Freedom House: Internet u Srbiji slobodan

U Srbiji je okruženje za slobodu na internetu relativno otvoreno, sa visokim nivoom pristupa internetu, ograničenim blokiranjem veb stranica i snažnom ustavnom zaštitom novinara, navodi se izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus /Freedom House) objavljenom 21. septembra. Međutim, uprkos raznolikosti onlajn medija, zabeleženo je povećanje dezinformacija „koje šire provladini informativni sajtovi, čiji su neki od vlasnika povezani s vladajućom partijom“.

 

Srbija je dobila 71 poen, pri čemu 100 poena označava najveći stepen slobode na internetu, i time se našla na 15. mestu od ukupno 70 zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje.

Srbija je ove godine prvi put uključena u godišnji izveštaj Fridom hausa o slobodi na internetu.

„Srbija je parlamentarna demokratija sa konkurentnim višestranačkim izborima, ali poslednjih godina Srpska napredna stranka stalno narušava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva„, ocenjeno je u izveštaju „Sloboda na internetu 2021“.

Navodi se da su onlajn novinari povremeno krivično odgovarali za svoj rad i da su sve više izloženi pretnjama i uzmeniravanju zbog svog izveštavanja.

Novinari se često suočavaju sa fizičkim napadima i pretnjama zbog svog izveštavanja, navodi Fridom haus i dodaje da je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) dokumentovalo 189 onlajn i oflajn napada na novinare tokom 2020. godine, „što je zabrinjavajuće povećanje u odnosu na 119 napada dokumentovanih 2019„.

Autocenzura nije česta, ali je prisutna, posebno među provladinim medijima, a „država i dalje ima aktivnu ulogu u uticaju na medijsko tržište„.

„Određeni broj novinskih kuća ima bliske veze sa vladom, a politička polarizacija medija pogoršana je povlašćenim tretmanom vlasti prema tabloidima koji o njoj pišu u pozitivnom svetlu„, piše u izveštaju.

„U praksi, internet portali tabloida bliskih vladi, koji stalno manipulišu činjenicama i kleveću nezavisne medije, nastavili su da dobijaju značajna javna sredstva na državnom i lokalnom nivou„, ukazuje Fridom haus i navodi agenciju Tanjug kao primer kako vlada vrši kontrolu u medijskoj sferi.

Kampanje dezinformacija su redovne, a vlasti koriste botove u izbornim kampanjama, ali i u drugim situacijama, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da zabrinutost izaziva i nadzor i pristup policijskih i bezbednosnih agencija podacima u telekomunikacijama bez poštovanja odgovarajućih pravnih procedura.

Fridom haus ocenjuje da su internet usluge u Srbiji generalno pouzdane i relativno pristupačne.

„Vlada nije remetila niti ograničavala pristup internetu tokom perioda istraživanja, niti ima podataka o ranijim isključenjima interneta tokom izbora ili nacinalnih događaja„, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da infrastruktura internet provajdera nije centralizovana, iako država ima većinski udeo u kompaniji Telekom Srbija, jednom od najvećih provajdera.
Sadržaj na internetu je široko dostupan, navodi se u izveštaju i dodaje da tokom perioda obuhvaćenog izveštajem nije bio blokiran nijedan politički, kulturni ili društveni sadržaj.

Tokom tog perioda zabeleženo je nekoliko slučajeva u kojima su korisnici interneta tuženi ili pritvarani zbog govora na internetu, a podnošene su i privatne tužbe protiv medija.

Internet vezu je 2020. godine imalo 81% domaćinstava, kompjuter poseduje 74,3% domaćinstava, a 94,1% ima mobilni telefon, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Prema podacima Međunarodne telekomunikacione unije, 78,4% Srba ima pristup internetu.

Rekordan broj hapšenja u svetu zbog objava na internetu

Sloboda na internetu na globalnom nivou opada već 11. godinu zaredom, ocenio je Fridom haus.

Broj zemalja u kojima su korisnici interneta hapšeni i maltretirani zbog svojih objava dostigao je rekord između juna 2020. i maja 2021. godine.

„Ove godine, korisnici interneta suočili su se sa fizičkim napadima u znak odmazde za svoje aktivnosti na mreži u 41 zemlji„, navodi izveštaj.

Ukupno 20 zemalja blokiralo je pristup internetu svojim građanima u jednoj godini, a 21 zemlja je blokirala pristup platformama za društvene mreže.

Najveće pogoršanje situacije zabeleženo je u Mjanmaru i Belorusiji, gde je bilo prekida struje u cilju blokade interneta.

Najveću slobodu na internetu ima Island (96 poena), zatim Estonija, Kanada i Kostarika.

Samo 10 poena dobila je Kina, koja je i dalje na čelu zemalja koje manipulišu internetom zbog cenzure, borbe protiv anonimnosti onlajn i zatvaranja disidenata koji su aktivni na internetu.

 
Izvor: euractiv.rs