Vakcinacija usporena - vlast za pomoć moli crkvu

Rumunska kampanja vakcinacije započela je gromoglasno i bila je jedna od najbržih u EU početkom godine, ali je ubrzo posustala. Podaci iz avgusta pokazuju da je samo 25 odsto populacije potpuno vakcinisano, a novih zakazivanja gotovo da više i nema, posebno u ruralnim sredinama.

Iako je trenutni broj slučajeva nizak, oni su poslednjih nedelja u porastu, zbog čega je ministarstvo zdravlja upozorilo da će širenje visoko zaraznog delta soja verovatno dovesti do više hospitalizacija.

Strahujući od novog smrtonosnog talasa na jesen i zimu, političari se obraćaju Rumunskoj pravoslavnoj crkvi za pomoć. Ali sveštena lica su među sobom podeljena po pitanju promovisanja vakcina - neki od njih su otvoreno širili anivakserske stavove i teorije zavere.

U međuvremenu, patrijarh Danijel, 70-godišnji vođa crkve, do sada se nije vakcinisao, uprkos tome što su neke njegove kolege umrle od kovida.

Njegov portparol je prošle nedelje rekao da se patrijarh konsultovao sa svojim lekarom i da će "ako odluči da se vakciniše, Rumunska patrijaršija to javno objaviti".

Uticaj

Potpredsednik vlade Dan Barna sastao se u ponedeljak sa patrijarhom kako bi razgovarao o ulozi sveštenstva u kampanji vakcinacije.

"Postoji deo društva koji mnogo pažnje posvećuje porukama crkve i zato želim da crkva bude aktivna u ovoj kampanji za promociju našeg zdravlja", kazao je.

Ovaj prvi sastanak imao je za cilj približavanje crkve i vlade "u pogledu slanja ubedljive poruke".

"Uz mogućnost neželjenog, ali vrlo verovatnog četvrtog talasa, nadam se da će doprinos crkve biti vidljiviji i dosledniji", dodao je Barna.

Njegovi komentari oslikavaju realnost u Rumuniji - crkva godinama uživa veće poverenje stanovništva nego bilo koja druga institucija.

"Crkva je mogla biti veoma jak partner. U mnogim seoskim sredinama lokalni sveštenik je najuticajnija osoba. Oni bi mogli da ubede čitave zajednice", rekao je Razvan Čerečes, izvršni direktor Centra za zdravstvenu politiku i javno zdravlje Univerziteta Babes-Bolijaj.

Dok rumunska vala pokušava da ubedi crkvu da iskoristi svoj uticaj za promociju vakcina, razmatra i neke od drastičnijih mera, poput obavezne vakcinacije zdravstvenih radnika i uvođenja "kovid propusnica".

Pad

Dramatičan pad Rumunije sa vrha liste članica EU koje najbrže sprovode vakcinaciju, do poslednjeg mesta, može se objasniti neuspešnom kampanjom.

Za razliku od drugih zemalja, koje su sledile raspored prioriteta prema starosti i zdravstvenom stanju, Rumunija je brzo omogućila vakcinaciju cele populacije. Iako je to značilo da su svi koji su hteli vakcinu uspeli da je dobiju, entuzijazam je brzo nestao jer je "velika masa skeptika" ostala netaknuta nevakcinisana.

Nasuprot tome, u većini drugih zemalja iščekivanje i entuzijazam održani su među različitim starosnim grupama, jer je svaka morala da čeka svoj red, piše "Politiko".

Prema nekim anketama, antivakseri u Rumuniji čine 59 odsto stanovništva. Interesovanje je bilo toliko loše da je vlada prodala 1,17 miliona doza Danskoj i još milion Irskoj, a zatvorila je i veliki broj centara za vakcinaciju. Ovaj neuspeh je još značajniji s obzirom na to da Rumunija ima istoriju uspešnih vakcinacija. Na primer, sedamdesetih godina pokrenula je sveobuhvatnu kampanju vakcinacije protiv poliovirusa.

Od tada se, kako piše "Politiko", dogodilo povlačenje države iz javnih službi. Osim crkve, nijedna druga institucija u Rumuniji nema tako veliko prisustvo na lokalnom nivou. Situaciju dodatno komplikuje to što crkva dozvoljava visok stepen nezavisnosti među svojim sveštenicima, a njeno rukovodstvo nije bilo voljno da donese jedinstven stav o vakcinaciji.

Barna razgovarao o "lažnim vestima koje su širili neki sveštenici" sa patrijarhom, koji je odgovorio da je opomenuo sveštenstvo. "Sada, kada imamo pravu pandemijsku krizu, možemo da vidimo da deo stanovništva i dalje veruje da vakcine sadrže vanzemaljske komponente, čip ili druge besmislice", dodao je on.