Piše: Abubakar Sidike
Hakimulah, stanovnik istočne provincije Nangarhar na istoku Avganistana, kaže da je zbog svoje vere redovno izložen nasilju i diskriminaciji, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Kao član male avganistanske salafističke zajednice, ultraradikalne sekte u okviru sunitskog islama, on kaže da je često na meti talibana, militantne islamističke grupe koja je u avgustu preuzela kontrolu nad ratom razorenom zemljom.
Mnogi talibanski borci su sledbenici hanefijske škole islama, rivalske sunitske denominacije. Salafisti, poznati i kao vehabije, mnoge druge grane islama vide kao jeretičke.
Otkako je preuzela vlast, militantna grupa je pokrenula smrtonosni obračun sa salafistima, koji optužuju talibane da pritvaraju i ubijaju članove njihove zajednice. Oni takođe navode da su talibani zatvorili desetine njihovih džamija i medresa, odnosno verskih škola.
Represija talabana nad salafistima poklopila se s eskalacijom njihovog rata s rivalskim militantima iz takozvane Islamske države-Horasan (IS-K), od kojih su mnogi salafisti. Veruje se da u Avganistanu ima nekoliko stotina hiljada salafista, uglavnom koncentrisanih u istočnim provincijama Nangarhar, Kunar i Nuristan.
Salafisti poput Hakimulaha kažu da su civilni članovi te zajednice uhvaćeni usred sve snažnijeg sukoba dve grupe u istočnom Avganistanu, uporišta IS-K-a.
"Otkako su talibani preuzeli vlast i ubrzali rat s DAEŠ-om, ljude koji nose pletene kape i duge brade izbacuju iz automobila i maltretiraju ih zato što su salafisti", rekao je Hakimula za Radio Azadi RSE-a, koristeći arapski akronim (DAEŠ) za IS-K.
Mnogi salafisti nose kufije – bele, pletene kapice – i imaju duge brade.
Hakimulah kaže da su talibani pritvorili ili ubili mnoge njegove prijatelje salafiste u Nangarharu, epicentru sukoba talibana i militanata IS-K-a.
"Talibani gledaju na svakog salafistu kao na pripadnika DAEŠ-a, što je nepravedno jer nisu svi koji slede hanefijsku veru pripadnici talibana", kaže Hakimulah.
Viši salafistički sveštenik u Avganistanu, šeik Abu Obaidulah Mutavakil, u septembru je otet, a zatim je nekoliko dana kasnije pronađen mrtav. Talibani, koje su mnogi salafisti okrivili za ubistvo, negirali su da su odgovorni.
Posmatrači kažu da bi obračun talibana sa salafistima mogao da ima neželjeni efekat i da bi ga takozvana IS-K mogla iskoristiti za regrutovanje novih boraca.
"Sve će to na kraju koristiti DAEŠ-u jer će privući više regruta za svoju stvar i dobiti širu podršku (među salafistima)", kaže Abdul Sajed, istraživač iz Švedske koji prati militantne grupe u regionu.
Talibani su proglasili opštu amnestiju kada su 15. avgusta preuzeli kontrolu nad glavnim gradom Kabulom. Međutim, grupe za zaštitu ljudskih prava optužuju talibane za pogubljenja, mučenja i zatvaranje njihovih rivala, uključujući pripadnike bivših oružanih snaga Avganistana.
Talibani negiraju da napadaju salafističku zajednicu. Ipak, njegova retorika protiv salafista je pojačana poslednjih meseci.
Talibanski zvaničnici salafiste nazivaju haridžitima, pripadnicima rane radikalne islamske sekte koji se naširoko smatraju otpadnicima.
"Pripadnicima bivše vojske, policije, obaveštajnih službi i haridžita ponovo su izneta uveravanja o opštoj amnestiji", objavio je 20. oktobra talibanski medijski centar u Nangarharu na Tviteru (Twitter).
U tvitu se navodi nedavna poruka koja se pripisuje talibanskom vođi Muli Haibatulahu Akundžadi. "Poruka poziva sve one koji su u prošlosti ili sadašnjosti bili uključeni u destruktivne aktivnosti protiv Islamskog Emirata da se vrate u svoje domove i oblasti i da se izvine", navodi se u tvitu.
Salafistička sekta je strogi ortodoksni islamski revivalistički pokret. Prvi put se pojavila u 18. veku na Arapskom poluostrvu. Povezana je s takozvanom IS-K, njenim rivalom Al-Kaidom i drugim transnacionalnim militantnim grupama.
Salafizam se pojavio u Avganistanu tokom sovjetske okupacije Avganistana, kada su arapski salafisti stigli da se zajedno s mudžahedinima bore protiv sovjetskih snaga. Od tada su salafističke škole i džamije građene sredstvima iz bogatih arapskih država.
Hanefijska škola sunitskog islama dominira Avganistanom, kao i širim regionom južne i centralne Azije. Njoj pripada otprilike trećine muslimana u svetu, čime ima najviše pristalica. Mnogi talibanski lideri sledbenici su pokreta Deobandi koji je nastao u 19. veku u britanskoj kolonijalni Indiji, kao tvrda struja hanefijskog islama.
Od kada su se u susednom Pakistanu prvi put pojavili početkom 90-ih, talibani su se udružili s Al-Kaidom, salafističkom mrežom, i apsorbovali manje salafističke grupe.
Talibani su, međutim, u sukobu s takozvanom IS-K otkada se ona pojavila 2015. Uporišta IS-K-a na istoku Avganistana takođe su bili meta američkih bespilotnih letelica i avganistanskih specijalnih snaga.
Otkada su talibani zauzeli Avganistan, došlo je do porasta napada IS-K-a na talibane i avganistanske civile, posebno na pripadnike šiitske manjine. IS-K smatra šiitske muslimane otpadnicima koje treba ubiti.
Stručnjaci kažu da je ta ekstremistička grupa ojačala usled manjih protivterorističkih operacija SAD u Avganistanu, ali i zato što su talibani nesmotreno oslobodili stotine pripadnika IS-K-a iz zatvora dok su zauzimali zemlju.
Bombaš samoubica iz IS-K-a razneo se 8. oktobra u šiitskoj džamiji u provinciji Kunduz na severu, ubivši više od 70 ljudi. Taj napad, u kojem je ranjeno više od 140, bio je napad s najviše fatalnih žrtava od povlačenja međunarodnih trupa 31. avgusta.
Stručnjaci kažu da takozvana IS-K pokušava da regrutuje nove borce i da podrije vlast talibana.
"IS-K je pokrenuo desetine napada i naknadne talibanske odmazde bile su usmerene na lokalne salafističke zajednice", kaže Endru Majns (Andrew Mines), naučni saradnik na Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu.
"To stanovništvo je marginalizovano pod talibanima", dodaje on. "IS-K će nastojati da ubedi te zajednice da ne mogu da veruju talibanima i da im je pridruživanje IS-K-u jedina opcija."
Posmatrači kažu da je sve snažnije rivalstvo talibana s takozvanom IS-K označava početak nove faze rata u Avganistanu.
Mnogi Avganistanci strahuju da će takav razvoj događaja izazvati dalja krvoprolića.
Alam iz Džalalabada, glavnog grada provincije Nangarhar, kaže da je njegov komšija kidnapovan pre nekoliko dana. Komšija, stariji čovek, predavao je u lokalnoj salafističkoj školi.
"Ne zna se gde se nalazi", kaže Alam, koji se predstavio samo prvim imenom iz straha od odmazde. "Njegova porodica ne zna da li je živ ili mrtav".
"Nisu svi salafisti članovi DAEŠ-a", dodaje on. "Njihov progon mora prestati."
Facebook Forum