Pomoćnica ministra kulture i informisanja Danijela Vanušić izjavila je da su ukupno 194 arheološka nalazišta u Srbiji utvrđena kao kulturno dobro i upisana u centralni registar nepokretnih kulturnih dobara, a da je pored toga registrovano preko 20.000 arheološkoh lokaliteta od kojih najveći broj tek treba da bude istražen, saopšteno je danas.
Vanušić je na onlajn konferenciji "Arheologija 2021" izjavila da malo ko nije čuo za Lepenski vir, Vinču, Viminacium, Caričin grad, Medijanu ili Gamzigrad, ali da pored njih ima "desetine manje poznatih arheoloških lokaliteta koji se istražuju dugi niz godina i često su poznatiji u međunarodnoj stručnoj javnosti nego žiteljima mesta u blizini kojih se nalaze".
Ona je dodala da Ministarstvo kulture i informisanja svake godine na konkursima u oblasti arheologije "podrži u proseku 40 projekata od kojih deset odsto ima naučno istraživački karakter, dok su ostali vezani za radove na zaštiti i prezentaciji arheoloških lokaliteta".
"Arheološko nasleđe je veoma specifično i osetljivo zbog činjenice da uprkos tome što za postojanje velikog broja lokaliteta znamo, mi i dalje ne znamo šta se sve nalazi ispod zemlje i čeka da bude otkriveno", rekla je Vanušić.
Prema njenim rečima, Ministarstvo kulture i informisanja je sa ciljem da stvori uslove za unapređenje i zaštitu arheološkog nasleđa, pokrenulo donošenje novog seta zakonskih rešenja iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, među kojima su Zakon o muzejskoj delatnosti koji u ponedeljak stupa na snagu i Nacrt zakona o kulturnom nasleđu koji je u proceduri".
"Uskoro će se pristupiti izradi novog Nacrta zakona o delatnosti i zaštiti nepokretnog kulturnog nasleđa. U okviru navedena sva tri nova zakona biće regulisani različiti aspekti zaštite arheološkog nasleđa", rekla je Vanušić.
Konferenciju "Arheologija 2021" organizovala je kompanija Color Media Communications u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR