Zagađenje iz termoelektrana sve veće

U poslednje tri godine usled zagađenja vazduha iz termoelektrana na ugalj u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu i Severnoj Makedoniji umrlo je oko 19.000 ljudi

Piše: Tanja Petovar

Zagađenje sumpor-dioksidom (SO2) iz termoelektrana na Zapadnom Balkanu, u čemu Srbija prednjači, bilo je više od šest puta veće od dozvoljenog tokom 2020. i čak se povećalo u odnosu na 2019. godinu. Ovo pokazuje najnoviji, septembarski izveštaj koji su napravili CEE Bankwatch i Centar za istraživanje energetike i čist vazduh (CREA), u saradnji sa Centrom za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Prema istom dokumentu, pod nazivom “Comply or Close”, oko 19.000 ljudi umrlo je u poslednje tri godine usled zagađenja vazduha iz termoelektrana na ugalj u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Pored svojih, ove termoelektrane truju i stanovnike susednih zemalja: Italije, Grčke, Mađarske i Rumunije – procenjuje se da je ukupno u ovim zemljama EU umrlo oko 7.000 ljudi.

JAVNO ZDRAVLJE: Podaci o uticaju na javno zdravlje takođe su alarmantni: hronični bronhitis, astma – posebno kod dece, kardiovaskularna i respiratorna oboljenja. Brojni su indikatori koji ukazuju i na smanjenu težinu novorođenih beba kod majki koje su izložene zagađenom vazduhu. Sveukupni zdravstveni troškovi povezani s radom termoelektrana na Zapadnom Balkanu procenjuju se između šest i 12 milijardi evra samo u 2020. godini.

Zemlje Zapadnog Balkana od 2018. imaju obavezu da smanje emisije iz termoelektrana u skladu sa EU Direktivom o velikim ložištima. Međutim, tokom prošle godine termoelektrane u Srbiji obuhvaćene Nacionalnim planom za smanjenje emisija emitovale su čak 333.602 tone sumpor-dioksida iako je bilo dozvoljeno 54.575 tona.

U jednoj od promotivnih poseta termoelektrani Kostolac B marta 2021, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, u prisustvu premijerke Ane Brnabić i ministarke za zaštitu životne sredine Irene Vujović, izjavljuje da su se sve tri “uverile da je emisija sumpor-dioksida i praškastih materija niža nego u Evropskoj uniji i da je u skladu sa onim što je propisala Energetska zajednica”. Premijerka je dodala da je Vlada od 2014. uložila 600 miliona evra u ovakva postrojenja kako bi se osigurao čistiji vazduh i saniranje posledica termoelektrana.

Dok demagoški šire optimizam i kroje velike planove, ministarka i premijerka sigurno znaju da bi EPS, koji objedinjuje osam termoelektrana u Srbiji koje proizvode 70 odsto struje, morao da investira najmanje 800 miliona evra u izgradnju postrojenja za odsumporavanje, sisteme za upravljanje otpadom i postrojenja za tretman otpadnih voda, i da bi ta investicija morala da se završi do kraja 2025. kako bi se ispunili nacionalni i evropski propisi u oblasti zaštite životne sredine. Da je Srbija daleko od tog cilja, navešćemo primer instaliranja ove opreme u TE Kostolac B, koji govori da nema realnih izgleda da EPS izvrši svoje obaveze u planiranom roku. Naime, China Machinery Engineering Corporation je, navodno, 2017. završila ugradnju skupe opreme za odsumporavanje dimnih gasova u TE Kostolac B, koja je najveći zagađivač sumpor-dioksidom u zemlji, kako u pogledu prekoračenja graničnih vrednosti tako i u pogledu ukupnog zagađenja koje izlazi kroz dimnjak ove termoelektrane. Postrojenje je pušteno u probni rad tek 23. oktobra 2020. i još uvek je na probi valjanost instalirane tehnologije.

TE Kostolac je iste 2020. prekoračila granične vrednosti za SO2 propisane Nacionalnim planom za navedeno postrojenje, i to skoro 12 puta. Ovo prekoračenje je bilo veće od onoga iz prethodne 2019. godine, kada je emisija SO2 bila “samo” 10 puta veća od dozvoljene. Ovakav tempo ulaganja u opremu za zaštitu životne sredine i potpuna nespremnost nadležnih državnih organa i EPS-a da pokrenu energetsku i pravednu tranziciju radi prelaska na obnovljive izvore energije govori o tome da će Srbija još najmanje 25 godina biti osuđena da pribavlja električnu energiju iz velikih zagađivača životne sredine jer je ugalj u našoj zemlji dominantan resurs za proizvodnju struje.

SLUČAJ LAZAREVAC: Osim što dezinformišu i obmanjuju javnost, partijski komesari zaposleni u državnim organima i EPS-u često i zastrašuju građane. O tome govori istraživanje koje je objavio CAN Europe pod nazivom Poziv svima: Probudimo se! Ovo istraživanje o stavovima i očekivanjima građana o energetskoj i pravednoj tranziciji u opštini Lazarevac, koje je od avgusta 2020. do februara 2021. za CAN Europe sprovela dr Maja Pupovac, između ostalog pokazuje da stanovnici Lazarevca, koji ekonomski zavise od TE Kolubara i rudnika uglja, ne samo da se boje da govore o štetnim posledicama zagađenja usled eksploatacije uglja i rada termoelektrane već se ne usuđuju o tome da misle.

Nakon petomesečnog istraživanja, koje je obuhvatilo dubinske intervjue sa aktivistima i ostalim građanima Lazarevca, kao i posmatranje sa učestvovanjem i bez učestvovanja, autorka zaključuje da se iza svega što građani govore i misle krije strah: strah od gubitka posla i strah od političkih moćnika, kojima ništa ne veruju. Lazarevčani ne veruju da država i/ili lokalna samouprava imaju dovoljno znanja, sposobnosti i političke volje da pokrenu temeljite reforme koje zahteva prelazak sa uglja na obnovljive izvore energije. Mnogi među njima veruju da Vlada Srbije ima interes da elektrane na ugalj nastave da rade i zbog toga se boje da govore o pitanjima koja se direktno kose s planovima Vlade.

Tokom intervjua građani Lazarevca su svaki put ukazivali na problem nedovoljnog angažovanja države i lokalnih vlasti i institucija u podizanju svesti građana o ekološkim problemima. Oni smatraju da ne samo što su neblagovremeno i neadekvatno informisani već su i isključeni iz javnih rasprava i onemogućeni da pribave relevantne podatke o ekološkim problemima u svojoj lokalnoj zajednici.

“Pre 10 godina ovde su uradili analizu zagađenosti vazduha. Beogradski stručnjaci su došli i postavili stanicu za merenje kvaliteta vazduha u Velikim Crljenima da bi pratili nivo zagađenosti. Ove informacije su došle do nadležnih u opštini. Kad su shvatili kakvi su rezultati, odmah su učinili sve da ne budu dostupni javnosti. Iako su to informacije od javnog značaja, pokušajte da ih pribavite, ako možete. Kažem vam – nema šanse. Možete im pisati pisma, mejlove ili zvanično tražiti podatke; oni će pre platiti [zakonsku] kaznu nego što će vam dati te podatke”, rekao je Milan (63) u anketi.

Građani Lazarevca veruju da njihov ekološki aktivizam u velikoj meri obeshrabruje kako lokalna vlast tako i uprava TE “Kolubara”. Neki među njima su se žalili da su bili suspendovani, odnosno otpušteni s posla u RB Kolubara; neki su dobili niža i slabije plaćena radna mesta, dok su neki priznali da ih policija prati ili saslušava.

TUŽBE: Iako su nalazi i zaključci istraživanja uglavnom obeshrabrujući, ima naznaka da se ljudi polako bude i da aktivnost brojnih organizacija za zaštitu prirode doprinose osvešćenju građana i volji da nešto preduzmu. Jedan od primera je petnaestak građana iz sela Veliki Crljeni u opštini Lazarevac. To je mesto u kojem termoelektrana “Kolubara A” i pripadajući pogoni (deponija, jalovište, pepelište, toplana, postrojenje za preradu uglja, rudarski kopovi..) decenijama zagađuju vazduh, vodu i zemlju i uništavaju zdravlje i imovinu stanovnika ovog i okolnih sela. Advokatska kancelarija Đorđević iz Valjeva je početkom februara 2021. u ime 15 žitelja ovog sela podnela tužbe nadležnom sudu protiv JP Elektroprivreda Srbije.

Drugi primer je RERI – Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu, koji je u januaru 2021. Višem sudu u Beogradu podneo tužbu protiv EPS-a zbog ugrožavanja zdravlja građana Srbije višestrukim prekoračenjem dozvoljenih emisija sumpor-dioksida iz termoelektrana “Nikola Tesla” i “Kostolac”.

Treći primer je Sekretarijat Energetske zajednice, koji je u martu 2021. pokrenuo postupak protiv Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova i Srbije zbog toga što termoelektrane nisu uskladile emisije gasova s propisanim nacionalnim planovima već su tokom 2018. i 2019. emitovale šest puta više sumpor-dioksida od onoga na šta ih je obavezala EU Direktiva o velikim ložištima.

Muke sa zagađivačima nisu specifičnost Zapadnog Balkana. U EU se vodi bitka epohe. S jedne strane su moćni giganti fosilnih goriva sa svojim ogromnim profitima, koje ubiru uništavajući prirodu i njena bogatstva, pa i ljudske živote. Sa druge strane su građani i organizacije, i osvešćeni i nepotkupljivi političari, koji se bore za zatvaranje ovih giganata, prvo tako što će im se ukinuti pristup EU fondovima i nametnuti visoki porezi i taj novac preusmeriti u zelene izvore energije i prelaz na cirkularnu ekonomiju. To je proces dugog trajanja koji zahteva visok nivo svesti, odgovornosti, odlučnosti, znanja i morala. Hoće li Srbija ikada uhvatiti taj voz, pitanje je ne od milion nego od milijardu evra.