Neizbežne teme Vučića sa Erdoganom - Kosovo i Metohija i Bosna i Hercegovina
Svaki susret predsednika Srbije Aleksandra Vučuća sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom je veoma važan, jer po prirodi stvari sva politička pitanja na Balkanskom poluostrvu moraju biti razmatrana u intenzivnom političkom dijalogu Srbije i Turske, kao dve najznačajnije države na tom prostoru, kaže državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović.
"Veoma je korisno intenziviranje političkog dijaloga zvanične Ankare i Beograda i to može blagotvorno da se odrazi na rešavanje krupnih, važnih političkih pitanja u našem regionu, bilo da je u pitanju BiH ili pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine", rekao je Starović za Tanjug uoči sastanka predsednika Srbije i Turske sutra u Istanbulu.
Starović dodaje da je, uprkos činjenici da se pozicije po mnogo čemu razlikuju, politički dijalog pravi put kroz koji se može doći do približavanja stavova i poslati pozitivne poruke regionu i međunarodnoj zajednici.
On očekuje da će tokom radnog doručka dvojice predsednika, kroz dva dana u Turskoj, dominirati važna politička pitanja za koje je neophodan konstantan politički dijalog, kao i ekonomske teme.
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, Starović podseća da su različiti stavovi Ankare i Beograda po tom pitanju, ali da je poslednjih nekoliko godina došlo do blagih pozitivnih korekcija u delovanju Turske.
Ističe da je za nas sada važno da obezbedimo podršku Turske procesu dijaloga Beograda i Prištine, kroz koji bi se došlo do obostrano prihvatljivog, kompromisnog i održivog rešenja.
"Svesni smo da nekog velikog preokreta ne može da bude, ali bi podrška procesu dijaloga u ovom momentu za nas bila veoma značajna", rekao je Starović.
Po pitanju BiH, Starović je dodao da Turska ima svoje interese u toj zemlji, čije bošnjačke političke partije u Turskoj traže snažan politički oslonac, te da je to realnost koja se mora imati u vidu, ali da je, u tom smislu, dragoceno konstruktivno postavljanje Turske i to što Ankara prepoznaje značaj učešća svih država potpisnica Dejtonskog sporazuma u političkom dijalogu o budućnosti BiH.
"Spremni smo da pozitivno odgovorimo na sve inicijative koje bi došle iz same BiH, a koje bi podržala oba entiteta, sva tri konstitutivna naroda i koje bi podrazumevale direktnije ukljčivanje Hrvatske i Srbije, ukoliko do takvih inicijativa dođe", rekao je Starović.
Ukazao je da će fokus razgovora biti i na ekonomiji, budući da se beleži rast spoljnotrgovinske razmene Srbije i Turske, kao i da je u Srbiji prisutno sve više turskih investicija, koje se realizuju u najnerazvijeniim područjima Srbije.
Komentarišući "zgusnutu" agendu predsednika Vučića, koji se ovog meseca sastaje sa brojnim zvaničnicima, Starović je rekao da dolazi do intenziviranja određenih spoljnopolitičkih procesa i da naš region, Balkan u celini, ali pre svega Zapadni Balkan, sve više dolazi u centar pažnje svetske diplomatije.
"Na nama je da, kao i do sada, zadržavamo ozbiljan, konstruktivan i proaktivan pristup, da se pozicioniramo kao faktor stabilnosti u regionu, kao država koja pruža ruku saradnje svim susedima, i koja na kredibilan način predstavlja svoje spoljnopolitčke prioritete i delovanje svim najvažnijim igračima u međunarodnoj areni. Uveren sam da će delovanje predsednika Vučića biti potpuno proaktivno", rekao je Starović.
Grubješić: Turski predsednik najavio da će pokrenuti kampanju za ubrzanje priznavanja Kosova
Tokom susreta srpskog i turskog predsednika, Aleksandra Vučića i Redžepa Tajipa Erdogana, Kosovo i Metohija ne može da bude zaobiđeno kao tema, naročito kada se govori o stabilizaciji regiona, ocenila je danas potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić.
Gostujući na K1, Grubješić je istakla da kada god se govori o regionalnim temama, Kosovo ne može da ostane po strani.
Grubješić je podsetila da je turski predsednik najavio da će pokrenuti kampanju za ubrzanje priznavanja Kosova i ukazala da se sledeće nedelje održava Generalna skupština UN.
"Ideja turskog predsednika je da zajedno sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, poradi na tome da što veći broj zemalja prizna Kosovo", rekla je Grubješić.
Upitana da li je to "dvostruka igra" turskog predsednika, s obzirom da se za njega kaže da je srpski prijatelj, a s druge strane lobira za priznanje Kosova, Grubješić kaže da to nije ništa novo.
"Kada se bavite politikom, onda gledate da budete pragmatični i da po strani ostavite ono što vas deli i veću pažnju posvetite onome što vas spaja", objasnila je Grubješić.
Uverena je, kaže, da će Turska poraditi na tome da što više zemalja prizna Kosovo, jer želi da popravi odnose sa SAD, ali i da se pozicionira prema novoj prištinskoj vladi, što do sada nije učinila.
"To, naravno, ne znači da Srbija ne treba da ima dobre odnose sa Turskom. Kada pogledate ekonomiju i brojke, mi sa Turskom imamo 76 bilateralnih sporazuma, 400 turskih kompanija koje ovde rade i koje zapošljavaju oko 10.000 ljudi, a ima prostora za još veću saradnju. To je nešto što definiše odnose dve zemlje", podvukla je Grubješić.
Ukazala je da je Turska, takođe, izrazito zainteresovana za BiH, odnosno da je Erdoganova želja da i tu posreduje u poboljšanju unutrašnje političke situacije.
Ističe da je pitanje koliko tri naroda žele da se drugi mešaju u njihova pitanja, i dodala da je ona mišljenja da bi većina tema unutar BiH mogla da se reši bez posrednika.
Upitana da prokometnariše šta se može očekivati tokom predstojećeg susreta predsednika Vučića i specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, Grubješić navodi da nije optimistična da će Lajčak uspeti da ubrza dijalog.
"Nisam optimista, jer Lajčak nema u rukama dovoljno podsticaja koje bi mogao da pruži dvema stranama da se neki stavovi približe", rekla je i dodala da Lajčak ne može da obeća ni Beogradu ni Prištini brži prodor u evropskim integracijama.
Zapitala se i da li je "evropska šargarepa primaljiva da bi se napravio suštinski napredak u dijalogu".
