Energetska kriza trese svet – u regionu nikad skuplje gorivo, šta kaže Rusija

Samo za dva meseca barel je skočilo 15 odsto što već preliva cene na pumpe jer ceo region zavisi od uvoza nafte. U Hrvatskoj kažu gorivo nikad skuplje - za litar dizela treba dati gotovo evro i po, u Crnoj Gori 1,4 evra, a u Sloveniji 1,3 evra. I u Bosni i Hercegovini, gde je još uvek najjeftinije, poskupljenja su učestala, posebno gasa za automobile.

Dragan Trišić, predsednik Grupacije za naftu PK Republike Srpske kaže da se, što se tiče maloprodajnih cena, plin je poslednjih 20 dana udvostručio cenu i ono što ne uliva optimizam je da neće doći do stabilizacije tržišta.

U svim zemljama traže se državne mere za smirivanje tržišta - smanjenjem akciza ili poreza na derivate.

"Videćemo kako će se stvari razvijati, videćemo kakve će između ostalog biti i preporuke Evropske komisije, kakvo će biti ponašanje i drugih zemlja pa nećemo ni mi odstupati", poručuje ministar finansija Hrvatske Zdravko Marić.

I Udruženje naftnih kompanija Srbije predlaže vladi da preispita državna zahvatanja i donese privremene mere, jer od avgusta, cene derivata sedmično rastu najmanje za dinar.

Goriva ima dovoljno, država povećava obavezne rezerve nafte, a od sredine iduće godine i prometnici moraju imati svoje operativne zalihe.

Generalni sekretar "Udruženja naftnih kompanija Srbije" Tomislav Mićović ističe da, ako dođe do poremećaja, imamo tu količinu da vidimo šta ćemo i kako racionalizovati na tržištu, da li će nekom da se redukuje pravo kupovine.

"Krizni plan koji precizno reguliše te stvari je zaista vrlo detaljan, što obezbeđuje stabilnost snabdevanja", naglašava Mićović.

Putin: Mi smo spremni da povećamo isporuke 

I dok u OPEK-u očekuju da cene crnog zlata posustanu, ruski predsednik Vladimir Putin je obazriv – cena barela kaže, može ići i do 100 dolara.

Odbacuje i tvrdnje da je Rusija smanjila isporuke gasa Evropi iz političkih razloga, posebno preko Ukrajine.

"Ako traže da povećamo isporuke, mi smo spremni to da uradimo. Povećaćemo količine onoliko koliko od nas traže naši partneri. Niko neće biti odbijen", poručuje Putin.

A na listi mera za stabilizaciju energetskog tržišta koje Evropska komisija predlaže zemljama članicama, jeste zajednička nabavka i skladištenje gasa i nastavak ulaganja u zelenu energiju. Kratkoročno akcenat stavljaju na najugroženije.

Komesarka za energiju Evropske unije Kadri Simson kaže da zbog velikog rasta cena energije, države članice prioritet treba da daju za pomoć siromašnim domaćinstvima i malim preduzećima, poput olakšica u plaćanju računa, privremenom odlaganju plaćanja i isključenja sa mreže, privremenim smanjivanjem poreza i doprinosa.

Prognoza Međunarodnog monetarnog fonda ukazuje na to da će se trend skupih energenata preliti na iduću godinu i da popuštanje treba očekivati tek krajem prvog tromesečja 2022. godine.