Za svakoga ko se nada da će videti svetlo na kraju tunela povodom covid 19 pandemije u narednih 3 do 6 meseci, naučnici imaju loše vesti i poručuju – „Pripremite se za gore od onog što smo prošli!“ Epidemije će zatvoriti škole i otkazati nastavu. Stanovnici vakcinisanih staračkih domova suočiće se sa ponovnim strahom od infekcije. Zaposleni će odložiti povratak u kancelariju s obzirom na to da su bolnice ponovo preopterećene. Skoro svi će biti zaraženi ili vakcinisani pre nego što pandemija prestane, slažu se stručnjaci. A možda oboje. Nekolicina nesrećnih ljudi će se zaraziti virusom više puta. Trka između talasa prenosa, koji vode do stvaranja novih varijanti, i bitka za vakcinaciju svetske populacije, neće se završiti sve dok svakog od nas korona virus ne dotakne.
Sve više zaraze u školama, javnom prevozu, na radnim mestima
– Vidim da se ovi kontinuirani skokovi u broju zaraženih dešavaju širom sveta. Novi očekujemo ove jeseni i zime – izjavio je Michael Osterholm, direktor Centra za istraživanje i politiku zaraznih bolesti na University of Minnesota u Mineapolisu i savetnik predsednika SAD Džoa Bajdena.
S obzirom da milijarde ljudi širom sveta tek trebaju da se vakcinišu i sada imaju male šanse za da se „sakriju“ od virusa, možemo očekivati masovnije izbijanje zaraze u učionicama, u javnom prevozu i na radnim mestima u narednim mesecima, kako ekonomije počinju s ponovnim otvaranjem. Čak i dok se povećava stopa imunizacije, uvek će biti ljudi koji su osetljivi na virus: novorođene bebe, ljudi koji ne mogu ili neće da se vakcinišu, i oni vakcinisani koji se zaražavaju usled pada imuniteta.
Šumski požar korona virusa neće se zaustaviti dok ne spali svako ljudsko drvo
Narednih nekoliko meseci biće teško, upozoravaju stručnjaci. Jedna od ključnih opasnosti je ako se razvije varijanta korona virusa otporna na vakcinu, iako – to nije jedini rizik koji predstoji. Tek treba istražiti dugoročni uticaj pandemije na ekonomiju, tržište, farmaceutsku industriju, putovanja/turizam i drugo.
– Videćemo „brda i doline“, bar narednih nekoliko godina, kako budemo dobijali još vakcina. To će pomoći. Ali izazov će biti „koliko će velika brda i doline biti, u smislu njihove udaljenosti? “ – zapitao se Osterholm.
– Ne znamo. Ali mogu vam samo reći, ovo je šumski požar korona virusa koji se neće zaustaviti dok ne pronađe svako „ljudsko drvo“ koje može spaliti – smatra Michael Osterholm, koji se bavi istraživanjem zaraznih bolesti.
Covid 19 u poređenju sa drugim pandemijama
Pet dobro dokumentovanih pandemija gripa u proteklih 130 godina nudi neke planove o tome kako bi se covid 19 pandemija mogla razvijati, naglašava Lone Simonsen, epidemiolog i profesor zdravstvenih nauka o populaciji na Roskilde University u Danskoj. Ona je stručnjak za tok takvih događaja, njihovu „plimu i oseku“.
Dok je najduža globalna epidemija gripa trajala pet godina, uglavnom su se sastojala od dva do četiri talasa infekcije u proseku dve ili tri godine, podseća Simonsen. Covid 19 se već formira kao jedna od ozbiljnijih pandemija, budući da se druga godina završava sa svetom usred trećeg talasa – i ne nazire mu se kraj.
Moguće je da virus poznat kao SARS-CoV-2 neće krenuti putem koji su zacrtale pandemije iz prošlosti. Na kraju krajeva, to je drugačiji, novi i potencijalno prenosiviji patogen. A sa dosad više od 4,6 miliona ljudi, to je već više nego dvostruko smrtonosnija od bilo koje epidemije od Španskog gripa 1918. godine.
Zbog nekontrolisanog širenja izvesno je da će se pojaviti nova mutacija
Uprkos veoma organizovanom procesu vakcinacije, odmah nakon odobrenja covid 19 vakcina, i relativno visokim stopama imunizacije, zemlje – uključujući SAD, Veliku Britaniju, Rusiju i Izrael – ipak imaju rekordan broj slučajeva. Imunizacija ipak pomaže u ublažavanju učestalosti teških slučajeva i smrti, ali sve veće infekcije znače da virus stiže do mladih i drugih, koji su ostali nevakcinisani, što dovodi do povećanja stope ozbiljnih bolesti u tim grupama.
Nacije u kojima je vakcinacija na vrlo niskom nivou, uključujući Maleziju, Meksiko, Iran i Australiju, usred su svojih najvećih epidemija do sada, podstaknutih zaraznim Delta sojem. Budući da se virus još uvek širi van kontrole u ogromnim delovima planete, sasvim je izvesno da bi mogla da se pojavi još jedna, nova mutacija korona virusa.
Nove mutacije stvaraju nove epidemije, a one mogu biti sve smrtonosnije
Istorija pokazuje da je verovanje u to da su virusi vremenom sve blaži i kako će tako doći do potpunog nestanka populacije domaćina – sasvim pogrešno, ukazuje profesorka Simonsen. Iako nove mutacije nisu uvek ozbiljnije od njihovih prethodnika, „epidemije u stvari mogu da postanu smrtonosnije tokom perioda pandemije, jer se virus prilagođava svom novom domaćinu“, podsetila je ona.
– Ovo je scenario za koji se nadamo da se neće dogoditi. Tada bismo morali da radimo sve ispočetka – istakla je Simonsen i dodala da druge, još mračnije mogućnosti za naredne mesece, uključuju pojavu novog virusa gripa ili drugog korona virusa koji sa životinja prelazi na ljude. Sve dok postoje životinjski rezervoari korona virusa, još uvek postoji mogućnost da bi se u budućnosti mogao pojaviti još jedan zoonotski korona virus, kažu stručnjaci.
Kako će se završiti covid 19 pandemija?
Ono što izgleda jasno jeste da pandemija neće biti gotova za 6 meseci. Stručnjaci se generalno slažu da će trenutna epidemija biti „ukroćena“ kada većina ljudi – možda 90 do 95 odsto svetske populacije dobije stepen imuniteta zahvaljujući imunizaciji ili prethodnoj infekciji. Ključni element bi trebalo da bude vakcinacija, kažu oni.
Kako prenosi Bloomberg, širom sveta je primenjeno više od 5,66 milijardi doza covid 19 vakcine. Ali, uspeh vođenja imunizacije u nekim regionima, poput Evropske unije, Severne Amerike i Kine, maskira neuspeh u drugim. Većina afričkih zemalja ima dovoljno vakcina da pokrije manje od 5 odsto svog stanovništva injekcijom u dve doze, a Indija oko 26 procenata.
Pandemija će se završiti u različito vreme, na različitim mestima, baš kao i prethodne epidemije, ocenjuje Erica Charters, profesorka istorije medicine na Oxford University. Pristupi se razlikuju. Dok se neke zemlje i dalje bore za saznanje ko je nulti covid 19 slučaj, malo je verovatno da će svet potpuno iskoreniti virus.
Nacije poput Danske i Singapura, koje su uspele da zadrže slučajeve relativno pod kontrolom, već se kreću ka post-pandemijskoj budućnosti sa manje bezbednosnih ograničenja. Drugi, poput SAD i Velike Britanije, otvaraju se čak i ako se broj infekcija približi rekordima. U međuvremenu, Kina, Hong Kong i Novi Zeland obećali su da će i dalje budno raditi na lokalnom uklanjanju virusa.
– Krajnji proces neće biti jednoobrazan. Pandemija je „biološki fenomen, ali je i politički i društveni fenomen. Čak i sada imamo različite pristupe po tom pitanju – izjavila je profesorka istorije medicine Erica Charters, dok Michael Osterholm, savetnik predsednika Bajdena, podseća da problemu pandemije „moramo da pristupimo širom otvorenih očiju i sa velikom dozom poniznosti“.
– Svako ko misli da ćemo ovo završiti u narednih nekoliko dana ili nekoliko meseci, grdno se vara – poručuje Osterholm.
Smrtnost manja od jedan posto….da li ikog vise mogu da zaplase ovakve vesti? Narod oguglao a oni tupe svoje…dok nam se ne smuci!