Istraživanje Doma zdravlja Kragujevac o koronavirusu i vakcinama pokazalo je da sve vakcine sprečavaju najteže oblike bolesti, a da je Fajzer za nijansu bolji od ostalih, izjavio je profesor fakulteta Medicinskih nauka Dejan Baskić, koji rukovodi tim istraživanjem.
Povezane vesti
„Da sumiram – vakcine i dalje štite, s tim što imamo razlika u odnosu na prethodni talas koji je bio na proleće, a tada je dominirao britanski virus, da je sada veći broj vakcinisanih koji su oboleli od delta soja virusa“, rekao je Baskić za N1.
On je naglasio da je to i očekivano, budući da je prošlo šest i više meseci od prvog vakcinisanja, ali i zato što je delta soj drastično izmenjen i mnogo je zarazniji nego britanska verzija.
Baskić je objasnio da su u pitanju konkretni rezultati istraživanja, kojim se prate osiguranici Doma zdravlja i oni hospitalizovani u KC Kragujevac još od marta, ali da je sada napravljen novi presek. Prema tim, novim rezultatima, među vakcinisanim osobama oboleo je jedan posto, a među nevakcinisanim – 3,3 odsto. „I dalje je odnos tri prema jedan – više se zaražavaju i obolevaju nevakcinisani“, rekao je Baskić i dodao da vakcinisani imaju i znatno blažu kliničku sliku.
Istraživanjem je od marta obuhvaćena kompletna populacija osiguranika – njih 145.000. Ovim segmentom istraživanja, kaže profesor, obuhvaćeno je 75.000 vakcinisanih i 45.000 nevakcinisanih. U njega nisu bili uključeni oni koji su preležali bolest, a njih je 25.000.
Odnos nevakcisanih i vakcinisanih u bolnici – pet prema jedan
Dakle, obuhvaćeno je 120.000 praćenih osiguranika.
Prema poslednjim podacima, iako imamo više vakcinisanih zaraženih nego ranije, kada je u pitanju hospitalizacija i teža klinička slika, mnogo je bolji odnos u korist vakcinisanih – odnos je pet prema jedan, navodi profesor.
Baskić naglašava i da je drastična razlika u težini bolesti i da najveći broj vakcinisanih ima blagu kliničku sliku koja liči na prehladu i kijavicu. „Odnos pet prema jedan govori da teže oblike sa penumonijom uglavnom razvijaju nevakcinisani“, ističe dr.
On dodaje i da je apsolutno potvrđeno da je delta soj drastično zarazniji od prethodnih sojeva i da se to jasno vidi,. budući da je mnogo veći procenat vakcinisanih obolelih. „Delta soj, čini se, ipak daje blažu kliničku sliku, pogotovo kod vakcinisanih“, kaže.
U bolnici, ističe, dominiraju nevakcinisani sa težom kliničkom slikom, a 95 posto pacijenata na intenzivnoj nezi su bili – nevakcinisani. To pokazuje da je 22, 5 do 23 puta veća verovatnoća da nevakcinisana osoba završi u jedinici intenzivne nege i to je ogromna razlika, rekao je Baskić.
„Fajzer za nijansu nešto bolji od ostalih“
Na pitanje kako vakcina utiče na delta soj, profesor kaže da su vakcine napravljene za prethodne sojeve i da je to osnovni razlog zašto sad imao „proboj“ delta soja među vakcinisanima.
Ipak, pokazalo se da je efektivnost vakcina 80 odsto u prevenciji hospitalizacije, a 96 posto u prevenciji najtežih kliničkih slučajeva. „Vakcine su sačuvale efektivnost u zaštiti od najtežih oblika bolesti“, rekao je Baskić.
On je istakao da nije tačno da vakcina ne štiti, već je činjenica da ona smanjeno štiti od zaražavanja delta sojem, ali da još uvek pefrektno štiti od težeg oblika bolesti. „Efektivnost od 96 posto je fenomenalan podatak, očekivao sam da će biti niže i očigledno je što se toga tiče da vakcina još radi“, naveo je profesor.
Na pitanje koja je najdelotvornija vakcina, Baskić ističe da se pokazalo da sve vakcine poprilično slično rade, ali da je još u martu Fajzer pokazao da brže indukuje imunski odgovor. „Posle šest, sedam meseci ostaje činjenica da je Fajzer za nijansu nešto bolji od ostalih“, rekao je.
Baskić navodi i da ga se tokom istraživanja možda nadao da neće ovoliki broj vakcinisanih da će da se zarazi, ali da ga to nije iznenadilo. „Ono što me je iznenadilo je ta visoka efektivnost vakcina kod najtežih oblika bolesti“, rekao je on.
Baskić je istakao i da se početna efektivnost vakcina kada su se one pojavile pokazala tačnom.
Ocenio je i da misli da smo malo zakasnili sa trećom dozom vakcine jer smo nedeljama u ozbiljnom piku.
Na pitanje kako ocenjuje što u takvoj situaciji nema novih mera, a Krizni štab se ne sastaje danima, odgovara:
„Moje mišljenje je da smo krenuli u pravcu da završimo s pandemijom, a ona će se završiti kada se ili svi vakcinišu ili svi preleže virus. Obuhvat vakcinisanih od 50 posto se neće promeniti na bolje“, rekao je Baskić i dodao da će pandemija stati tek kada ne ostane niko neimunizovan.
Stoga je, dodaje, jedini izlaz da se oni koji do sada nisu imali koronavirus – ili vakcinišu ili preleže koronu. Naglasio je i da mu je žao što nismo postigli kolektivni imunitet širim obuhvatom vakcinacije, ali da je ta šansa propuštena.
Snimak emisije N1 Studio Live:
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare