Da li je fosilno gorivo postalo instrument spoljne politike država

Za skoro pola veka, od 1974. godine kada je izbila prva energetska kriza, do danas ih je bilo desetak i uglavnom su bile vezane za naftu. Ova nova kriza povezuje se sa gasom.

Srećko Đukić je za RTS podsetio da je prva kriza bila politička, kada su arapske zemlje zabranile izvoz nafte u zemlje koje su podržavale Izrael u sukobu s Arapima.

Naveo je da je došlo do nestašice nafte u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj i drugim razvijenim zapadnim zemljama. Zbog toga i tvrdnji da je nafta ograničeni resurs i da će biti samo do kraja 20 veka došlo je do formiranja  Grupe 7 i ona se narednih godina isključivo bavila pitanjem nafte.

"Došlo se do rezultata da danas imamo dokazanih rezervi nafte u svetu više nego ikada, dakle možemo trošiti naftu narednih sto godina sadašnjim intenzitetom. Međutim, problem je što dolazimo do današnje krize koja se suočava s najavom da se potrošnja fosilnih goriva ugljenovodonika, dakle karbonskih goriva sudara s klimom i remeti je i svet je odlučio da se mora uhvatiti u koštac s klimatskim promenama", objasnio je Đukić.

Šta donosi zelena agenda EU 

Glavni faktor klimatskih problema je, kako ističe, energija odnosno tradicionalni izvori koji se do sada troše – nafta, ugalj, gas i zamena njih sa zelenim energijama.

"Nema energije bez velike politike, nema velike energije bez politike, to su povezane stvari, pogotovo poslednjih pedeset godina kada je energija postala pokretač društva, privrede naročito", naglasio je Đukić.

EU ima svoju agendu o zelenoj energiji i ona smatra da tradicionalna goriva treba da se zamenjuju energijom sunca, vetra ali i novim gorivom koje se naznačava u vidu vodonika. Ono bi bilo apsolutno neutralno za klimatske promene.

"Naravno do tog vodonika nije tako lako doći, ali zemlje imaju vrlo ambiciozne planove i imaju čvrstu nameru da to urade, neke čak i do 2035, cela EU misli da to završi do 2050. a Rusija do 2060. godine", rekao je Đukić.

Smatra da će proizvođači današnjih energenata u celoj toj situaciji snositi najveće posledice. Samo u prvoj godini primene tog zelenog plana "Gasprom" gubi tri milijarde evra a do 2050. godine izgubio bi pedeset milijardi.

Tu je, kako je rekao apsolutno uključena politika i velike pare su u pitanju a u narednim decenijama treba očekivati velike strukturne promene društva i privrede. 

Dodao je da se u kriznim vremenima koriste svi dostupni izvori energije, ali da ta kriza neće večno trajati.

"Zaboravili smo da su samo pre godinu i po dana kotacije nafte, gasa na svetskom tržištu bile na nultoj tački. Privreda je bila stala zbog pandemije koronavirusa", podsetio je on.

Što se tiče Poljske i zemalja koje koriste jako velike količine uglja, Đukić je naveo da će one morati da plaćaju velike takse što zagađuju atmosferu i menjaju klimu i da im to verovatno neće biti isplativo.

Dva modela energenata bez saglasnosti

"Monopolski model energenata u Rusiji je sav koncentrisan u Gaspromu a drugi model je u EU i na zapadu. To je antimonopolski model i on je predstavljen u trećem energetskom paketu, gde je podeljena proizvodnja, transport i distribucija energenata. I ta dva modela nikako ne mogu da nađu zajednički jezik", objasnio je Đukić.

To je, rekao je i jedan od razloga što je propao Južni tok ali i razlog zašto ne funkcioniše Severni tok 2. 

"Pitanje je kako će on profunkcionisati upravo zbog toga što Rusija ne želi da koristi ukrajinske gasno-transportne sisteme za prodaju gasa Evropi. Da se Rusija pojavi ovog momenta na svetskom tržištu gasa, a isključila se već skoro godinu dana, cene gasa bi sigurno pale. I kada bi Rusija iskoristila gasno-transportni sistem Ukrajine i prodala potreban gas Evropi, ne bi bile cene koje danas važe", ocenio je Đukić.

Alternativni izvori obnovljive energije

Računa se da alternativni izvori obnovljiv energije danas obezbeđuje od jedne četvrtine do jedne trećine u nekim zemljama energije i njihov udeo će biti povećan ali neće moći da zadovolje sve energetske potrebe.

Tu je, naveo je Đukić, na putu klimatski neutralan vodonik, nuklearna energija, takođe klimatski neutralna, i sada se posle događaja u Černobilju, pa u Japanu svet ponovo vraća toj  energiji.

"Ja sam pristalica nuklearne energije i moram podsetiti da smo mi proizvodili nekada jako puno opreme za nuklearne elektrane i izvozili. Mislim da će doći vreme i da su naučnici na tragu da se proizvodi nuklearna energija potpuno bezbedna. Takođe, mislim da je neophodno i u trendu da te nuklearne elektrane izgrađuje zajednički više zemalja", zaključio je Srećko Đukić.