Koji su izgledi da se brodogradnji vrati nekadašnji sjaj (AUDIO)
U senci jadranskih brodogradilišta, u Srbiji je, posebno u Vojvodini, u drugoj polovini prošlog veka izgrađena ozbiljna brodograđevna industrija. Isporučivani su potpuno opremljeni brodovi kupcima na svim meridijanima i ostvarivan je priliv od 200 miliona dolara godišnje. Šta je ostalo od tada moćne brodogradnje i da li ima izgleda da joj se vrati barem deo starog sjaja?
Godine 2004-e kompanija “Jugoslovensko rečno brodarstvo” je izgradila u Brodogradilištu “Beograd” samohodni brod “Deligrad”, isfinansiravši ga prodajom sopstvene imovine u Crnoj Gori.
Dve decenije pre toga, a ni do dana današnjeg u Srbiji za potrebe domaće flote nije sagrađen ni jedan brod. Istina, Republička direkcija za vode pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je krajem februara prošle godine raspisala javnu nabavku za izgradnju ledolomca, koji bi od granice s Mađarskom do Beograda branio Dunav od leda.
Da li će pomenuti ledolomac ove zimske sezone zaploviti Dunavom, nije izvesno.
Izvesnije je to da nam je, uprkos izvesnom rastu, brodogradnja daleko i od nekadašnjih dometa i od podrške neophodnoj obnovi srpske rečne flote, ocenjuje Nenad Dragović iz Udruženja za metalsku i elektroindustriju u PKS.
"Sveli smo se na 5, 6 brodogradilišta, Apatin, Zrenjanin, Perlez,
Kladovo, Bečej i Sremska Mitrovica" rekao je Dragović.
Značajan deo rečne brodogradnje smešten je na severozapadu Bačke i brodogradilišta su decenijama bila osnovni nosilac razvoja tog regiona, kaže koordinator za privredu u Regionalnoj privrednoj komori Sombora Mihajlo Maćuš.
Nevolja sa takvim poslovima jeste što ne donose profit, koji bi domaćim brodograditeljima omogućio da se, kao nekad, late ozbiljnijih i profitabilnijih poslova, kakvo je kompletno opremanje broda. Stoga je, uprkos rastu poslednjih godina, izvoz dostigao tek petinu nekadašnjeg obima, objašnjava Dragović.
Ekonomsku težinu brodogradnji ne daju samo izvozni rezultati, već činjenica da ona i bukvalno vezuje za sebe sve delove industrije, naglašava Aleksandar Vorkapić, direktor novosadskog Salt šip dizajna, kompanije koja je izradila projektnu dokumentaciju za novi srpski ledolomac.
Oživljavanje brodogradnje usko je povezano i sa obnovom srpske rečne flote. Istina ona se poslednjih godina i zanavlja, ali isključivo uvozom polovnih brodova iz Nemačke ili Holandije, upozorava Nenad Dragović iz Privredne komore Srbije.
Dragović ocenjuje da nabavka brodova polovnjaka nije pravi kurs za obnovu srpske brodogradnje i brodarstva, ali je jedan od načina da ih održimo nad vodom. Uz ekonomski aspekt koji zapošljava i čini profitabilnijim ceo reprolanac brodogradnje, odnosno favorizuje brodski prevoz kao najjeftiniji, naš sagovornik ukazuje i na važan ekološki doprinos.
Transport je, naime, u Evropskoj uniji odgovoran za bezmalo četvrtinu emisije gasova staklene bašte, od čeg je više od 70 odsto delo drumskog saobraćaja, po desetak odsto zagađuju avionski i pomorski saobraćaj, a svega 1,8 unutrašnja rečna plovidba, zaključuje Nenad Dragović.
