Zaustavljanje klimatskih promena nalaže da se fosilna goriva napuste odmah, što produbljuje jaz između postavljenih ciljeva i neposrednih potreba
Piše: Milan Mišić
Podudarnost je slučajna, ali nesumnjivo bitna – završne pripreme za novi, 26. po redu klimatski samit, čiji su sazivač Ujedinjene nacije, zvanični organizator Ujedinjeno Kraljevstvo, a domaćin grad Glazgov u Škotskoj, protiču u okolnostima teške energetske krize koja donosi drastična poskupljenja svih energenata i ozbiljnu neravnotežu u energetskim bilansima na svim meridijanima.
KOP26, kako glasi zvanični akronim skupa koji počinje 31. oktobra, a završava se 12. novembra, okupiće oko 200 šefova država ili vlada, ministara, čelnika međunarodnih organizacija i eksperata, uz prateću vojsku medija. Biće to nova prilika da se sagleda stanje energetske tranzicije kao jedinog raspoloživog načina da se preduprede drastične klimatske promene koje poslednjih godina donose sve ekstremnije vremenske prilike u svim delovima sveta.
Skup u Glazgovu označiće i povratak Amerike na ovaj front, s kojeg ju je tokom svog četvorogodišnjeg boravka u Beloj kući povukao bivši predsednik Donald Tramp. Njegov naslednik predsednik Džo Bajden najavio je da će u njegovoj pratnji tokom boravka u Glazgovu biti čak 13 članova kabineta i drugih visokih funkcionera iz neposrednog mu okruženja.
Uprkos tome, očekivanja od Glazgova nisu velika, pre svega zbog nesklada između reči i dela i rastućeg jaza između postavljenih klimatskih ciljeva, neposrednih potreba i konkretnih politika, ali i planetarnog energetskog konteksta. Reč je o tome da su od prošlog maja do danas takozvana fosilna goriva – nafta, ugalj i gas – zbog nesklada između tražnje i ponude poskupela oko 95 odsto, a da su u dve najmnogoljudnije nacije Kini i Indiji akutne nestašice struje zbog nedovoljnih zaliha uglja na skladištima tamošnjih termoelektrana.
Posebno je teška situacija u Kini, gde su u poslednjih nekoliko nedelja prekidi u snabdevanju strujom nova realnost u više od polovine tamošnjih pokrajina. Osnovni razlog za ovakvo stanje je pre svega u činjenici da se čak 70 odsto struje tamo generiše u termoelektranama na ugalj, za kojim je potražnja povećana i zato što je posle zastoja izazvanog pandemijom kovida-19 u prošloj godini u dosadašnjem toku ove došlo do dinamičnog rasta privrednih aktivnosti od 13,1 odsto.
NIJE SVE CRNO: Sem toga, Kina je obustavila uvoz uglja iz Australije, najvećeg svetskog izvoznika ovog energenta, u znak protesta zbog kritičkog stava Kanbere prema Pekingu u istrazi o poreklu novog koronavirusa. Sve to dovelo je u pitanje ranije objave Kine da će prestati da gradi nove termoelektrane na ugalj kod kuće – ima ih 1.082, što je najviše na svetu (SAD i Indija ih imaju po skoro četiri puta manje).
Pre ove krize Kina je formulisala planove prema kojima je trebalo da postane ugljeničko neutralna – da u atmosferu ispušta istu količinu ugljen-dioksida koliko iz nje eliminiše – do 2060, što je podrazumevalo i zatvaranje oko 600 termocentrala. Sada se, međutim, nagoveštava preispitivanje ovih ciljeva, što nije dobar znak uoči klimatskog samita u Glazgovu.
Loše znamenje je i najnoviji Izveštaj o klimatskoj transparentnosti o kojem je 14. oktobra izvestio BBC koji konstatuje da će zemlje G-20, neformalnog foruma 19 država i Evropske unije, čije ekonomije u svetskom BDP-u učestvuju sa 90 odsto – ove godine emitovati četiri odsto više ugljen-dioksida nego prošle.
G-20 u ukupnim emisijama CO2 učestvuju sa oko 75 odsto. Sumoran je i podatak iz istog izveštaja da će sagorevanje uglja u G-20 u ovoj godini biti oko pet odsto veće nego u prethodnoj. Najveći doprinos ovom porastu daće Kina (61 odsto), zatim SAD (18) i Indija (17). Što se tiče emisija CO2 po glavi stanovnika, SAD sa 4,9 tona ostaju šampion, a na drugom mestu sa 4,1 tona CO2 “po glavi” je Australija.
Nije, međutim, sve crno – izveštaji ukazuju i na neke pozitivne trendove, kao što je porast udela solarnih izvora struje i one koju generišu vetro-parkovi. Pomak je, međutim, skroman – sa prošlogodišnjih deset odsto u ukupno proizvedenoj struji na ovogodišnjih 12 odsto. Još skromnije je učešće vozila sa električnim pogonom na automobilskom tržištu G-20 – “zeleno” je samo 3,2 odsto novoprodatih četvorotočkaša. Na plus strani – što je glavni motor energetske tranzicije – jeste, međutim, činjenica da je tehnologija “zelene” energije u raznim formama sve jeftinija i, prema tome, sve konkurentnija fosilnim gorivima.
Prema najnovijim proračunima, globalna temperatura je već porasla za 1,1 stepen Celzijusa u odnosu na preindustrijsko doba, dok naučnici upozoravaju da taj porast do 2050. ne bi smeo da bude veći od 1,5 stepena Celzijusa kako bi se izbele pustošne klimatske promene kojih je već u obilju – samo u ovoj godini u Americi je evidentirano 18 ekstremnih meteoroloških situacija, od kojih je svaka donela štetu od najmanje milijardu dolara. Istraživanje koje je sproveo specijalizovani časopis Nejčer klajmet čendž (Nature Climate Change – Klimatske promene u prirodi) pokazalo je pak da je 85 odsto čovečanstva već iskusilo pogoršanje vremenskih prilika koje su rezultat globalnog zagrevanja.
IZMEĐU LOŠEG I STRAŠNOG: “Gledajući u budućnost, naš najbolji scenario je da se porast temperature ograniči na 1,5 stepena Celzijusa, a najgori da poraste pet, što znači da možemo da biramo samo između lošeg i strašnog”, ocenjuje Kamilo Mora, profesor sa Univerziteta Havaja, koji proučava klimatske promene.
A da je izglednija lošija, odnosno katastrofičnija opcija sugeriše i obrt u Vašingtonu – senator Džo Mančin, demokrata iz Zapadne Virdžinije, krajem prošle nedelje je minirao klimatsku agendu predsednika Bajdena svojim odbijanjem da glasa za predlog Zakona o infrastrukturi koji sadrži program od 150 milijardi dolara državnog subvencionisanja rapidne zamene termoelektrana na ugalj i gas solarnim, vetro i nuklearnim kapacitetima.
Uporište za svoj disidentski stav senator Mančin nalazi u činjenici da je Zapadna Virdžinija, država u jugoistočnom delu SAD sa 1,8 miliona stanovnika i teritorijom sličnoj Srbiji bez Vojvodine, izuzetno bogata ugljem i prirodnim gasom, što znači da su u ovom slučaju važniji kratkoročni interesi manje od dva miliona ljudi u jednom delu Amerike od interesa čovečanstva da planeta ostane mesto podnošljivo za život.
Pošto je odnos snaga u Senatu 50:50, dok većinu demokratama obezbeđuje glas potpredsednice Kamale Haris, i pošto su republikanci jedinstveni u frontu odbijanja, to znači da Bajden u Glazgov najverovatnije putuje bez aduta koji bi njemu i SAD kao najvećoj sili omogućili da budu predvodnici u borbi protiv klimatskih promena.
To što se upravo dogodilo Bajdenu u stvari je ključ za razumevanje zašto su dosadašnji napori za zaustavljanje klimatskih promena neadekvatni i u krajnjem ishodu neuspeli, odnosno zašto svi veliki međunarodni sporazumi o klimi, od Kjoto protokola iz 1997. do Pariskog sporazuma ratifikovanog 2016, plus 25 klimatskih konferencija poput predstojeće u Glazgovu, nisu bitno zaustavili emisije CO2 i drugih gasova koji izazivaju globalno zagrevanje. Ključ je u realnostima koje podrazumevaju da nijedan političar nije spreman da danas donosi teške odluke, čija će se korist osetiti tek u budućnosti kada on ne bude više na vlasti.
“Centralno pitanje danas jeste da li naši politički sistemi mogu da se suoče sa geofizičkim realnostima koje su pretnja našim životima i našem opstanku”, dijagnoza je profesora Vilijema Nordhausa, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju 2018, u članku “Zašto je neuspešna klimatska politika” objavljenom u mesečniku Forin afers. Nordhaus zatim konstatuje da svi klimatski sporazumi imaju jednu veliku manu – ne predviđaju sankcije za neispunjavanje preuzetih obaveza. Sem toga, cena emitovanja ugljen-dioksida širom sveta je “u suštini nula”, što eliminiše tržišne prinude za deugljenizaciju.
Podjednako veliki problem prema ovom naučniku je i sindrom “brigo moja pređi na drugoga” – mnoge zemlje nemaju praktične klimatske politike, očekujući da to završe druge. Napretka, prema Nordhausu, neće biti dokle god se ne premosti jaz između nacionalnih i globalnih interesa i dok ne bude tehnologija čija bi efikasnost i pristupačnost potisnula fosilne energente.
Krivudav je, dakle, put do Glazgova.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR