Uzorak kose Bika Koji Sedi pomogao je naučnicima da potvrde da je čovek iz Južne Dakote praunuk slavnog indijanskog poglavice iz 19. veka, uz pomoć nove metode za analizu porodičnih linija sa fragmentima DNK od davno umrlih ljudi.
Istraživači su naveli da je DNK ekstrahovan iz kose, koja je bila uskladištena u Smitsonijan institutu u Vašingtonu, potvrdio porodičnu vezu između Bika Koji Sedi, koji je umro 1890. i Ernija LaPointa, 73, iz Lida, Južna Dakota.
"Osećam da je ovo istraživanje DNK još jedan način da identifikujem moju linijsku vezu sa mojim pradedom“, rekao je LaPoint, koji ima tri sestre. "Ljudi dovode u pitanje našu vezu sa našim pretkom otkad znam za sebe. Oni su samo bol u zadnjici - i verovatno će sumnjati i u ove nalaze", dodao je on.
Ovo je prvi put da je DNK davno umrle osobe korišćen za utvrđivanje porodične veze između žive osobe i istorijske ličnosti - i nudi potencijal da se to uradi sa drugima čija se DNK može izdvojiti iz ostataka kao što su kosa, zubi ili kosti, navodi Rojters.
Novu metodu razvili su naučnici predvođeni Eskeom Vilerslevom, direktorom GeoGenetičkog centra Lundbek fondacije na Univerzitetu u Kembridžu.
Istraživačima je trebalo 14 godina da otkriju način izdvajanja upotrebljive DNK iz kose, koja se raspadala nakon skladištenja na sobnoj temperaturi pre nego što ju je Smitsonijan predao LaPointu i njegovim sestrama 2007.
Vilerslev je rekao da je pročitao u časopisu o tome da je Smitsonijan predao pramen kose sa glave Bika Koji Sedi i predao ga LaPointu.
"LaPoint me je zamolio da izdvojim DNK iz kose i uporedim ga sa njegovom DNK da bih uspostavio vezu“, rekao je Vilerslev, stariji autor istraživanja objavljenog u časopisu Science Advances.
"Imao sam vrlo malo kose sa vrlo ograničenom količinom DNK u njoj. Trebalo nam je mnogo vremena da razvijemo metodu koja se, zasnovana na ograničenoj drevnoj DNK, može uporediti sa DNK živih ljudi u više generacija", dodao je on.
Nova tehnika fokusirana je na ono što je poznato kao autozomna DNK u genetskim fragmentima izvađenim iz kose. Tradicionalna analiza uključuje specifičnu DNK u Y hromozomu koja se prenosi po muškoj liniji ili specifičnu DNK u mitohondrijima - elektranama ćelije - koja se prenosi sa majki na decu. Umesto toga, autozomna DNK nije rodno specifična.
"Postojale su metode, ali su zahtevale značajne količine DNK ili su dozvoljavale samo da se pređe na nivo unuka“, rekao je Vilerslev. "Sa našom novom metodom moguće je uspostaviti dublje porodične odnose koristeći male količine DNK“, rekao je on.
Bik Koji Sedi, čije ime na jeziku Lakota je bilo Tatanka-Ijotanka, pomogao je da se plemena Sijuksa sa Velikih ravnica okupe i odupru belim doseljenicima koji su zauzeli plemensku zemlju i američkoj vojsci koja je pokušavala da protera Indijance sa svoje teritorije.
Predvodio je indijanske ratnike koji su zbrisali savezne trupe predvođene Džordžom Kasterom u bici kod Litl Bighorna (Malog Velikog Roda) 1876. godine u današnjoj američkoj državi Montani.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
