"Hirošima je ratni zločin, ali Amerika je tako sačuvala stotine hiljada svojih vojnika" VIDEO

Koliko je to promenilo tok istorije? Može li nam se nuklearna katastrofa ponoviti?

Istoričar Nebojša Damnjanović je nazvao ove dogašaje takozvanim događajima međašima.

Tokio je tih dana kad je bačena bomba bombardovana konvencionalnim bombama, sa strahovitim posledicama - amerikanci su sravnili tokio i bilo je više žrtava. Ali ovo je bilo novo oružje, i najavilo je brzu kapitulaciju Japana.

"To je za Japan bila sramna kapitulacija", naveo je Damnjanović. Dodaje da je bila ovo bila američka poruka sovjetskom savezu, da se "zaustave".

Pojava bombi je pomogla je da se uspostavi poredak 1945. godine, ali je bio i temelj da se sklizne u Hladni rat.

Kako navodi istoričar, Hirošima je, de fakto, ratni zločin, ali Amerika je na taj način sačuvala stotine hiljade života svojih vojnika.

Ali, smatra da od Hirošime i Nagasakija, "nismo postali pametniji".

"Nema nikakve sumnje, nije ljudski rod postao ni bolji ni pametniji. U Evropi od tad nije bilo većeg rata i to je bilo upravo zbog atomskog oružja", priznaje ali navodi da se ne može isključiti mogućnost da će atomsko oružje biti ponovo upotrebljeno.

"Ljudsko znanje je toliko uznapredovalo, čak i da unište sve bojeve glave, kad im zatreba, stvoriće ih u trenutku. Postoji potencijal i u malim i velikim zemljama. Ostaje nada da postoji svest o tome da je opasnost prevelika", navodi Nebojša Damjanović.