Aukus: Pakt bez Evrope

Nekoliko dana posle obeležavanja dvadesete godišnjice rata protiv terorizma, Amerika je istakla nove prioritete u spoljnoj politici i “trampovski” oštetila starog saveznika

Piše: Tamara Jorgovanović

Američki predsednik Džo Bajden, još uvek pod teretom neuspeha u Avganistanu, objavio je 15. septembra stvaranje nove strateške alijanse SAD, Velike Britanije i Australije za očuvanje bezbednosti u indo-pacifičkom regionu i potpisivanje vojnog sporazuma nazvanog Okus, što je u pisanom obliku Aukus, abrevijacija imena tri države. Zajedno sa Bajdenom, iz Kanbere i Londona su se preko video-linkova obratili i premijeri Skot Morison i Boris Džonson. To što niko od njih nije pomenuo Kinu samo je glasnije potvrdilo ko je glavni uzrok ovog saveza.

Pristupajući novom paktu Australija je potpisala najjače odbrambeno partnerstvo u poslednjih nekoliko decenija i uz pomoć tehnologije anglo-saveznika na putu je da postane tek sedma država u svetu s nuklearnim podmornicama. Kanbera je zbog toga odustala od kupovine francuskih konvencionalnih podmornica o kojima se šest godina razgovaralo na najvišem nivou.

NOŽ U LEĐIMA: Za Pariz je ova vest bila veliko i neprijatno iznenađenje. Ne samo da je Francuska, koja sebe vidi kao evropskog predvodnika u Indo-pacifiku, izuzeta iz strateškog partnerstva za taj region već je izgubila i ugovor o prodaji podmornica vredan 65 milijardi evra, a o tome je obaveštena samo nekoliko sati pre ostatka sveta. Prvi put u istoriji Francuska je pozvala svoje ambasadore iz Kanbere i Vašingtona kući na konsultacije. Pariz je otkazao i dvodnevni samit ministara odbrane dve države u Londonu.

Obrisi Aukusa verovatno su nastali na marginama samita G-7 u Kornvolu juna ove godine, tokom sastanka Bajdena, Džonsona i Morisona. Samit je obeležio izuzetno srdačan odnos Bajdena i francuskog predsednika Emanuela Makrona, ali ponovo je dokazano da su osmesi i zagrljaji jedno, a interesi drugo.

Ono što je Bajden nazvao australijskim “najvećim korakom za mnogo generacija”, francuski ministar za evropske i spoljne poslove Žan-Iv le Drijan opisao je kao “nož u leđa” Francuskoj, baš kao i francuski ambasador Žan-Pjer Tebo kada je nerado kretao na sidnejski aerodrom. Bruno Tetre iz analitičkog Instituta za strateška istraživanja u Parizu uporedio je ovaj trenutak sa udarom groma i Trafalgarom, bitkom iz 1805. u kojoj je britanska flota pobedom nad francuskom stekla pomorsku nadmoć.

Istorijsku simboliku upotpunilo je otkazivanje proslave godišnjice bitke u zalivu Česapik, presudne pobede francuske flote nad Englezima u Američkom ratu za nezavisnost 1871, koja je trebalo da bude održana u francuskoj ambasadi u Vašingtonu.

“Amerikanci su znali za sporazum, da je taj strateški ugovor suštinski značajan za francuske nacionalne interese i bilo ih je baš briga”, rekao je za BBC bivši francuski ambasador u Vašingtonu Žerar Aro.

Francuska je veoma politički i vojno prisutna u Indijskom okeanu i južnom Pacifiku zahvaljujući prekomorskim teritorijama kao što su Francuska Polinezija i Nova Kaledonija. Pariz godinama radi na evropskoj strategiji za jačanje političkih, ekonomskih i odbrambenih veza u ovom regionu koji se proteže od Indije i Kine do Japana i Australije.

Francuski analitičari pokušavaju da odgonetnu kakva je poruka poslata Parizu ovim potezom. “Da li je to upozorenje državi koja stalno ističe potrebu da Evropa razmišlja o svojim interesima i odbrani? Jesu li Vašington i njegovi ‘omiljeni’ saveznici svesni poruke poslate Kini, koja bi mogla da bude zabrinuta zbog ove koalicije, ali će brzo iskoristiti tenzije i razlike između Vašingtona i njegovih partnera?”, pita se politikolog Valeri Nike.

NADJAČAVANJE S PEKINGOM: Iako Bajden, Džonson i Morison nisu direktno pomenuli Kinu, bilo je jasno da je njihov savez sklopljen s namerom da se ograniči uticaj Pekinga u Južnom kineskom moru.

Ovo more ima izuzetan geoekonomski značaj jer se njime obavlja više od 60 odsto globalne pomorske trgovine i protok robe u vrednosti od 5,3 bilijarde dolara. Peking ga smatra “prirodnom sferom svog uticaja” i polaže pravo na 85 odsto njegove površine, što je već dugo uzrok napetosti u odnosima sa Brunejima, Malezijom, Filipinima i Vijetnamom, ali i državama Zapada.

Kina je napravila veštačka ostrva u vodama bogatim naftom, prirodnim gasom i ribom i tu postavila vojne baze, a druge države su je optužile da na ostrvima drži i rakete. Filipini su tužili Kinu međunarodnom tribunalu koji je 2016. doneo presudu da su kineske tvrdnje da ima istorijsko pravo nad ovim vodama neosnovane. Kina je odbacila presudu i nastavila da sprovodi zakon jačeg jer susedne države ničim nisu mogle da je zaustave.

Vašington je godinama izbegavao da se upusti u konfrontaciju u ovoj oblasti, ali se situacija upravo promenila i Kina neće imati nadmoć kao nekada. Posle pola veka ovde se vraća i London, koji sebe politički više ne smatra delom Evrope, a Boris Džonson je davno istakao da je njegov cilj “globalna Britanija”.

Peking sada optužuje SAD, Australiju i Britaniju za “hladnoratovski mentalitet”, ocenjuje da je u pitanju krajnje neodgovorna pretnja regionalnoj stabilnosti i upozorava Zapadne saveznike da su na korak od toga “da pucaju sebi u nogu”.

Kineski Global tajms ocenio je da “naivna Australija plaća račun za američki gambit” i da će zbog toga izgubiti ekonomske veze s Kinom, koja ih ne želi sa zemljama koje u njoj vide neprijatelja.

Peking je odmah posle objave o Aukusu zatražio pristup Sveobuhvatnom i progresivnom sporazumu o transpacifičkom partnerstvu (CPTPP), ugovoru koji je potpisalo 11 zemalja, među kojima su i Australija, Novi Zeland i Japan. Ministarstvo spoljnih poslova Kine negiralo je da to ima veze sa Anglo-paktom. Kina već ima potpisano Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo sa 14 država, a pridruživanje CPTPP-u bi joj još više povećalo trgovinsku moć.

NOVA PRAVILA IGRE: To što su SAD bez ikakvih konsultacija uništile francuski dogovor sa Australijancima svedoči da Vašington sve manje računa na EU, pa i NATO u svojim planovima. Udarac nije primila samo Francuska već i čitava Unija, koja je dan posle najave Aukusa objavila sopstvenu strategiju za jačanje političke i odbrambene moći u ovom regionu, ali je ona prošla gotovo nezapaženo. Šef diplomatije EU Žozep Borelj rekao je da Unija nije bila informisana o trilateralnom dogovoru i da mora “preživeti sopstvenim snagama”.

Evropski plan bavi se boljim raspoređivanjem pomorskih snaga država članica EU radi zaštite morskih linija komunikacije i slobodne plovidbe, a cilj nove strategije je povećanje vojnog prisustva zemalja Unije u Indo-pacifiku. Ipak, Borelj kaže da je plan okrenut saradnji, a ne konfrontaciji s Kinom.

Američko pomaganje Australiji da poseduje nuklearne podmornice promeniće ravnotežu snaga u Pacifiku i dovesti do nove trke u naoružanju. Štefan Kornelijus u Zidojče cajtungu komentariše da su američke podmornice za Australiju mnogo više od sporazuma o naoružanju i da “Aukus postavlja osnovu za pacifičku alijansu takvog intenziteta kakvu svet nije video od Drugog svetskog rata…. Svako ko želi da blokira pomorske rute više ne može da se oseća sigurnim”.

Pariski Figaro upozorava da australijsko posedovanje nuklearne tehnologije menja pravila igre i izlaže indo-pacifički region opasnom gomilanju naoružanja, a Kanbera posle dugogodišnjeg držanja na distanci rizikuje da bude umešana u eventualni otvoreni konflikt između Vašingtona i Pekinga. “Upozorenje Kini je jasno – Australija je postala američka platforma na kojoj bi uskoro mogle da se nađu rakete dugog dometa i stelt-bombarderi. Ako bude potrebno, neće proći mnogo vremena da ova zemlja i sama postane nuklearna sila”, piše francuski list.