Međunarodni dan brobe protiv nasilja nad ženama obeležen pod sloganom Dosta tišiNE

Mejdunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležen je danas u centru Beograda performansom pod nazivom "Dosta tišiNE", što ujedno predstavlja i početak šesnaestodnevne kampanje aktivizma na podizanju svesti o tom problemu.

Nekoliko desetina aktivista koji su nosili narandžaste cvetove, simbol borbe protiv nasilja nad ženama, izvelo je performans uz pesmu "Tišina" Bajage i Instruktora koji je simbolično počeo u 11.55.

Zamenik ambasadora SAD Džon Ginkel istakao je važnost obeležavanja tog dana širom sveta i dodao da su tim preformansom želeli da skrenu pažnju ljudima na problem nasilja nad ženama.

"Ovo nije šesnaestodnevni problem, ovo je problem koji postoji 365 dana u godini. Želimo da bar povremeno istaknemo ovaj problem i da ljudi počnu da razmišljaju o njemu. Za nasilje nad ženama ne sme biti mesta u bilo kom društvu", rekao je Ginkel.

Ambasadorka Velike Britanije Šan Mekloud rekla je da je kao ambasadorka, žena i majka ponosna što je njena ambasada deo te kampanje.

"Nasilje nad ženama nije samo problem žrtve, nije samo problem žena, već čitavog društva. Moramo da rešimo problem, moramo da podržimo žrtve i moramo da okončamo nekažnjavanje (nasilnika). Čuvajmo sve žene", kazala je Mekloud.

Menadžerka za komunikacije nevladine organizacije Astra, koja je posvećena iskorenjavanju svih oblika eksploatacije i trgovine ljudima, Hristina Piskulidis rekla je da najzastupljeniji vid trgovine ljudima u Srbiji seksualna eksploatacija i da su u 90 odsto slučajeva žrtve te vrste trgovine žene ili devojčice.

"Između 70 i 80 odsto ovih žena ima u svojoj prošlosti iskustvo nasilja: porodičnog, partnerskog ili vršnjačkog. Iskustvo nasilja čini ih ranjivim, jer bežeći od jednog vida zlostavljanja, završe u klopci drugog", kazala je Piskulidis.

U Srbiji je od januara do oktobra ove godine 17 žena ubijeno u nasilju u porodici, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova, dok je tokom epidemije korona virusa zabeleženo 30 odsto više prijavljenih slučajeva nasilja.

Narandžaste cipele i gerberi u Zrenjaninu za žene stradale u porodičnom nasilju

Špalir 19 narandžastih pari cipela, kao simbol broja žena koje su u 2021. stradale u porodičnom nasilju, postavljen je danas na glavnom zrenjaninskom trgu ispred Gradske kuće povodom početka obeležavanja kampanje "16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama".

Na kraju špalira postavljen je transparent "Ni jedna žena manje, ni jedna mrtva više", na svaku cipelu položen je narandžasti gerber, a žene koje su učestvovale u obeležavanju kampanje nosile su narandžaste ešarpe.

Gerbere su položili gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura sa svojim saradnicima, načelnica Srednjobanatskog okruga Snežana Vučurević, predstavnice Centra za socijalni rad i Centra "Most", kao i odbornice zrenjaninske Skupštine.

Gradonačelnik Salapura je kazao da su 19 narandžastih pari cipela simbol broja žena koje su u 2021. godini, izgubile život od strane nekog člana porodice i da je važno otvoreno razgovarati o problemu nasilja nad ženama.

Salapura je kazao da će u Zrenjaninu u narednim danima biti organizovane tribine i okrugli stolovi, edukacije, a da će Vodotoranj u centru grada svih dana biti osvetljen narandžastom bojom.

"Da bismo prevazišli ovaj problem bitno je da se žene ekonomski osnaže, a mi smo prošle nedelje, po prvi put, raspisali konkurs za ekonomsko osnaživanje žena i podsticaj razvoju ženskog preduzetništva i za tu namenu izdvojili smo dva miliona dinara", rekao je gradonačelnik.

Direktorka Centra za pružanje socijalne zaštite "Most" Nevena Montresor podsetila je da ta ustanova u okviru svojih delatnosti ima Prihvalitilište za žene i decu žrtve nasilja i trgovinu ljudima, kao i Produženo stanovanje za žene i decu žrtve nasilja u porodici i žrtve trgovine ljudima.

Motresor je ukazala da se u cilju prevencije organizuju radionice sa mladima u školama gde se vode razgovori o tome šta jeste ljubav, a šta nije, kao i šta je partnerstvo i šta ne.

"U našem društvu nažalost, oni ne prepoznaju to kao nasilje, nego kao ljubomoru i za njih jedan šamar nije nasilje i slično, i to je ukorenjeno u našem društvu, ipak, žene se sve više osmeljuju da prijavljuju nasilje", kazala je ona.

Navela je i da je "zrenjaninski model" poznat model u Srbiji, a to je multisektorska saradnja između policije, tužilaštva, Centra za socijalni rad i Centra "Most" kao zadnje karike u zbrinjavanju tih žena koje se osamostaljuju i kreću u život bez nasilja.