SPUTNIK V + SPUTNIK V + FAJZER Novo istraživanje pokazalo kako se u našem organizmu ponaša ovakva kombinacija vakcina i koliko je naš IMUNITET FASCINANTAN
Mešanje vektorskih vakcina i onih koje su napravljene na bazi informacione RNK daje bolju zaštitu od korona virusa nego dve doze iste vakcine, zaključak je naučnog istraživanja koje je na svom Tviter nalogu podelio Almir Aljović, doktorand Instituta za neuroimunologiju iz Minhena.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Dakle, praktično ovim istraživanjem se kaže da ukoliko biste primili prvu dozu Sputnik V ili AstraZeneka vakcine, koje su vektorske, a potom primili Fajzer koji je napravljen na bazi informacione RNK (mRNK) bili biste bolje zaštićeni nego sa dve doze Sputnik V ili Fajzera.
"Autori zaključuju da osobe koje su primile vektorsku vakcinu i nakon toga mRNK vakcinu (Pfizer i Moderna) dobro podnose tu kombinaciju i razvijaju adekvatan broj antitela i kompetentniji ćelijski imunitet. Ovo znači da bi osobe koje su vakcinisane vektorskom vakcinom mogu imati dodatni benefit ako za buster prime neku od mRNK vakcina", piše Aljović i dodaje da je istraživanje objaljeno u uglednom naučnom časopisu "Nature Medicine" pod naslovom "Immunogenicity and reactogenicity of heterologous ChAdOx1 nCoV-19/mRNA vaccination".
Ipak, kako se nigde nije sprovodila ova praksa mešanja prve dve doze, Aljović napominje da je ovo "implikacija za buster". Što znači da ovo istraživanje implicitno preporučuje da, na primer, nakon dva Fajzera kao treću dozu uzmete Sputnik V ili AstraZeneku i obrnuto.
On je potom u seriji tvitova objasnio grafikon na kome je predstavljeno istraživanje.
Pročitajte još
"Istraživanje je posebno zanimljivo jer ilustruje kompleksnost imunog sistema. Kao što možemo videti iz priložene figure neutralizirajuća antitela rade svoj posao bez obzira da li su osobe primile vektorsku-vektorsku, mRNK-mRNK ili vektorsku-mRNK... Međutim, vidimo veliku razliku kod razvijanja ćelijskog imuniteta. Kao što možete videti u drugom grafikonu CD8+ T-ćelije imaju puno adekvatniji odgovor kod osoba koje su primile vektorsku vakcinu i nakon toga mRNK vakcinu nego osobe koje su primile samo v/v i mRNK/mRNK", objasnio je Aljović.
Ovo praktično znači da ćete sa svim kombinacijama vakcina imati veliki broj antitela, ali samo ova specifična kombinacija vaktorskih i mRNK vakcina omoguća optimalno stvaranje T-ćelija u organizmu.
Šta su T-ćelije?
Ako se pitate šta su sad zaboga T-ćelije i zar nije poenta da imam što više antitela koja me štite od virusa!? Istina je malo kompleksnija od toga. Da, antitela su dobra i treba da se stvaraju nakon vakcine ili zaražavanja i ona štite od kovida. Međutim, vremenom se gube jer naše telo prestane da ih proizvodi. Zašto prestaje da ih proizvodi? Zato što naše telo nije u konstantnom kontaktu sa patogenom i nema potrebu da troši dragocenu energiju na proizvodnju antitela za virus koji ne sreća stalno.
Zato tu postoje B i T ćelije koje služe kao memorija. One, jednostavno obnjašeno, pamte viruse i kada naše telu više ne proizvodi antitela i ponovo se sretne sa tim patogenom one se "sećaju" šta treba da rade.
"Kao što stalno napominjem antitiela nisu jedini pokazatelj zaštite od COVIDa-19. Koja je onda fukcija CD8+ T-ćelija? Glavna funkcija ovih ćelija je traženje i ubijanje zaraženih ćelija kako bi se virus prestao razmnožavati. Na koji način pitate se vi (nadam se)? Dobro je da ste pitali... Kada virus zarazi našu ćeliju npr. pluća CD8+ T-ćelije se aktiviraju. Tokom aktivacije ove ćelije će izraziti FAS ligand (analogija: ključ) koji će se onda vezati za FAS receptor (brava) na zaraženoj ćeliji. Nakon što se CD8+ T-ćelija veže za zaraženu ćeliju, zaražena ćelija će se okrenuti u samoubilački mod i na taj način aktivirati programiranu ćelijsku smrt ili, što bi tamo neki biolozi rekli, apoptozu", detaljan je Aljović.