Pogoršanje humanitarne situacije moglo bi se pretvoriti u krizu i podudara se sa globalnom zastrašujućom ravnodušnošću u vezi sa teškim položajem naroda Severne Koreje, rekao je Specijalni izvestilac UN za ljudska prava u Severnoj Koreji Tomaj Ohea Kintana.

"Sankcije koje je uveo Savet bezbednosti UN trebalo bi preispitati i ublažiti, kada je to potrebno, kako bi se olakšala humanitarna pomoć i omogućilo promovisanje prava na odgovarajući životni standard običnih građana", naveo je Kintana u završnom izveštaju Generalnoj skupštini UN, koji će biti predstavljen 22. oktobra.

Pjongjang ne priznaje mandat Specijalnog izvestioca UN za ljudska prava niti sarađuje sa njim, a severnokorejski vođa Kim DŽong Un u junu je rekao da je situacija s hranom "napeta" zbog prirodnih katastrofa prošle godine, i priznao da su se građani dosta "žrtvovali" tokom pandemije.

U aprilu, severnokorejski zvaničnici nazvali su izveštaj UN -a o ishrani dece "čistom laži", a Pjongjang nije prijavio nijedan slučaj kovid-19 i uveo je stroge epidemiološke mere, uključujući zatvaranje granica i ograničenja domaćih putovanja.

Kintana je naveo i da je većina stranih diplomata napustila Severnu Koreju zbog strogih ograničenja putovanja i nedostatka osnovne robe i zdravstvenih ustanova, a da zemlja ne napreduje u vakcinaciji, zdravlju žena i dece, i da postoji problem sa vodom i sanitarnim uslovima.

Zvaničnik UN je pozvao na ublažavanje vojnih tenzija na podeljenom korejskom poluostrvu, i poručio SAD i Južnoj Koreji da "pošalju jasne signale" za oživljavanje diplomatskih pregovora čiji je cilj denuklearizacija Severne Koreje.