Pandemijska kriza siromašne u Srbiji učinila još ranjivijim
Povodom međunarodnog dana borbe protiv siromaštva danas je predstavljeno istraživanje o uticaju pandemije na najsiromašnije kategorije građana Srbije koji su krizu doživeli još teže od prosečnog građanina.
Predstavljajući istraživanje koje je po evropskom modelu sprovedeno slušanjem iskustava osoba koje žive u siromaštvu Marija Babović iz SeConS grupe za razvojnu inidijativu istakla je da je kovid samo produbio jaz.
Ona je navela da Srbija nije dostigla još uvek broj neformalno zaposlenih koji je bio pre pandemije 2019. godine kada je tako radilo 564.000 ljudi.
Istakla je da u drugom kvartalu ove godine stižu signali da neformalna zaposlenost raste kao i da se povećavanja izlazak na tržište rada.
Tokom pandemije iz ove grupe nisu osećali problem u obezbeđivanju zdravstvene zaštite po pitanju kovida, ali su finansijski prošli teško, dok je jednokratna državna pomoć bila korisna, a ipak nedovoljna za stabiliniji položaj.
Za Rome, a posebno Romkinje u podstandardnim naseljima, kovid je pojačao inače velike nejednakosti koje osećaju jer često nisu uspeli ni da pristupe merama pomoći države zbog nedostatka ličnih dokumenata.
Ona je istakla da je glavni osećaj mladih bio frustracija posebno ograničenjima kretanja, a ukazala je na pad kvaliteta obrazovanja, i to što su osećali i veliku uznemirenost.
Dodala je da su se samohrani roditelji, po pravilu majke, našle na prvoj liniji pandemije, kroz rad u zdravstvu i trgovinama pa su teško usklađivale dodatne porodične i poslovne obaveze, kao i da je njihov osećaj bio frustracija, odnosno velika uznemirenost što može uticati na mentalno zdravlje.
Kategorija starih, osetila se posebno usamljenom, a njihov osećaj je bio veliki strah usled izolacije, kao i zbog velikog gubitka kvaliteta života.
Babović je istakla da se uticaj kovid krize na siromašne merio u 31 zemlji te da situacija nije blistava ni u mnogo bogatijim zemljama, poput Skandinavije i Beneluksa.
Prema njenim rečima Srbiji nedostaju celovita strategija borbe protiv siromaštva, ali i strategija razvoja, bez čega se ne može imati ozbiljan fokus na socijalne aspekte.
"Zalažemo se za efikasnost mera socijalne zaštite, jer ima novca koji se ubrizgava, ali je nedovoljno usmeren", rekla je ona.
Profesor Slobodan Cvejić iz SeConS -a istakao je da se zvanična stopa siromaštva smanjuje, te da je u 2020. godini bila za 1,5 posto manja nego u 2019.
"To je poslednjih godina u Srbiji postao trend. Govori o tome da su porasli prihodi najsiromašnijih u Srbiji, ali ne govori se da li su još više porasli prihodi najbogatijih", rekao je on.
Dodao je da je i uz taj boljitak Srbija ostala u grupi najsiromašnijih zemalja među onima koji siromaštvo mere metodologijom Eurostata a u grupi sa balkanskim zemljama.
"Naš ekonomski i socijalni sistem su dezintegrisani. Kod nas ne zna leva šta radi desna ruka. To se videlo i pri merema kod kovid pandemije. One jesu pomogle da ekonomski sistem funkcioniše ali je način bio problematičan jer je novac se upumpava linearno", rekao je on.
VD izvršnog direktora Fonda za otvoreno društvu Miodrag Milosavljević istakao je da su u vanrednoj situaciji tokom kovida-19 inače ranjive kategorije postale još ranjivije i da je neophodno da se ima zajednički korpus tema za društveni razgovor da bi došlo do smanjenje socijalnih razlika.
