Mi nismo uveli kovid-propusnice već smo samo doslovno poštovali preporuke Kriznog štaba i nismo prva ustanova ove vrste u svetu koja je to učinila. A zašto smo to učinili? Zato što se studenti na praktičnoj nastavi sreću s teškim pacijentima, s pacijentima u operacionim salama, trudnicama, porodiljama i malom decom, a to znači da je nedopustivo da ovim ljudima prilazi neko nedefinisanog kovid-statusa. Jer, ovim studenti štite svoje, ali i zdravlje pacijenata, pokazujući tako visok stepen odgovornosti, ali i poverenja u struku kojom će se sutra baviti
Razgovarala: Jelena Aleksić
Vraćajući se sa intervjua sa dekanom Medicinskog fakulteta u Beogradu, autorka ovih redova navraća do punktova za vakcinaciju koji se nalaze u blizini. Polovina onih koji čekaju na cepivo su mladi, a najveći broj je studenata Medicinskog i Stomatološkog fakulteta. Listom potvrđuju da nemaju dileme o vakcinaciji, a većina njih u ponedeljak čeka na drugu dozu cepiva. Studenti medicine s kojima smo razgovarali pozdravljaju odluku fakulteta da ne dozvoli prisustvo praktičnoj nastavi onima sa “nedefinisanim statusom”, posebno zadovoljni činjenicom što je ova ustanova pronašla način da im obezbedi praksu u Klinikama, čega lani nije bilo. Čak i da nije bilo ovog razgovora sa budućim akademcima, malo je onih koji bi u pitanje doveli odluku Medicinskog fakulteta da, sa jedne strane, buduće lekare školuje samo onako kako je to moguće – uz praktičnu nastavu, a sa druge zaštiti od infekcije i studente, i nastavnike, i pacijente. O svemu ovome, pa i o kritikama, razgovaramo sa dekanom Medicinskog fakulteta profesorom Lazarom Davidovićem, koga za početak pitamo zašto je, posebno u medicini, važna praktična nastava?
“Tokom praktične nastave studenti medicine se uče brojnim medicinskim znanjima i veštinama, posebno kada je klinička medicina u pitanju. Da budem jasniji, uče se kako da pregledaju bolesnika i tako postave dijagnozu, odnosno kako da ga neposredno i direktno leče u bolesničkoj sobi ili operacionoj sali. To se ne može zameniti ni primenom najboljih stručnih filmova niti simulatora. Najzad, i mašinski inženjer mora tokom studija da nauči kako rade neke mašine i motori, građevinac mora na terenu da isprlja cipele da bi znao kako se meša beton i postavlja armatura. I mnogi srednjoškolci imaju stručnu praksu, a sada govorimo o studentima medicine, od čijih će ruku i iskustva zavisiti ljudski životi.”
Kakva je bila organizacija praktične nastave prošle godine?
Tokom čitave prošle godine celokupna nastava, uključujući i praktičnu, odvijala se u onlajn formatu, što kao metod obrazovnog procesa podrazumeva brojne manjkavosti.
Koje? Koliko baš studenti medicine gube kada nemaju kontakt s pacijentom?
Mnogo više nego na drugim studijama praktična nastava ima enorman značaj na studijama medicine, a posebno na drugoj polovini studija, kada se studenti uče najkonkretnijim medicinskim veštinama. To ne može zameniti nikakva onlajn nastava niti simulatori, kao što sam rekao, jer baš ništa ne može simulirati operaciju ili porođaj. Jasno je da je značaj ogroman, a mi ćemo svakako studentima nadoknaditi ono što je izgubljeno prošle godine, ali je zato sada namera bila da oni koji treba da počnu s praktičnom nastavom ništa ne propuštaju. Jer, ponavljam, praktična nastava je ovde nezamenljiva.
I tu dolazimo do odluke o obaveznoj vakcinaciji, odnosno pravilima koja moraju poštovati svi koji su deo praktične nastave, što profesori što studenti.
Naš cilj je bio da sačuvamo kako javno zdravlje tako i zdravlje pojedinaca, a da istovremeno studentima medicine omogućimo da nauče ono što prošle godine nisu mogli, a da pritom ne ugroze ni sebe ni one oko sebe. Jer, ovde su učionice bolnice u kojima se leče pacijenti i ko god im prilazi mora u vidu imati interes pacijenta. Ti studenti koji uče praktičnu medicinu dolaze u kontakt s pacijentima na intenzivnoj nezi, pacijentima u operacionoj sali, s porodiljama, s veoma malom decom. P, kako onda omogućiti da se neko ko ima nedefinisan kovid-status uopšte nađe u takvoj sredini?
Pa kako?
Tako što neće imati nedefinisan kovid-status. Sve što smo preduzeli u skladu je s preporukama Kriznog štaba i svakako nisu kovid-propusnice, kako se moglo čuti u medijima. Naime, pravila koja sada važe na Medicinskom fakultetu, a uvelo ih je 23. septembra Naučno-nastavno veće, koje je najstručniji organ našeg fakulteta, predstavljaju samo dosledno sprovođenje protivepidemijskih mera. Ukratko, svi koji prisustvuju praktičnoj nastavi, a to su saradnici i nastavnici, sa jedne, a studenti, sa druge strane, moraju da ispunjavaju sledeće uslove: da nemaju znakove akutne respiratorne infekcije niti povišenu temperaturu; da su adekvatno zaštićeni pre svega maskama; da poseduju potvrdu da su kompletno vakcinisani ili potvrdu da su preležali kovid-19 infekciju ili potvrdu da imaju antitela ili negativan neki od testova na kovid-19. Ovde smo se odlučili da test ne može biti stariji od tri dana za kliničke predmete gde se praksa odvija u bolnicama.
Da li je i koliko povećan obuhvat vakcinacijom otkako su uvedena nova pravila?
Obuhvat vakcinacijom je sasvim solidan i mada precizan broj još uvek ne mogu da kažem, uveren sam da se i dalje povećava. Ali, postoje podaci da je ove jeseni i pre ove odluke o striktnom poštovanju protivepidemijskih mera procenat vakcinisanih studenata bio veoma veliki. Konkretno, više od 90 odsto studenata pete i šeste godine, odnosno skoro 90 odsto njih sa četvrte i treće godine. Prema mom saznanju, taj procenat je za nastavnike još veći.
Zašto je, pored očuvanja zdravlja pacijenata i sopstvenog zdravlja, posebno važno da baš studenti medicine budu vakcinisani u trenutku kada mladi umnogome izbegavaju vakcinaciju?
Stvar je sasvim jasna – u bolnice ne sme da uđe osoba koja prenosi kovid-19, pa vas ja onda pitam kako bismo među kovid-negativne pacijente smeli dovesti na praksu studente ili nastavnike nedefinisanog kovid-statusa?
Ostaje činjenica da značajan deo medicinskog kadra nije vakcinisan. Smatrate li da treba uvesti obaveznu vakcinaciju bar za ove ljude, ako ne i za neke druge sektore?
Mnoge zemlje u Evropi i svetu uvele su obaveznu vakcinu za medicinsko osoblje, i ja to podržavam. Vakcinacija je, štaviše – nemojte misliti da sam patetičan – jedan vid izrazitog patriotizma.
Kako gledate na kritike zbog odluke fakulteta, pa i protest koji je organizovan tim povodom, naročito imajući u vidu da ste dobili mnogo više podrške nego kritika?
Za našu odluku dobili smo javnu podršku većine lekara, stručnjaka i mnogih drugih javnih ličnosti. Takođe, podršku su nam javno dali i ministar zdravlja i profesorka Kisić. Kao što znate, oboje su nastavnici našeg fakulteta. Našu odluku podržali su i studenti. Ali, bilo je i kritika, kao što kažete. Šta je bio glavni motiv za proteste ne bih umeo da kažem. Svakako smo se osvrnuli i na njih, ali je postfestum analiza pokazala da nije napravljena nikakva greška.
Ponovo biste uradili isto?
To se podrazumeva.
Nadate li se da će ovo biti primer ostalim studentima?
Želim da se zahvalim studentima što su pokazali visok stepen odgovornosti prema sopstvenom i tuđem zdravlju. To je najkonkretniji dokaz da veruju u struku kojom će se sutra baviti. Želim da verujem da će se za njihovim primerom povesti i studenti ostalih fakulteta. Znam da će Univerzitet i novi rektor pokrenuti nekakve aktivnosti s ciljem povećanja obuhvata vakcinisanih studenata.
Kako objašnjavate činjenicu da čak i u vreme pandemije mladi lekari odlaze u inostranstvo?
Verovatno je glavni razlog ekonomski, jednostavno, veća primanja i bolji uslovi rada. Pominjao sam ranije jednu veoma važnu akciju našeg Ministarstva zdravlja, a koja podrazumeva mnogo brže zapošljavanje najboljih studenata. Verujem da će se takvom i sličnim akcijama smanjiti odliv medicinskih kadrova.
Ko najviše odlazi i kojih nam kadrova fali? Mogu li studenti koji upišu nedostajuće specijalizacije biti sigurni da će dobiti posao?
Godinama unazad nedostaju anesteziolozi. Ali nedostaju i čitavoj Evropi. Ipak, utisak mi je da se u Srbiji školuje dovoljno anesteziologa, pod uslovom da svi i ostanu da rade u svojoj zemlji. Što se tiče drugog, o sigurnom zapošljavanju mogu samo konstatovati da je svakako lakše dobiti posao ako se radi o deficitarnoj specijalizaciji.
Na Klinici za vaskularnu hirurgiju na čijem ste čelu bili dve decenije školovano je mnogo studenata iz inostranstva.
Odgovorno tvrdim da je moja klinika školovala više nego dovoljno vaskularnih hirurga kako za našu kliniku tako i za preostale u Srbiji. Bez obzira na to što je u prethodnom periodu otišlo pet hirurga za deset godina, i dalje ne postoji deficit jer su se u međuvremenu odškolovali mladi ljudi. Sad na klinici imamo nekoliko generacija opremljenih lekara koji će moći da zamene lekare koji odlaze u penziju.
Sa druge strane, iz zemalja razvijene Evrope nama je na školovanje došlo 35 vaskularnih hirurga u poslednjih deset godina. Trenutno imamo jednog Engleza, a sada znamo raspored za narednih nekoliko meseci. Problem je naći dovoljno mesta za sve njih jer nam nije interes da ih bude mnogo, pošto će od takve edukacije imati malo koristi. Ti mladi ljudi koji dolaze iz zemalja visokog medicinskog standarda, koji imaju mogućnosti da shodno svojim stipendijama odu bilo gde, opredeljuju se za našu kliniku jer smatraju da tu mogu nešto da nauče.
Imaju li naši lekari dovoljno znanja, ali i tehničkih uslova i opreme da izvode sve potrebne operacije za koje se često odlazi u inostranstvo?
Kada je u pitanju vaskularna hirurgija, ne odlazi se u inostranstvo već naprotiv, kod nas dolaze pacijenti iz okruženja. Ne samo iz Republike Srpske već i iz Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i iz Hrvatske, a o trošku njihovih fondova zdravstvenog osiguranja. To su operacije koje oni nama plaćaju, a radi se o najkompleksnijim operativnim zahvatima na torakoabdominalnoj aorti. Ja odgovorno tvrdim da je lečenje kardiovaskularnih bolesnika u našoj zemlji iznad nivoa materijalnih ulaganja zahvaljujući izuzetno stručnom i posvećenom radu. Jedan dokaz su i ta školovanja mladih iz inostranstva, ali nemojte zaboraviti da mi permanentno šaljemo mlade ljude u inostranstvo kako bi se upoznali s medicinom koja zahteva najskuplju tehnologiju.
Da li je klinika na kojoj radite primala nove lekare u radni odnos u skorije vreme?
Od početka pandemije na Kliniku za vaskularnu hirurgiju, na kojoj ja radim, primljena su četiri lekara, od čega dva za službu anestezije, a dva za vaskularnu hirurgiju, a privremeno su raspoređeni na rad u kovid bolnici “Batajnica”.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR