LESKOVAC-VRANJE-NIŠ
Objava na instagram stranici “Digitalni bukvar”, inače, projekta Filološke gimnazije u Beogradu na konkursu “Digitalna ekspedicija”, malo koga je ostavila ravnodušnim. Svakako to nije uradila ljudima sa juga Srbije, koji su upotrebljeni u pežorativnom smislu. Tačnije, njihov govor.
“Imaš li muke sa padežima kao ljudi sa juga Srbije?” – glasi pitanje, retoričko ili ne, koje stoji kraj do zuba nasmejane učenice ove, verovalo se, elitne škole, koja bi trebalo da baštini vrednosti jezičkog, dijalektskog i svakog drugog pluralizma.
Tako se, makar, mislilo do ovog oktobarskog dana, otkad više ništa neće biti isto, a naročito ugled Filološke gimnazije u Beogradu.
“Digitalna ekspedicija” je pokrenuta na inicijativu Kabineta Ane Brnabić, a realizuje je USAID i Propulsion i podržavaju je ministarstva. Novac je preko tog programa dobio i projekat “Digitalni bukvar” čiji je nosilac Filološka gimnazija u Beogradu.
Iako je cilj, kako piše na sajtu, povećanje nivoa digitalne pismenosti u Srbiji, mnogi građani sa juga zemlje uvređeni su jer su u pomenutoj objavi, imali instrumentalno svojstvo – prikazani su kao antipod “vrednostima” za koje se zalažu promoteri ovog projekta i gimnazija kao takva.
Na pitanje novinara Nove Naše reči i JUGpressa, upućenih direktno administratorima instagram stranice, da nam daju kontakt odgovorne osobe, kako bismo i sami čuli koja je pozadina ovog “diskutabilnog” čina, nismo dobili odgovor.
Ono što se moglo pročitati na drugim portalima, to je da se direktorka Filološke gimnazije ogradila od bilo kakve odgovornosti, odnosno, istu je prebacila na decu koja “nisu imala nameru da nekog uvrede”.
Na samoj stranici, u vidu kratkotrajne “instagram priče”, objavljeno je “interesantno” objašnjenje:
Očigledno, ni uvreda velikog dela Srbije, nije bila dovoljan razlog da administratori “okače objavu”, koja je trajnija i vidljivija od “priče” koja traje dvadeset i četiri sata. O infantilnosti samog objašnjenja, ne treba trošiti reči.
Redakcij JUGpressa i leskovačkog nedeljnika NovaNaša reč, jedinog štampanog medija južno od Niša koji objavljuje i na “leskovačkom” u nameri da sačuva ovaj govor, najoštrije osuđuje ovakav odnos učenika, nastavnog osoblja, pomoćnog osoblja ili koga god ko čini odlučujuće telo Filološke gimnazije u Beogradu.
Čvrsto smatramo da je kulturni diverzitet, pluralizam jezika, dijalekata, običaja i tradicija nešto šta treba čuvati, negovati i pre svega, poštovati.Nadamo se da će tu važnu lekciju, naučiti i Filološka gimnazija, jer je to, uostalom, i jedini razlog zbog kojeg postoji.
Redakcije JUGpressa i Nove Naše reči
Povodom slogana i kasnijeg nepovezanih odgovora Filološke gimnazije iz Beograda mogu da kažem: kao prvo završio sam vranjsku gimnaziju u kojoj su predavali mnogi poznati ljudi, medicinski fakultet u Nišu, specijalizaciju iz hirurgije u Beogradu, subspecijalizaciju u Skoplju, magistrirao sam i doktorirao, dobio sam titulu primarijus na osnovu objavljenih radova, završio sam postdiplomski edukaciju iz kolorektalne hirurgije na Prvoj hirurškoj klinici. Objavljene su mi 2 stručne recenzovane monografije pod imenom Medicinskog fakulteta u Nišu i Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
Nije ovo slučajna greška. To je pravilo ponašanja. Još na specijalizaciji sam osetio podsmeh u melodiji govora jad i nisam grešio u padežima. Kao primer specifične melodije navešću vojvođansko razvlačenje.
Još tada sam primetio da crnogorska melodija i naglašavanje ne smeta nikome i nije smešna. Šta više. Bosanka varijanta na ulicama Beograda se čula izrazito ali to ne smeta. Izgovaranje reči spojeno ili Ibarska varijanta npr. nemože, neverujem, nevolim i sl. se svakodnevno čuju. Da je pisac hteo on bi i napisao te reči spojeno. Ali tu je cilj naglasak na prvi slog. Još gore kad čujemo pravilni! naglasak kao npr. austraLIjanke, AlEksandar….a to ide iz Beograda. Kao i zapratiti, za poneti,….ma ko će da popamti takve jezičke skalametije kao “bruuutalni” svaka druga reč, neadekvatno korišćenu, “bindžovanje”..Sve to dolazi od takvih učenika i nekadašnjih učenika. Ima 2-3 varijante tog nakaradnog govora koji se projektuje iz glavnog grada, jedinog iz koga se emituju nacionalne TV tj. SVI mediji.
Baš su za-sr..i “brate”, majstori, eksperti iz Filološke gimnazije. Deca..
Još nam se podsmevaju.
Ma neprijatno je i slušati muziku tog tkz. standardnog jezika koji se čuje u Beogradu.
Samo da potvrdim i dodam da ovo nije samo podsmejavanje cele Srbije prema Jugu već poražavajući nivo opšteg znanja takozvane elite sa severa i zapada zemlje…
Verovatno sam i ja negde pogrešila u mom komentaru ali se ne stidim svojih grešaka budući da nemam dan škole srpskog jezika!
Daće Bog…ili sopstvena želja (?) da svi oni koji se podsmejavaju vladaju tečno engleskim, nemačkim, francuskim i Torlačkim govorom !!!! 😊
[…] su u međuvremenu javile redakcije JUGpress-a i Nove Naše reči u zajedničkom tekstu, na samoj stranici, u vidu kratkotrajne “instagram priče”, objavljeno je “interesantno” […]
НЕ ОБЈАВИТИ!
Pisete: “Čvrsto smatramo…”
Kada “smatras” ti o tome imas svoje misljenje. Teorijska semantika misljenje definise kao deo covekove aktivnosti. Misljenje moze biti: lazno, ispravno, neispravno, istinito, iskreno, neiskreno, logicno, nelogicno, iskustveno, dogmatsko, radikalno, ekstremno, kriticno, ubedljivo, ne ubedljivo, precizno, skepticno, eksplicitno, prakticno… Itd, itd. Ali ne moze nikada biti cvrsto, meko, vodenasto, pihtijasto, gasovito…Bilo koje agregatno stanje, misljenje nema!
Tika Špic je lik prevaranta, djonovca, priprostog a usiljenog parama od paprike iz Srajkovce kojima prodaje finocu medju Beogragrani. Stajkovce je selo kod Vllasotinca. Glumac i sam iz Vlasotinaca odlicno vlada gramatikom. Kao sto sever udara u bandere, Lale razvlace pitu dok govore, tako razni krajevi imaju specificnosti čarapana, čivijaša. Leskovcani znaju gramatiku. Šumadija drzi slovo svima. Crnogorština i Bosančerosi se infiltrirali.
Zavijaju i Kosovari po prestonici. Ipak sve njih nisu inkriminisali da ne znaju padezovi. Odbijam da nas svrstavaju u manje pismene.
Oni misle da su pametni, a ovim ispadom govore suprotno. Svi vole da čuju nešto na “južnjačkom” dijalektu, čini mi se zbog melodičnosti, jednostavnosti svake reči. Pavići su to maestralno odradili sa likovima Tike Špica i Đoše, ali se ostali glumci nisu proslavili u svojim ulogama zbog loše interpretacije južnog dijalekta. I Bora Stanković je uneo delimično Vranjanski dijalekt u svojim delima, a negde sam pročitao da je on svojevremeno rekao da nije mogao da piše originalnim dijalektom jer bi isti bio nerazumljiv severu i zapadu naše domovine. A i Sremac je voleo da piše na i o ovom dijalektu, slično kao i Pavić. Negde sam pročitao da je Vuk Karadžić izrazio žaljenje što nije stigao da prouči dijalekt “stare srbije”, kako se u to vreme nazivao jug Srbije.
Kad je car hteo da bude bog za prrdsednike je birao nedoklepane. Nek se frljaju s padezi. I neki pisci su stekli slavu na racun pogrdnog govora na jugu.
To što se služite drugim dialektom od onog koji se koristi na područiju gde ste rođeni, ne čini vas pismenim.
Sluzim se svim padezima, o tome je ovde rec, a dijalekt je posebna prica. Selhacki,gradski, prigracki, bugarski, ko pirotjanac. Znati srpski, svoj jezik znaci biti pismen. Podjezicke varijante su takodje deo srpskog. Akuzativ i lokativ su jos uvek dva padeza. Ti mozes slobodno da ides u robnoj kuci. Ako si bio u robnu kucu.