Sve vrste nasilja potiču od pogrešnih kulturoloških obrazaca. Taj kulturološki prtljag da se devojčicama sugeriše odmalena da ćute i trpe nasilje proističe iz pogrešnog kulturološkog obrasca, a to postaje osnovni uzrok nasilja, ocenila je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović na konferenciji „Nijedna više“.
Ona je istakla da je „ekonomsko nasilje ukorenjeno u jednoj zanimljivoj tradiciji u srpskom narodu“.
- Reč je o običaju da se ženska deca odriču svog nasledstva u korist brata ili nekog drugog muškog člana porodice i time ostaju potpuno ekonomski obespravljene, pa, na primer, nemaju za učešće za kredit i nemaju imovinu kojom raspolažu. Zalažem se za punu ravnopravnost, na koju svi mi ljudi imamo pravo - navela je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i istakla da pitanje rodne ravnopravnost spada u domen fundamentalnih prava i vrednosti.
- Čak i u tegobnom periodu tokom ove i prošle godine nismo stali sa unapređenjem zakonskog okvira. U maju 2021. usvojili smo Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Srbija je sada iznad standarda EU kada je reč o društvenoj angažovanosti žena kao nosilaca javnih funkcija - ocenila je ona.
Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredine i predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda, istakla je da postoje pomaci kad je reč o ekonomskom osnaživanju žena zahvaljujući saradnji sa društveno odgovornim kompanijama kako bi se zaposlilo više žena iz sigurne kuće.
- Međutim, još mnogo toga nismo uradili kada je reč o nasilju prema ženama. I mi žene koje smo u politici pokušavamo da učinimo situaciju jednostavnijom drugim ženama, da se odvaže i preuzmu odgovornost i učestvuju u svim sferama života. Savet se redovno sastaje i pozvala bih one opštine u kojima ovo telo nije formirano da to učine - rekla je Vujovićeva.
Nataša Stanisavljević, sekretarka za socijalnu zaštitu Grada Beograda, istakla je da, uprkos očekivanjima, tokom 2020. nije došlo do povećanja nasilja prema ženama.
- U prvih 10 meseci ove godine je evidentirano 3.718 prijava. Nasilje je zločin i krivično delo, zato ga treba prijaviti. Pokrenuli smo dva važna projekta u centrima za socijalni rad. Jedan je osnaživanje žena prema nasilju u porodici, čiji je cilj da se žene edukuju da prepoznaju nasilje, jer ono nije samo fizičko već i ekonomsko, psihološko, seksualno. Do sada je 30 žena prošlo obuku. Drugi je rad sa počiniocima i dosad je oko 300 muškaraca prošlo taj program - navela je ona i podsetila da se može podneti i anonimna prijava za nasilje. Verica Jovanović, direktora Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, navela je da su žene stub razvoja društva i porodice i treba da budu zaštićene i nasilje koje im se dešava treba da bude zabeleženo u medicinskoj dokumentaciji.
- Imamo u evidenciji lekara opšte prakse zabeležena 3.282 slučaja nasilja nad ženama u 2020. godini - precizirala je ona.
Koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu Vesna Stanojević podsetila je da njihovi objekti u Beogradu funkcionišu već 21 godinu.
- Za to vreme je kroz sigurne kuće prošlo 3.535 žena i 2.714 dece. To su pojedinačne priče i životi žena koje su imale probleme sa nasilnicima u vezama iz kojih nisu mogle da izađu, pa su našle utočište u sigurnoj kući - istakla je ona i kao posebno perfidan oblik nasilja navela ekonomsko:
- U sigurnoj kući imamo žene koje i dan-danas otplaćuju kredite koje su podizale za kuće i stanove kojima sada žive nasilnici, jer formalno one nisu vlasnici, pa nasilnici i dalje koriste sve privilegije zajedničkog domaćinstva - precizirala je.
Konferencija je održana u sklopu projekta koji podržava Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda.
