Makedonija će drugi put od samostalnosti sprovesti popis. Identifikovanje građana i domaćinstava praćeno je brojnim dilemama, ali izvesno je samo jedno – građana Severne Makedonije sve je manje jer se godišnje trajno odseli dvadesetak hiljada ljudi, jedan odsto statističke procene

Meštani mesne zajednice Stojakovo, koja je deo opštine Bogdanci na jugu S. Makedonije duž granice sa Grčkom, nedavno su prebrojali rode. Lokalna statistička operacija je pokazala da u ovoj zajednici postoji 47 gnezda, 94 odrasle rode i 163 mladunčeta.

Seoski statističari su uspeli da precizno lociraju i popišu rode, a državni makedonski statističari blizu dve decenije ili, tačnije, 19 godina nikako da utvrde koliki je broj stanovnika u državi. Cela zemlja očekuje prebrojavanje kao ozebao sunce, pre svega da bi se vodile realne politike u svim oblastima i da bi se raščistile neke dileme oko sastava stanovništva i njihovog odraza na društvene tokove.

ZAKAZANO: Popisivanje je zakazano za nešto više od mesec dana – od 5. do 30. septembra. Ovo je drugi pokušaj da se ove godine napokon izvrši Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u S. Makedoniji. Prvi termin od 1. do 21. aprila odložen je u poslednjem trenutku za pet meseci, da bi se u međuvremenu izvela cela operacija imunizacije građana i popisivača i da se smire tada visoki brojevi obolelih i umrlih od kovida-19.

Situacija je sada drastično promenjena i ako se za četrdesetak dana ne desi nešto nepredviđeno, postoje odlični zdravstveni uslovi za obavljanje statističke operacije.

Međutim, i ovog puta postoji “ali”, a to su lokalni izbori. Makedonski premijer i lider vladajućeg SDSM-a nedavno je izjavio da će zatražiti saglasnost od ostalih stranaka da se lokalni izbori održe 31. oktobra kako bi se izbeglo njihovo preklapanje sa jesenjim popisom stanovništva.

Direktor Državnog zavoda za statistiku Apostol Simovski smatra da se popis i izbori neće “sudariti” ukoliko se glasačke kutije otvore 24. oktobra jer izborna kampanja traje 20 dana i tako neće ući u dane kada će popisivači posećivati domove makedonskih građana.

Sa druge strane, opozicija neće ni da čuje da prihvati ovakve predloge i traži da se izbori održe 17. oktobra, kako to zahteva Ustav.

“Datum izbora nije tema o kojoj ćemo razgovarati na zelenoj pijaci. Ovo je tema definisana Ustavom i trebalo bi da zaustavimo praksu kršenja najvišeg zakonodavnog akta u zemlji. Trebalo bi se ponašamo onako kako je i definisano u njemu, poštovati ga i primenjivati. Ako Ustav kaže da je mandat gradonačelnika i opštinskih veća četiri godine, onda bi nakon četiri godine trebalo imati prvi krug izbora. Ovo ne bi trebalo da bude tema dnevne politike. Pozivam predsednika Sobranja Talata Džaferija da raspiše izbore u skladu sa Ustavom”, kategoričan je Hristijan Mickovski, lider VMRO-DPMNE, najveće opozicione stranke u zemlji.

Mogućnost pomeranja datuma lokalnih izbora kako se popis ne bi preklopio s predizbornom kampanjom za mnoge otvara i druge dileme.

“Popisna kampanja, sam popis i rano objavljivanje (manipulativnih) rezultata popisa mogli bi biti zloupotrebljeni na lokalnim izborima, komplikovati međunacionalne odnose i poremetiti izborni proces, posebno ako se insistira na tome da iseljenici budu faktor u unutrašnjim poslovima, kao što zagovaraju albanske stranke”, smatra Pavle Trajanov, lider Demokratskog saveza i nekadašnji makedonski ministar policije, koji apeluje “da se spreči izborna konfuzija, ali i manipulacija sa izbornim rezultatima”.

Piše: Savo Pejčinovski