilo kojem. Mi još uvek imamo inerciju od ranije da je sramota živeti u selu. Hajde da stvorimo okolnosti da neko ko živi 30, 40 kilometara od velikog grada, da živi sjajno, da sedne u kola i da dođe na radno mesto i vrati se brže nego neko ko krene sa Julinog brda do Novog Beograda", poručuje Dmitrović.

"Trebaju li nam deca ili ne"

Ministar smatra da je pitanje svesti to da li se mladi odlučuju na rađanje dece. 

"To je pitanje svesti trebaju li nama deca ili ne i koji je sistem vrednosti u savremenom svetu i to je najteže da se menja. Od '90. godine kreće taj pad i ulazak u nulu ali mi imamo jedan slom u Srbiji u poslednje dve godine. Mi smo u Srbiji u odnosu mortaliteta i nataliteta 2019. godine imali 37.000 više umrlih i to je bilo strašno, da bi se za godinu dana, naravno tu ima i korona svoj značaj taj broj popeo na 55.000, a ova godina kako će se završiti ne smem da izgovorim", upozorio je Dmitrović.

Dodao je i da se plaši da ćemo ovu godinu završiti sa minimum 65.000 umrlih više nego rođenih i da korona ima uticaja, ali da su i dalje, negde na nivou od 50 posto uzroka smrti kardiovskularne bolesti.

Zato smatra da i o tome, i o načinu života, treba razgovarati.

"Ukoliko ništa ne uradimo, 2050. godine, nas će biti četiri miliona i manje od četiri miliona. To znači da smo prešli liniju bez povratka", zaključio je i upozorio ministar Ratko Dmitrović.