Ko sada kupuje novi automobil mora biti spreman da plati više

Jedan od razloga su globalni problemi u nabavci sirovina i poluproizvoda.

Zbog toga su proizvođači automobila Opel i Ford privremeno zatvorili neke fabrike.

Ko sada kupuje novi automobil mora biti spreman da plati više. Jer, prema aktuelnoj analizi automobilskog stručnjaka Ferdinanda Dudenhefera, nova vozila su u proseku poskupela za 360 evra. On kao razloge navodi manji broj registracija na jedan dan – način na koji prodavac kupcu novo vozilo može ponuditi znatno jeftinije, manje popuste kod 30 najtraženijih novih modela te sve više hibridnih i električnih automobila.

No glavni je razlog nestašica poluprovodnika s kojom se automobilska industrija sve teže nosi. "Manja ponuda automobila dovodi do rasta cena", pojašnjava šef instituta Center automotiv riserč (Center Automotive Research, CAR) iz Duizburga.

Opel i Ford obustavili proizvodnju u nekim fabrikama

Koliko su ti problemi ozbiljni pokazalo se već prošlih sedmica, kada su razni proizvođači najavili skraćeno radno vreme za zaposlene.

U četvrtak su Opel i Ford saopštili da gase proizvodnju u pojedinim fabrikama jer nemaju delova da kompletiraju vozila.

"Svetska automobilska industrija je u posebnom stanju zbog uporne pandemije i nestašice poluprovodnika“ saopštila je grupacija Stelantis, vlasnik Opela. "U tako zahtevnim i nesigurnim vremenima, Stelantis planira prilagođavanje proizvodnje."

Opel stoga privremeno zatvara pogon u Ajzenahu sa 1.300 radnika, koje šalje na skraćeno radno vreme. Iz Opela nisu precizirali koliko dugo će proizvodnja stajati, ali su rekli da početkom iduće godine očekuju da nastave sklapanje modela grendlend, pod uslovom da bude delova.

Istovremeno, Ford je saopštio da proizvodnju fijeste u svojoj fabrici u Kelnu planira da zaustavi najmanje do 31. oktobra. U fabrici fijeste zaposleno je oko 5.000 ljudi, od petnaestak hiljada koji rade u svim Fordovim pogonima u gradu.

Korona i dalje stvara velike probleme

Nestašica sirovina i poluproizvoda utiče na rast cena i u drugim industrijskim granama. I zato je u septembru inflacija u Nemačkoj porasla na 4,1 posto. To je najviša inflacija u skoro 30 godina.

Statističari ističu da je to takođe i posledica vremenski ograničenog smanjenja poreza na dodatu vrednost i niskih cena energenata za vreme krize 2020. Jer, poskupljenje se meri u odnosu na prošlu godinu – dakle u ovom slučaju u odnosu na godinu u kojoj su cene u određenim segmentima bile znatno niže.

No razlog rasta inflacije su i nestašice i povećana potražnja jer ljudi zbog korona-krize novac nisu mogli potrošiti negde drugde - na putovanja i izlaske. Zato su više trošili na kupovinu stvari ili opremu za rad od kuće.

U automobilskoj i elektronskoj industriji pre svega nedostaje poluprovodnika, u građevini nema dovoljno drveta, čelika i plastike – i u skladu s tim su i cene porasle.

No trenutno su znatno skuplje i namirnice. I tu veliku ulogu igraj korona. Nakon ograničenja i lokdauna potražnja je porasla, većina svetskih ekonomija beleži rast. No i za vreme krize mnoge firme i logističari smanjili su obim poslovanja. A u pojedinim regijama još uvek su povremeno na snazi stroge mere za suzbijanje pandemije, pa to znači i smetnje u proizvodnji.

Korona u Vijetnamu ugrožava globalnu ekonomiju

Tako je proizvođač sportske opreme Adidas objavio da ima problema u proizvodnji zbog rasta broja novozaraženih u Vijetnamu. Taj koncern zato razmatra mogućnost privremenog premeštanja proizvodnje u neku drugu zemlju. I konkurent Nike pati zbog mera za suzbijanje pandemije u Vijetnamu. Dosadašnja iskustva su pokazala da će za vraćanje proizvodnje na stari nivo biti potrebni meseci, rekao je Mat Frid, direktor finansija u kompaniji Najki. Prema procenama jednog predstavnika Pume, u međuvremenu je cela ta branša u ozbiljnim problemima upravo zbog širenja pandemije u Vijetnamu.

I potencijalni kupci novog ajfona 13 moraće malo da se strpe – mediji javljaju da je razlog tome što se delovi optike inače proizvode u Vijetnamu.

Svetlo na kraju tunela?

Sve je manje pouzdanja da bi se situacija uskoro mogla poboljšati – pa i kod šefova nacionalnih centralnih banaka. Nesigurnost zbog isporuke sirovina i materijala je "opasnost za ekonomrski rast", ocenila je Kristin Lagard, šefica Evropske centralne banke i dodala da još nije jasno koliko dugo će to stanje potrajati.

Džerom Pauel, šef američke centralne banke, kaže da ga frustrira to što se problemi u isporuci ne rešavaju. On procenjuje da će taj problem postojati i u idućoj godini te da će se inflacija zadržati na višem niovu duže nego što se očekivalo.

I najnovije ispitivanje javnog mnjenja nemačkog instituta IFO ukazuje na dalje zaoštravanje situacije. Tako je u septembru više od 77 posto firmi iz Nemačke izvestilo o problemima u nabavci poluproizvoda i sirovina. U avgustu je taj problem imalo oko 70 posto firmi. "Usko grlo kod nabavke je sve uže", komentarisao je Klaus Vollrabe iz instituta IFO.

No ima i pozitivnih vesti. Tako se, prema podacima tog instituta, situacija u nabavci materijala i sirovina u građevinarstvo malo popravila. To je prvi tračak svetla u tunelu.