Sve oči uprte u Soči: Da li će Vučić uspeti?
Nije tajna da predsednik Aleksandar Vučić i Vladimir Putin imaju dobar odnos, da su se u prethodnoj deceniji sastajali i razgovarali mnogo puta.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastaće se sutra, 25. novembra u Sočiju, sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.
Glavna tema njihovog razgovora, prema najvama biće cena gasa za Srbiju u narednom periodu. Susret se dešava u doba verovatno najveće energetske krize od Drugog svetskog rata, u vreme dok se čitav svet još uvek grčevito bori protiv pandemije korona virusa.
Na rast cene energenata uticalo je više faktora istovremeno – ono što analitičari nazivaju "savršenom olujom". Hladna prošla zima u Evropi istrošila je zalihe gasa, dok je u Aziji vanredno toplo leto povećalo upotrebu klima-uređaja. Potražnja za gasom je u međuvremenu porasla zbog izlaska iz pandemijskih restrikcija, pre svega u Aziji, ali i u EU zbog gašenja termoelektrana na ugalj. U Evropi je bilo manje vetrova, a u Kini manje padavina, a tu je i sumnja u razne geopolitičke igre.
Prema podacima Epeksa (evropske berze električne energije) cene električne energije su u više evropskih zemalja počele ponovo da obaraju stare i postavljaju nove rekorde. Kako je naveo Havier Blas, glavni dopisnik za energetiku Blubmerg Njuza, cena za jedan megavat čas električne energije u Nemačkoj se popela na 241 evro, što je treća najveća cena ikada.
-Pored Nemačke, i druge zemlje će se suočiti sa vanserijski visokim cenama struje, uključjući Francusku, Švajcarsku i Belgiju. Cene u Istočnoj Evropi i Balkanu su takođe na bolno visokim nivoima, što postavlja vlade u regionu u nezavidnu poziciju- rekao je Blas.
Najveći snabdevač električnom energijom u Velikoj Britaniji je pre deset dana upozorio devet miliona svojih korisnika da se pripreme za hladniji period koji bi mogao da traje i do šest nedelja. Pored toga, hladnije vreme i sneg su pogodili i Kinu, te drugi najveći potrošač energenata na svetu takođe povećava svoje energetske apteite.
Nije tajna da predsednik Aleksandar Vučić i Vladimir Putin imaju dobar odnos, da su se u prethodnoj deceniji sastajali i razgovarali mnogo puta. Zbog čega je sutrašnji susret jedan od najznačajnijih u novijoj istoriji Srbije, imajući u vidu svetsku energetsku krizu,Vučić je govorio više puta u javnosti u prethodnim danima.
Naime, u dosadašnjim pregovorima predstavnici "Gasproma" predložili su da se budući cenovnik formira tako što će činiti 70 odsto berzanske cene gasa, a 30 odsto po naftnoj formuli. Kada se to sabere, cena za hiljadu kubika gasa bila bi 790 dolara umesto 270, koliko mi sada plaćamo. Srbija sada kupuje gas 100 odsto po naftnoj formuli koja se koristi još iz sovjetskih vremena. Jedna od varijanti je da se plaća 30 odsto berzanske cene i 70 procenta po naftnoj formuli, što znači da bi Srbija hiljadu kubika plaćala oko 510 dolara što je takođe gotovo duplo više nego do sada.
Predsednik Vučić je otvoreno i iskreno rekao da je predložena cena za Srbiju previsoka. Zbog toga je i inicirao i zamolio za sastanak sa Vladimirom Putinom, kako bi ga lično zamolio da Srbiji ostane stara, naftna formula za računanje, barem do kraja sezone grejanja. Kakva će biti odluka Ruske Federacija, biće poznato nakon sutrašnjeg sastanka i tada će biti mnogo jasnija budućnost Srbije, domaće energetike ali i naše ekonomije.
Imajući u vidu da će Srbija najverovatnije, po ekonomskom rastu u prethodne dve godine, biti na prvom mestu u čitavoj Evropi, ovakav udarac na domaće finansije verovatno bi umnogome promenila ekonomsku sliku čitave zemlje. Osim što će tražiti najpovoljniju moguću cenu, predsednik Vučić najavio je i molbu da se poveća obim, odnosno količina gasa za Srbiju, jer sada trošimo duplo više nego u nekim prethodnim godinama. Srbija kupuje isključivo ruski gas koji je sve donedavno stizao preko Ukrajine i Mađarske, a od 1. januara preko Bugarske gasovodom "Turski tok".
Samim prihvatanjem sastanka sa predsednikom Vučićem, Putin i država Rusija su već na neki način pokazali odnos prema Srbiji i našem narodu, mišljenje je političkih analitičara. I zaista, u vreme kada se zbog koronavirusa ogromna većina sastanka održava putem video linka, kada telefonski razgovori uglavnom zamenjuju susrete uživo, predsednik Srbije putuje u Rusiju na sastanak sa šefom jedne od najmoćnijih zemalja sveta. Iako se vlast redovno susreće sa kritikama kako je prevelika okrenutost ka Istoku, pri čemu se najviše misli na Rusku Federaciju i Narodnu Republiku Kinu, nešto što Evropska Unija i Zapad neće tolerisati, čini se da su upravo u prethodne dve godine sve ove kritike pale u vodu i izgubile svoje utemeljenje u realnosti. Da nije bilo Rusije i Kine, veliko je pitanje kakav bi bio ishod naše borbe sa koronavirusom.
Setimo se vanrednog stanja i svih aviona iz Kine, prepunih medicinske opreme od kojih je deo bio i donacija, pomoći Rusije i Kine u nabavci respiratora i naravno vakcina, od kojih su prve u našoj zemlji bile upravo – Sinofarm (kineska vakcina) i Sputnjik V (ruska vakcina). Sputnjik se čak i proizvodi u Srbiji, što je činjenica u koju bi malo ko, početkom pandemije kada nije ni bilo pomisli o vakcini, mogao da poveruje i u najluđim snovima. Da se Srbija okrenula u potpunosti Zapadu i da je čekala vakcine iz Kovaks mehanizma, prilično je izvesno da bi broj žrtava koronavirusa bio mnogo veći. Da predsednik Vučić nema dobre odnose i sa Vladimirom Putinom i sa Si Đin Pingom, ne bismo bili prva zemlja u kontinentalnoj Evropi koja je počela sa vakcinacijom. Ovakve stvari su dokaz da je spoljna politika Srbije i otvorenost ka čitavom svetu, koju zagovara Aleksandar Vučić, izuzetno dobro strateški planirana.